Dopamin je neurotransmiter napravljen u vašem mozgu. Igra ulogu u „centru za nagrađivanje“ i u mnogim telesnim funkcijama, uključujući pamćenje, kretanje, motivaciju, raspoloženje, pažnju i još mnogo toga. Visok ili nizak nivo dopamina je povezan sa bolestima uključujući Parkinsonovu bolest, sindrom nemirnih nogu i poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD).
Šta je dopamin?
Dopamin je vrsta monoaminskog neurotransmitera. Stvara se u vašem mozgu i deluje kao hemijski glasnik, uspostavljajući komunikaciju između nervnih ćelija u vašem mozgu ali i između mozga i ostatka tela. Iz ovih razloga se dopamin ponekad naziva i “hemijski glasnik”.
Dopamin deluje i kao hormon koji se oslobađa iz hipotalamusa. Dopamin, epinefrin i norepinefrin su glavni kateholamini (zasnovano na tome da imaju deo iste molekularne strukture). Ove hormone proizvodi vaša nadbubrežna žlezda, mala žlezda u obliku šešira koja se nalazi na vrhu svakog vašeg bubrega. Dopaminska uloga na periferiji se ispoljava kao vazodilatacija krvnih sudova, bubrežna (renalna) vazodilatacija i smanjena produkcija insulina na nivou pankreasa.
Zašto je važan dopamin?
Dopamin igra ulogu u mnogim telesnim funkcijama.
Kao neurotransmiter, dopamin je uključen u:
- Pokret
- Memoriju
- Nagradu i motivaciju
- Ponašanje i saznanje
- Pažnju
- Spavanje i uzbuđenje
- Učenje
- Laktaciju
Kao hormon, dopamin se oslobađa u vaš krvotok. On igra malu ulogu u sindromu „bori se ili beži“. Reakcija „bori se ili beži“ odnosi se na reakciju vašeg tela na uočenu ili stvarnu stresnu situaciju, kao što je potreba da se izbegne opasnost.
Dopamin takođe:
- Dovodi do opuštanja krvnih sudova (u malim dozama deluje kao vazodilatator) ili sužavanja (u većim dozama deluje kao vazokonstriktor)
- Povećava uklanjanje natrijuma (soli) i urina iz vašeg tela
- Smanjuje proizvodnju insulina u pankreasu
- Usporava kretanje gastrointestinalnog sadržaja i štiti sluznicu vašeg gastrointestinalnog trakta
- Smanjuje aktivnost limfocita u vašem imunskom sistemu
Dejstvo dopamina možemo podeliti i na centralno i periferno.
Centralno dejstvo:
- Kontrola motorike i kretanja
- Uloga u učenju i motivacionim procesima
- Uloga u procesu nagrađivanja i uzbuđenja
- Uloga u kognitivnim funkcijama
- Laktacija, nauzeja, seksualne funkcije, osećaj zadovoljstva
- Inhibitor otpuštanja prolaktina
Dejstvo na periferiji:
- Pozitivan inotropni efekat na srce – povećanje sistolnog pritiska bez promene dijastolnog
- Renalna vazodilatacija (proširenje krvnih sudova bubrega), uz povećano izlučivanje natrijuma
- Smanjena sinteza insulina u pankreasu
- Redukcija motiliteta (pokretljivosti) creva, uz protektivnu ulogu na intestinalnu mukozu
- Redukcija aktivnosti limfocita
Na periferiji dopamin se sintetiše i deluje lokalno, na ćelije u neposrednoj blizini gde se izlučuje (sa izuzetkom krvnih sudova).
Kako dopamin čini da se neko oseća srećnim?
Dopamin je poznat kao “hormon dobrog osećanja”. Pruža vam osećaj zadovoljstva. Takođe vam daje motivaciju da uradite nešto kada osećate zadovoljstvo. Stručnjaci smatraju da se dopamin često pogrešno shvata kao samo hemijska komponenta zadovoljstva i ističu da je više povezan sa motivacijom, željom i nagonom
Dopamin je deo vašeg sistema nagrađivanja. Ovaj sistem je dizajniran, sa stanovišta evolucije, da vas nagradi kada radite stvari koje treba da uradite da biste preživeli — jedete, pijete, takmičite se da biste preživeli i reprodukovali se. Ljudski mozak je konstruisan da traži ponašanja koja oslobađaju dopamin u našem sistemu nagrađivanja. Kada radite nešto prijatno, vaš mozak oslobađa veliku količinu dopamina. Osećate se dobro i tražite više tog osećaja.
Zbog toga su nezdrava hrana i šećer toliko zavisni. Oni pokreću oslobađanje velike količine dopamina u vaš mozak, što vam daje osećaj neizmernog zadovoljstva i da želite da ponovite to iskustvo.
Kako bih se mogao osećati ako imam odgovarajuću količinu dopamina?
U slučaju da su vaši nivoi dopamina adekvatni, osećaćete se:
- Srećno.
- Motivisano.
- Budno.
- Fokusirano.
Kako se mogu osećati ako imam nizak nivo dopamina?
Ako imate nizak nivo dopamina, možda ćete se osećati:
- Umorno.
- Nemotivisano.
- Nesrećno.
Takođe možete imati:
- Gubitak pamćenja.
- Promene raspoloženja.
- Probleme sa spavanjem.
- Probleme sa koncentracijom.
- Nizak seksualni nagon.
Kako se mogu osećati ako imam visok nivo dopamina?
Ako imate visok nivo dopamina, možda ćete osetiti:
- Euforično raspoloženje.
- Hiperaktivnost.
- Visok seksualni nagon.
Negativna strana visokog nivoa dopamina uključuje:
- Probleme sa spavanjem.
- Lošu kontrolu impulsa.
- Agresivnost.
Uloga dopamina u mentalnom zdravlju
Teško je odrediti jedan uzrok većine poremećaja i izazova mentalnog zdravlja, ali oni mogu biti povezani sa previše ili premalo dopamina u različitim delovima mozga. Primeri su:
Shizofrenija. Pre nekoliko decenija, istraživači su verovali da simptomi potiču od hiperaktivnog dopaminskog sistema. Sada znamo da su neki oblici shizofrenije uzrokovani povišenim vrednostima dopamina u određenim delovima mozga. Klinička slika uključuje halucinacije (najčešće auditorne) i zablude. Nedostatak dopamina u drugim delovima mozga se može ispoljiti drugačijom kliničkom slikom, kao što su odsustvo motivacije i želja.
ADHD. Niko sa sigurnošću ne zna šta uzrokuje poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD). Neka istraživanja pokazuju da je to možda zbog nedostatka dopamina. Ovaj problem može biti genski uslovljen. Lek za ADHD – metilfenidat (Ritalin) deluje tako što povećava dopamin.
Zloupotreba droga i zavisnost. Droge kao što je kokain mogu izazvati veliko, brzo povećanje dopamina u vašem mozgu. To u velikoj meri zadovoljava vaš prirodni sistem nagrađivanja. Ali ponovljena upotreba droge takođe podiže prag za ovu vrstu zadovoljstva. To znači da morate uzeti više da biste dobili isti nivo. U međuvremenu, lekovi čine vaše telo manje sposobnim da prirodno proizvodi dopamin. Ovo dovodi do emocionalnog pada kada ste trezni.
Dopamin u drugim bolestima
Dopamin igra ulogu kod bolesti koje nisu primarno povezane sa mentalnim zdravljem. Jedna od njih je Parkinsonova bolest. Druga je gojaznost, koju je Američko medicinsko udruženje klasifikovalo kao bolest 2013. godine.
Parkinsonova bolest. Dopamin omogućava neuronima u vašem mozgu da komuniciraju i kontrolišu kretanje. Kod Parkinsonove bolesti, jedan tip neurona stalno degeneriše. Nestankom stimulatornog signala, vaše telo proizvodi manje dopamina. Hemijska neravnoteža izaziva fizičke simptome. To uključuje tremor, ukočenost, sporost spontanih pokreta, lošu ravnotežu i lošu koordinaciju. Lekari leče ove simptome lekovima koji podižu nivoe ove hemikalije (dopaminski agonisti).
Gojaznost. Ako unesete više kalorija nego što sagorevate, dobićete na težini. Pa zašto gojazni ljudi jednostavno ne mogu jesti manje i smanjiti telesnu masu? Odgovor nije tako jednostavan. Oni se mogu suočiti sa preprekama koje drugi nemaju. Mogli bi imati problema sa svojim prirodnim sistemima nagrađivanja. Ovo može uticati na količinu hrane koju jedu pre nego što se osećaju zadovoljno. Studije sugerišu da kod ljudi sa ovim stanjem telo možda ne oslobađa dovoljno dopamina i drugog hormona dobrog osećanja – serotonina.
Dopamin i uticaj na san
Melatonin se sintetiše u pinealnoj žlezdi (epifiza, lat. glandula pinealis). Pinealna žlezda reaguje na signale kao što su svetlost ili mrak, te produkuje melatonin. Ona takođe poseduje receptore za dopamin i serotonin.
Pod uticajem dopamina, pinealna žlezda proizvodi manje melatonina, i to utiče na stanje budnosti.
Sa druge strane, kada sebi uskraćujemo san, određeni dopaminski receptori postaju manje dostupni, dopamin nema za šta da se veže, i javlja se pospanost.
Kako dopamin utiče na ponašanje?
- Dopamin je zaslužan za osećaj uzbuđenosti pri pomisli na hranu, i pokreće nas na obrok.
- Konstantno nas vodi ka traženju onoga što stvara osećaj uzbuđenosti i donošenja zadovoljstva.
- Dopamin se luči kada maratonac ugleda cilj, kada fudbaler da gol. Kako je osećaj dobar, tražimo načine da se ponovi.
- Za lučenje dopamina je potrebno da nagrade za ponašanje budu nepredvidive, a takođe ako su iste, da ne budu česte. Ukoliko nekoliko puta zaredom dobijemo istu nagradu, postajemo imuni na nju. Mozak, posebno dopaminski put, očekuje nešto novo i intenzivniji stimulans. Čekanje, iščekivanje nagrade, luči dopamin.
- Lučenje dopamina podstiču nove stvari, nova hrana, novo mesto, nova stvar. Često bismo hteli da menjamo nešto što imamo za nešto drugo.
- Pokreće nas da tražimo stvari koje su potrebne, i luči se kada ih pronađemo. Ukoliko znamo unapred nagradu, ono što ćemo dobiti dovodi do navikavanja. Jelo, koje nas je nekad oduševilo, nakon nekoliko zalogaja nije toliko ukusno jer stvorena navika ne čini novu informaciju.
- Ukoliko je nešto teže dobiti, kao što je socijalna podrška, težnja je veća i samim tim i lučenje dopamina kada se postigne cilj
- Dopamin se luči ukoliko smo u pravu i ukoliko se ispune naša očekivanja.
- Dopaminski putevi su individualni i potiču iz ličnog iskustva, šta nekog čini srećnim.
- Kolekcionarstvo je primer dobrog hobija, jer kolekcionar uvek ima nešto da sakuplja i izbegava se osećaj navike i zasićenja.
- Kada dostignemo ono čemu težimo brzo se fokusiramo na sledeći cilj.
Koja je uloga dopamina u zavisnosti od rekreativnih droga?
Rekreativne droge ometaju način na koji nervne ćelije u vašem mozgu šalju i primaju poruke. Droge poput marihuane i heroina oponašaju prirodne neurotransmitere. Druge droge, poput amfetamina i kokaina, izazivaju oslobađanje velikih količina prirodnih neurotransmitera ili sprečavaju recikliranje ovih neurotransmitera.
Rekreativne droge preterano stimulišu „centar nagrađivanja“ vašeg mozga. Vremenom, uz ponovljeno izlaganje drogama, određena oblast vašeg mozga postaje manje osetljiva i ne osećate isti osećaj zadovoljstva od bilo čega drugog osim od droge. Takođe, često ćete morati da uzimate sve veće količine lekova da biste postigli isti efekat. U isto vreme, druga oblast vašeg mozga postaje podložnija ispoljavanju simptoma odvikavanja, kao što su anksioznost i razdražljivost, i kako efekti leka nestaju vi ćete tražiti upotrebu droge iz drugog razloga — da biste dobili olakšanje od ove neprijatnosti. Dakle, zavisnost je začarani krug koji se razvija iz više mehanizama.
Naučnici sada misle da uloga dopamina nije da direktno izaziva euforiju, već služi kao pojačanje za pamćenje i ponavljanje prijatnih iskustava. Dakle, kada lekovi izazivaju porast dopamina, to uči vaš mozak da zapamti iskustvo. Vaš mozak povezuje vašu upotrebu droge i sve vaše rutine i druge znakove koji okružuju događaj sa drogom. To je razlog zašto biste mogli da žudite za drogom kada se vraćate na lokaciju na kojoj ste nekada uzimali drogu dugo nakon što ste prestali.
Lekovi koji utiču na nivoe dopamina
Šta su agonisti dopamina?
Agonisti dopamina su lekovi koji oponašaju prirodni neurotransmiter dopamin. Agonisti dopamina vezuju se i aktiviraju dopaminske receptore na nervnim ćelijama u vašem mozgu, uzrokujući da nervne ćelije reaguju na isti način kao što bi reagovale na prirodni dopamin.
Agonisti dopamina se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, depresije, sindroma nemirnih nogu, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, niskog seksualnog nagona i hiperprolaktinemije.
Primeri ovih lekova agonista dopamina uključuju:
- Za Parkinsonovu bolest: pramipeksol (Mirapek®), ropinirol (Rekuip®), rotigotin (Neupro®), apomorfin HCl (KINMOBI®)
- Za depresiju: pramipeksol (Mirapek)
- Za slab seksualni nagon: pramipeksol (Mirapek)
- Za hiperprolaktinemiju (višak hormona koji stvara majčino mleko): bromokriptin (Parlodel®), kabergolin (Dostinek®).
Šta su antagonisti dopamina?
Antagonisti dopamina su lekovi koji se vezuju i blokiraju dopaminske receptore (na receptorskoj nervnoj ćeliji) u vašem mozgu. Mnogi antipsihotici su antagonisti dopamina.
Antagonisti dopamina se koriste za lečenje shizofrenije, bipolarnog poremećaja, mučnine i povraćanja.
Primeri lekova antagonista dopamina uključuju:
- Za agitaciju kod shizofrenije: aripiprazol (Abilifi®), risperidon (Risperdal®), ziprasidon (Geodon®)
- Za bipolarni poremećaj: risperidon, olanzapin (Zipreka®), ziprasidon
- Za mučninu i povraćanje: metoklopramid (Reglan®), droperidol (Inapsine®)
Šta su inhibitori ponovnog preuzimanja dopamina?
Inhibitori ponovnog preuzimanja dopamina su lekovi koji sprečavaju da dopamin ponovo uđe i da se ponovo apsorbuje od strane nervne ćelije koja ga je oslobodila. Ovim mehanizmom se povećava dostupnost dopamina neuronima u vašem mozgu.
Inhibitori ponovnog preuzimanja dopamina se koriste za lečenje depresije i narkolepsije, kao i za prevazilaženje zavisnosti kao što su pušenje i prejedanje.
Primeri lekova inhibitora ponovnog preuzimanja dopamina uključuju:
- Za depresiju: bupropion (Vellbutrin®)
- Za narkolepsiju: modafinil (Provigil)
- Za zavisnost od kokaina: bupropion, nomifenzin, benztropin (Cogentin), mazindol
- Za prestanak pušenja: bupropion
Šta je levodopa?
Levodopa se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti. Gubitak dopamina je odgovoran za kliničku sliku koja se vidi kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću. Da bi levodopa mogla preći krvno-moždanu barijeru (specifičnu za mozak), levodopa se kombinuje sa karbidopom. Karbidopa (Lodosin) je lek koji se daje osobama obolelim od Parkinsonove bolesti da bi se inhibirao perifernimetabolizamlevodope. Kada stigne do mozga, pretvara se u dopamin.
Upotreba dopamina u medicinskim intervencijama
Dopamin može spasiti živote
U određenim medicinskim situacijama upotreba dopamina omogućava spasavanje života. Lekari koriste dopamin na recept (Inotropin) za lečenje:
- Niskog krvnog pritiska
- Oslabljenog srčanog minutnog volumena (kada srce ne ispumpa dovoljno krvi)
- Smanjenog protoka krvi do vitalnih organa
- Nekih slučajeva septičkog šoka
Moguće su komplikacije sa bilo kojim lekom, čak i ako se uzima pod strogim nadzorom. Najčešće komplikacije povezane sa terapijskom upotrebom dopamina uključuju:
- Nepravilan rad srca
- Brže otkucaje srca
- Teškoće sa disanjem
- Bol u grudima
- Mučnina i povraćanje
- Glavobolja
Zbog česte interakcije drugih lekova sa dopaminom, važno je da vaš lekar zna sve lekove koje koristite.
Prirodni načini za povećanje dopamina
- Mucuna pruriens (porodica Fabaceae) – ljubičasti pasulj – sadrži u sebi L-DOPA
- San – dopamin se oslobađa ujutru kada je vreme buđenja, a prirodno njegova koncentracija opada naveče. Narušen bioritam ometa njegovu normalnu produkciju. Zbog nemogućnosti odlaska na spavanje na vreme, dostupnost dopaminskih receptora je drastično redukovana sledećeg jutra
- Slušanje muzike – povećava aktivnost u delovima mozga koji su puni dopaminskih receptora. (Istraživanja su rađena prilikom slušanja instrumentalne muzike, dok nedostaju dokazi pri slušanju muzike sa tekstom)
- Meditacija – rezultati jednog istraživanja su pokazali da je povećana količina dopamina nakon jednog sata meditacije
- Izlaganje suncu
- Gvožđe, niacin, folat, B6 su potrebni da bi sinteza dopamina išla nesmetano u dovoljnoj količini
- Fizička aktivnost
Sinteza i razgradnja dopamina
Dopamin se sintetiše u neuronima crne supstance (lat. Substantia nigra), u jedrima hipotalamusa i u ćelijama srži nadbubrežnih žlezda. Prvi korak je konverzija aminokiseline tirozin u supstancu zvanu dopa, a zatim u dopamin. Neesencijalna aminokiselina tirozin je vrlo zastupljena u svakodnevnoj proteinskoj ishrani, a sam tirozin se može sintetisati od esencijalne aminokiseline fenilalanina.
Razgradnjom dopamina uz pomoć enzima dopa β-hidroksilaze nastaje noradrenalin od koga dalje nastaje adrenalin. Pod dejstvom monoaminooksidaze (MAO) i katehol-O-metiltransferaze nastaje homovalična kiselina koja do sada nema poznatu biološku funkciju, i dihidroksifenilsirćetna kiselina. Izlučuju se putem mokraće.
