Autofagija je vitalni proces u kome ćelije tela „čiste“ sve nepotrebne ili oštećene komponente.
Istraživači povezuju autofagiju sa nekoliko pozitivnih efekata na zdravlje. Oni takođe veruju da bi osoba mogla da izazove autofagiju periodičnim gladovanjem.
Međutim, važno je zapamtiti da je veliki deo istraživanja autofagije još uvek u ranim fazama.
Ovaj članak govori o tome šta je autofagija, koji su njeni mogući zdravstveni efekti iz iskustva naučnika i njen odnos sa gladovanjem. Takođe razmatra druge faktore koji je mogu izazvati, kao i neke potencijalne neželjene efekte.
Šta je autofagija?
Telo osobe sadrži trilione ćelija. U njima se vremenom mogu nakupiti neželjeni molekuli; ponekad to može oštetiti neke od delova ćelija.
Autofagija je prirodni proces koji reaguje na ovaj problem. Tokom autofagije, ćelije uklanjaju ove neželjene molekule i disfunkcionalne delove.
Ponekad autofagija uništava neke od ovih molekula i delova. Drugi put, ćelija reciklira ove delove u nove komponente.
Termin „autofagija“ potiče od starogrčkog za „samojedenje“.
Istraživanja su povezala autofagiju sa nekoliko zdravstvenih efekata, ali ovaj ćelijski proces je složen, pa je izazovno doneti definitive zaključke.
Na primer, nedavna studija iz 2019. ispituje postojeća istraživanja autofagije i raka. Otkriva da dok autofagija može pomoći da se zaustavi razvoj ćelija raka, ona takođe može podstaći njihov rast, u zavisnosti od stadijuma tumora.
Istraživači su takođe zainteresovani za vezu između autofagije i zdravlja jetre. Pregledni članak iz 2020. istraživao je načine na koje autofagija može pomoći u zaštiti ćelija jetre od povreda jetre izazvanih lekovima i alkoholom.
Druga istraživanja navode da autofagija igra ulogu u mnogim funkcijama jetre i može sprečiti napredovanje nekoliko stanja jetre, uključujući:
- Vilsonova bolest
- akutna povreda jetre
- bezalkoholna masna bolest jetre
- hronična bolest jetre uzrokovana alkoholom
Međutim, većina studija o autofagiji odvijala se u epruvetama ili životinjskim modelima. Kako autori gore navedenog istraživanja tvrde, neophodno je sprovesti više istraživanja na ljudima da bi se utvrdilo kako autofagija može uticati na lečenje.
Čini se da autofagija takođe igra suštinsku ulogu u imunološkom sistemu tako što čisti toksine i infektivne agense.
Ima dokaza da autofagija može poboljšati izglede za ćelije sa infektivnim i neurodegenerativnim bolestima kontrolisanjem zapaljenjskih procesa.
Drugi pregledni članak objašnjava da autofagija pomaže u zaštiti ćelija od dolaznih mikroba.
Iako postoji mnogo istraživanja o efektu autofagije na ćelije, istraživači još uvek nisu sigurni da li bi izazivanje autofagije mogao biti novi tretman za različita stanja.
Kako autofagija utiče na zdravlje
Čini se da glavne prednosti autofagije dolaze u borbi protiv starenja. U stvari, kaže se da autofagiju treba posmatrati kao način na koji naše telo vraća sat unazad i stvara mlađe ćelije.
Kada su naše ćelije pod stresom, autofagija se povećava kako bi nas zaštitila, što pomaže da produžimo vaš životni vek.
Tokom gladovanja autofagija održava telo tako što razlaže ćelijski materijal i ponovo ga koristi za neophodne procese.
Naravno da ovo uzima energiju i ne može da traje zauvek, ali nam daje više vremena da pronađemo hranu.
Na ćelijskom nivou, prednosti autofagije uključuju:
- uklanjanje toksičnih proteina iz ćelija koje se pripisuju neurodegenerativnim bolestima, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti
- recikliranje zaostalih proteina
- energija i gradivni blokove za ćelije koje bi još mogle da imaju koristi od popravke
- u širem smislu, podstiče regeneraciju i zdrave ćelije
Autofagija dobija veliku pažnju zbog uloge koju može odigrati i u sprečavanju ili lečenju raka.
Autofagija opada kako starimo, tako da to znači da je ćelijama koje više ne rade ili mogu naštetiti dozvoljeno da se razmnožavaju, što je ponašanje ćelija raka.
Dok svi karcinomi počinju od neke vrste defektnih ćelija, telo treba da prepozna i ukloni te ćelije, često koristeći autofagične procese. Zato neki istraživači razmatraju mogućnost da autofagija može smanjiti rizik od raka.
Iako ne postoje naučni dokazi koji bi to potvrdili neke studije sugerišu da se mnoge ćelije raka mogu ukloniti autofagijom.
Prepoznavanje i uništavanje onoga što je pošlo naopako i pokretanje mehanizma za popravku doprinosi smanjenju rizika od raka.
Međutim, druga istraživanja su pokazala da autofagija može podstaći rast tumora pomažući ćelijama raka da funkcionišu efikasnije.
Takođe, većina studija o vezi između autofagije i bolesti nije sprovedena na ljudima. Većina testiranja je proučavala životinje, poput miševa ili pacova, koji (kao i svi sisari) doživljavaju autofagiju.
Kako naučnici prikupljaju više dokaza o vezi između autofagije i bolesti, dobićemo jasniju predstavu o tome kako ovaj proces može igrati ulogu u određenim uslovima i dugoročnom zdravlju.
Šta se dešava tokom autofagije
Proteini povezani sa autofagijom (ATG) omogućavaju autofagiju. ATG izazivaju formiranje struktura koje se nazivaju autofagozomi. Autofagozomi nose delove neželjene ćelije u deo ćelije koji se zove lizozom. Zadatak lizozoma je da svari ili razbije druge delove ćelije.
Zamislite da lizozomi – deo ćelije – jedu druge delove ćelije. Reč „autofagija“ je kombinacija dve grčke reči prevedene na „samoproždirući“:
- „Autos“ znači sebe.
- „Phagomai“ znači jesti.
Lizozomi jedu delove neželjene ćelije, a zatim oslobađaju delove za višekratnu upotrebu. Ćelije koriste ove sirovine za pravljenje novih delova.
Autofagija i Periodično Gladovanje
Autofagija se javlja prirodno u telu, ali mnogi ljudi se pitaju da li bi mogli da izazovu autofagiju koristeći specifične okidače.
Periodičnim gladovanjem je moguće pokrenuti autofagiju. Kada neko gladuje, dobrovoljno se odriče hrane na duži period – satima, jedan dan, pa i duže.
Periodično gladovanje se razlikuje od tradicionalnog ograničenja kalorija. Kada osoba ograniči unos kalorija, smanjuje redovan unos hrane. Gladovanje može ili ne mora dovesti do ograničenja kalorija, u zavisnosti od toga koliko hrane osoba konzumira tokom perioda hranjenja.
Analiza postojećih istraživanja snažno sugeriše da gladovanje i ograničenje kalorija mogu izazvati autofagiju.
Iako postoje neki dokazi da se ovaj proces dešava kod ljudi, većina ovih studija uključivala je životinje.
Gladovanje i ograničenje kalorija izaziva stres ćelijama tela. Kada osoba ograniči količinu hrane koja ulazi u njeno telo, njene ćelije dobijaju manje kalorija nego što im je potrebno za pravilno funkcionisanje.
Kada se to dogodi, ćelije moraju da rade efikasnije. Kao odgovor na stres izazvan postom ili ograničenjem kalorija, autofagija uzrokuje da ćelije tela očiste i recikliraju sve nepotrebne ili oštećene delove.
Međutim, naučnici nisu sigurni koje ćelije reaguju na post i ograničenje kalorija na ovaj način. Ljudi koji pokušavaju da indukuju autofagiju gladovanjem treba da budu svesni da ovo možda neće ciljati masne ćelije, na primer.
Istraživači još uvek raspravljaju o tome da li post može izazvati autofagiju u mozgu. Najmanje jedna studija na životinjama sugeriše da kratkotrajno gladovanje može izazvati autofagiju u moždanim ćelijama.
Studije koje su uključivale životinje sugerišu da autofagija može početi između 24 i 48 sati posta. Nije prikupljeno dovoljno istraživanja o idealnom vremenu za pokretanje ljudske autofagije.
Razgovarajte sa zdravstvenim radnicima ako razmišljate o značajnim promenama u ishrani, poput posta. Iako post može biti dobra opcija za neke ljude, može ugroziti zdravlje drugih. Ne rizikujte.
Da li možemo da izazovemo Autofagiju?
I gladovanje i ograničenje kalorija pokreću autofagiju stavljajući ćelije pod stres. Međutim, istraživači veruju da postoje drugi načini izazivanja autofagije.
Dijeta
Ketogena dijeta, ishrana sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata, donosi iste prednosti gladovanja bez gladovanja, kao prečica za izazivanje istih korisnih metaboličkih promena.
U keto dijeti, oko 75 procenata dnevnih kalorija dobijate iz masti, a 5 do 10 procenata kalorija iz ugljenih hidrata.
Ova promena u izvorima kalorija uzrokuje da vaše telo promeni svoje metaboličke puteve. Počeće da koristi mast za gorivo umesto glukoze koja se dobija iz ugljenih hidrata.
Kao odgovor na ovo ograničenje, vaše telo će početi da proizvodi ketonska tela koja imaju mnogo zaštitnih efekata. Studije sugerišu da ketoza takođe može izazvati autofagiju izazvanu gladovanjem, koja ima neurozaštitne funkcije.
Nizak nivo glukoze se javlja u obe dijete i povezan je sa niskim insulinom i visokim nivoom glukagona. A nivo glukagona je onaj koji pokreće autofagiju.
Kada telo nema dovoljno šećera zbog gladovanja ili ketoze, to donosi pozitivan stres koji budi način za popravku preživljavanja.
Vežbanje
Vežbanje takođe stavlja ćelije tela pod stres. Kada ljudi vežbaju, komponente njihovih ćelija postaju oštećene i zapaljene. Autori jedne studije navode da naše ćelije reaguju na ovaj problem autofagijom.
Ovo sugeriše da bi ljudi vežbom mogli da stimulišu autofagiju. Zaista, ima dokaza da vežbanje povećava autofagiju u ljudskim skeletnim mišićima.
Kurkumin
Naučnici su takođe sugerisali da unos kurkumina izaziva autofagiju, barem u studijama koje su uključivale miševe. Kurkumin je prirodna hemikalija koja se nalazi u korenu kurkume, popularnom začinu širom sveta.
Na primer, jedna studija na životinjama je pokazala da bi obnova autofagije izazvana kurkuminom mogla da zaštiti od dijabetičke kardiomiopatije, poremećaja srčanih mišića koji pogađa ljude sa dijabetesom.
Druga studija na miševima je sugerisala da je kurkumin pomogao u borbi protiv kognitivnih oštećenja usled hemoterapije izazivanjem autofagije u određenim regionima u mozgu.
Iako ovi preliminarni nalazi obećavaju, ključno je napomenuti da je potrebno više istraživanja prije nego što naučnici donesu bilo kakav zaključak. Konkretno, naučnici još ne znaju da li povećanje unosa kurkumina može izazvati autofagiju kod ljudi.
Autofagija Nuspojave i rizici
Važno je razlikovati rizike same autofagije i rizika povezanih sa pokušajima ljudi da indukuju autofagiju.
Sama autofagija nije uvek pozitivna. Studije su pokazali da prekomerna autofagija može ubiti ćelije u srcu, a naučnici su povezali prekomernu autofagiju sa nekim srčanim problemima.
Istraživanje je takođe otkrilo da bi sprečavanje autofagije kod miševa moglo ograničiti rast tumora i poboljšati odgovor na lečenje raka. Ovo sugeriše da bi povećanje autofagije teoretski moglo pogoršati izglede nekoga sa postojećim rakom.
Prema istraživačima, „autofagija igra složenu ulogu u raku“ i „preostaju izazovi i mogućnosti za identifikaciju pacijenata koji će najverovatnije imati koristi od ovog pristupa“.
Mnoge ljude interesuje gladovanje i ograničenja kalorija kako bi izazvali autofagiju, ali malo je dokaza o tačnom efektu koje ovo ima na ljude.
Sve u svemu
Autofagija je suštinski telesni proces koji uklanja oštećene i nepotrebne delove ćelija. Postoje dokazi da može imati i pozitivne i negativne efekte na zdravlje.
Nedavni razgovori o autofagiji često to predstavljaju kao zdravstveni trend – proces za dobijanje mlađih, zdravih ćelija. U stvarnosti, autofagija nije tako jednostavna.
Autofagija je zaista neophodna za zdrave ćelije. Takođe je tačno da su problemi sa autofagijom povezani sa nekim bolestima. Ipak, nema dovoljno istraživanja koja bi podržala izazivanje autofagije kao vellness strategije.
U zavisnosti od vašeg zdravlja, post, smanjenje kalorija, drastične promene u ishrani ili rigorozne vežbe mogu biti opasni. Razgovarajte sa zdravstvenim radnicima ako ste radoznali da napravite bilo kakvu promenu načina života koja može poremetiti prirodne procese vašeg tela.
Naučnici nemaju potpunu sliku o zdravstvenim implikacijama autofagije, niti o tome kako bi je pojedinci mogli izazvati.
Svako ko ozbiljno razmišlja o promeni svog načina života kako bi izazvao autofagiju trebalo bi, stoga, da prethodno zatraži savet od lekara.
