Smirite nervozna creva: Promenite ishranu i klonite se stresa

Sindrom iritabilnog kolona nije opasan po zdravlje, ali umnogome može poremetiti kvalitet života, sve dok ga, uz savete gastroenterologa i nutricioniste, ne stavite pod kontrolu.

Sindrom iritabilnog kolona, poznat i kao nervozna creva, nije opasan – za razliku od zapaljenskih bolesti creva, poput ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti, ne uzrokuje promenu crevnog tkiva niti predstavlja faktor rizika za kolorektalni karcinom.

Međutim, iako ne ugrožava fizičko zdravlje, to hronično oboljenje odlikuje se veoma neprijatnim simptomima i znatno može poremetiti kvalitet života pacijenta.

Želeći da saznamo kakav se problem krije iza nervoznih creva, ima li ishrana veze s njim, kako se bolest prepoznaje, na koji se način može lečiti i postoji li efikasna prevencija, potražili smo stručno mišljenje mr sc. med. dr Vladislave Bulat, specijaliste interne medicine – gastroenterohepatologa s poliklinike „Euromedik”.

Češće pogađa žene

Stručnjaci ističu da su sindromu iritabilnog kolona izloženiji ljudi u čijoj se porodici neko već susreo s tim problemom.

Pod povećanim rizikom su žene – gotovo dvostruko više pripadnica lepšeg pola nego muškaraca suočava se s nervoznim crevima.

Takođe, u faktore rizika ubrajaju se i psihički problemi u vidu anksioznosti i depresije, a šanse za sindrom iritabilnog kolona povećane su kod osoba koje su bile žrtve nasilja ili seksualnog zlostavljanja.

Nervozna creva: Prepoznajte problem

Da bi se govorilo o nervoznim crevima, osoba mora imati simptome koji ukazuju na taj problem bar tri dana mesečno tokom tri ili više meseci zaredom.

Međutim, sindrom iritabilnog kolona ne odaje se kod svih ljudi istim niti jednako izraženim tegobama. Najčešće je reč o dijareji, zatvoru ili kombinaciji tih dvaju problema.

Mogu se javiti i bolovi ili grčevi, obično u donjem delu stomaka, čiji se intenzitet pojačava posle obroka, ali se ublažava neposredno nakon pražnjenja creva, kad u stolici može biti sluzi, ali ne i krvi (ona obično ukazuje na ozbiljnija oboljenja).

Gasovi i nadimanje takođe prate sindrom iritabilnog kolona, uz promenu čvrstine i/ili gustine stolice, a u nekim slučajevima moguć je i gubitak apetita.

Stres pogoršava simptome

Creva mogu postati „nervozna” u bilo kom životnom dobu, mada se to najčešće prvi put dešava u tinejdžerskim godinama.

Ipak, stručnjaci još ne mogu precizno da odgovore na pitanje gde leži koren problema. Zna se da se tegobe mogu javiti posle infekcija, ali i izloženosti stresnim situacijama.

Međutim, treba imati na umu da stres sam po sebi nije uzrok nastanka problema.

Loša komunikacija između mozga i gastrointestinalnog trakta u okviru nervnog sistema takođe može uticati na kontrakcije creva. S druge strane, s obzirom na to da su žene znatno izloženije sindromu iritabilnog kolona, veruje se da i hormoni mogu biti jedan od okidača za izraženije tegobe, naročito tokom menstrualnog ciklusa.

Takođe, creva se mogu dodatno „unervoziti” usled gastroenteritisa i povećane koncentracije bakterija u gastrointestinalnom traktu.

I hrana može biti okidač

Pojedine namirnice takođe mogu pogoršati simptome iritabilnog kolona. Međutim, budući da okidači nisu isti kod svih ljudi, najbolje je voditi dnevnik ishrane.

Tokom određenog perioda namirnicu po namirnicu treba izbacivati, a potom ponovo ubacivati u jelovnik kako bi se videlo da li baš ona podstiče „nervozu” u crevima.

Najčešći okidači su masna i pržena hrana, veštački zaslađivači, kravlje mleko i mlečni proizvodi, čokolada, alkohol, kafa i gazirana pića. Potencijalno opasni su i mahunarke, orašasti plodovi i namirnice bogate glutenom.

U ishrani se preporučuju manje porcije i povećan unos hrane bogate vlaknima. Ipak, kako ista hrana ne utiče isto na sve pacijente, neophodne su konsultacije s gastroenterologom i nutricionistom radi sastavljanja optimalnog menija.