Tablete za spavanje: Vrste, Dejstvo, Iskustva, Nuspojave

Tablete za spavanje leče nesanicu tako što vas čine pospanim i opuštenim. Sredstva za spavanje, uključujući prirodna, poput melatonina, mogu izazvati neželjene efekte. Možda ćete se osećati zbunjeno ili pospano tokom dana. Neki ljudi hodaju ili jedu u snu (parasomnija). Druge terapije bez lekova, poput kognitivno bihejvioralne terapije (CBT) su bolje u poboljšanju sna.

Šta su tablete za spavanje?

Kao što samo ime kaže, tablete za spavanje vam pomažu da zaspite. Ljudi koji imaju poremećaje spavanja kao što je nesanica mogu uzimati ove lekove kako bi im pomogli da zaspu. Lekovi za spavanje vam takođe mogu pomoći da zaspite ako ste skloni da se budite usred noći.

Koja su druga imena za tablete za spavanje?

Tablete za spavanje imaju mnogo imena:

• Hipnotici
• Sedativi
• Sredstva za spavanje
• Lek za spavanje
• Sredstva za smirenje

Kako funkcionišu tablete za spavanje?

Postoje razne vrste tableta za spavanje. Svaka tableta radi drugačije. Neka sredstva za spavanje izazivaju pospanost, dok druga umiruju deo mozga koji vas drži budnim.

Koliko su efikasne tablete za spavanje?

Studije pokazuju da pilule za spavanje nisu toliko korisne u promovisanju dobrog noćnog odmora. Većina ljudi koji uzimaju pomagala za spavanje zaspi oko osam do 20 minuta brže od onih bez lekova. U proseku, možda ćete dobiti dodatnih 35 minuta sna.

Generalno, sredstva za spavanje bi trebalo da budu za kratkoročnu upotrebu. Oni mogu biti od najveće pomoći ako vas stresan životni događaj, kao što je razvod ili smrt u porodici, drži budnim.

Kome bi mogle biti potrebne tablete za spavanje?

Procenjuje se da jedan od sedam ljudi ima dugotrajnu nesanicu. Poteškoće sa spavanjem postaju sve češće kako starite. Otprilike jedna od tri starije osobe uzimaju neku vrstu lekova za spavanje.

Koje su vrste tableta za spavanje bez recepta?

Svaka odrasla osoba može kupiti suplemente za spavanje bez recepta u apoteci.

Melatonin je hormon koji vaše telo prirodno proizvodi i koji podstiče san.

Valerijana je biljka koja navodno pomaže opuštanju i spavanju.

Iako su ova sredstva za spavanje lako dostupna, trebalo bi da proverite sa svojim lekarom pre nego što ih uzmete. Oni mogu ometati druge lekove ili pogoršati zdravstveno stanje.

Koje su vrste tableta za spavanje na recept?

Da biste koristili ove tablete, potrebno je da imate recept od vašeg lekara.

Rizici i prednosti različitih tableta za spavanje na recept mogu se razlikovati.

Da biste pronašli pravi lek na recept koji će vam pomoći da zaspite, lekar će verovatno:

• Postavljati pitanja da bi utvrdio vaš obrazac spavanja i dobio pravu sliku
• Uputiti vas da odradite neke laboratorijske testove kako bi isključio neka druga stanja koja bi mogla uticati na spavanje
• Objasniti vam sve u vezi sa lekom koji prepisuje, uključujući koliko često i kada da ih uzimate o opcijama za uzimanje lekova za spavanje na recept, uključujući koliko često i kada da ih uzimate
• Prepisati tablete za spavanje na ograničeni vremenski period, da biste zajedno utvrdili prednosti i neželjene efekte za vas
• Ukoliko prvi prepisani lek ne deluje na željeni način, lekar će vam prepisati drugi

Vrste tableta za spavanje na recept uključuju:

• Benzodiazepine(alprazolama, bromazepam, diazepam, lorazepam, hlordiazepoksid) koji su anksiolitici (lekovi protiv anksioznih poremećaja). Njihovo dejstvo stvara stanje opijenosti i time pomažu ljudima da zaspu.
• Nebenzodiazepini (eszopiklon, zolpidem, zaleplon) su slični benzodiazepinima, ali imaju drugačiju hemijsku kompoziciju. Zbog umirujućeg efekta, koriste se za tretiranje nesanice.
• Barbiturati (fenobarbiton, sekobarbiton, amobarbiton) koji su sedativni-hipnotici i vrše depresiju (inhibišu rad) centralnog nervnog sistema i time postižu sedaciju (umirenje). Danas se retko prepisuju kao sedativi ili lekovi za spavanje, a mnogo češće se koriste u druge svrhe – recimo u anestetičke.
• Antidepresive (koji se retko koriste samo za poremećaje spavanja, obično se koriste kada postoje udruženi simptomi kod poremećaja raspoloženja) Pojedincima koji pate od nesanice, anksioznosti ili depresije, može biti izdat recept za umirujuće antidepresive – amitriptilin, trazodon, escopiklon, teazepam.

Koje su potencijalne nuspojave tableta za spavanje?

Otprilike osam od 10 ljudi doživi efekat mamurluka dan nakon uzimanja leka za spavanje. Osećaju se pospano, osećaju se zbunjeno i imaju vrtoglavicu ili probleme sa ravnotežom . Ovi dnevni efekti mogu negativno uticati na vašu sposobnost da vozite, radite, idete u školu i obavljate svakodnevne zadatke.

Potencijalni neželjeni efekti su:

• Zatvor ili dijareja
• Suva usta
• Glavobolje
• Slabost mišića
• Problemi sa varenjem, uključujući gasove, žgaravicu i mučninu .

Koji su potencijalni rizici ili komplikacije tableta za spavanje?

Kada iz noći u noć uzimate lekove za spavanje, vaše telo može početi da zavisi od njih. Kada prestanete da uzimate lek, vaša nesanica može da se vrati gore nego ranije. Ovaj efekat se naziva povratna nesanica.

Ako ste dugo koristili sredstva za spavanje, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da bezbedno prestanete. Možda će biti potrebni meseci da prestanete da uzimate pilule.

Takođe, ne bi trebalo da mešate sredstva za spavanje sa drugim sedativima ili alkoholom. Postoji mogućnost predoziranja.

Neki lekovi za spavanje na recept mogu izazvati parasomniju. Ovaj poremećaj spavanja može izazvati opasno ponašanje dok još uvek spavate. Ljudi koji uzimaju nebenzodijazepine, posebno, mogu da hodaju u snu ili da jedu, uzimaju lekove, razgovaraju ili čak voze, a da nisu svesni da rade ove stvari. Možda vam se čini da ste budni, ali vaš mozak nije potpuno aktiviran. Većina ljudi se ne seća ovih stvari nakon što se probude.

Benzodiazepini mogu izazvati zavisnost i dovesti do zloupotrebe supstanci . Da bi smanjili ovaj rizik, zdravstveni radnici propisuju ove tablete za spavanje samo za kratkotrajnu upotrebu. Veća je verovatnoća da ćete umesto toga dobiti recept za nebenzodiazepine.

Neželjena dejstva najčešće prepisivanih tableta za spavanje u Srbiji- benzodiazepina

Benzodiazepini imaju širok spektar neželjenih dejstava koja, kod određene populacije pacijenata, u nekim slučajevima mogu prevazići korist od njihove primene.

• Kognitivni efekti – benzodiazepini izazivaju sedaciju, pospanost, mentalno usporenje i anterogradnu amneziju (osobe nisu sposobne da zapamte nove događaje). Ovi efekti zavise od primenje doze leka. Neki od njih, poput sedacije i pospanosti, postaju sve manje izraženi tokom kontinuirane primene, ali se problemi sa pamćenjem izgleda održavaju.
• Psihomotorni efekti – zbog oslabljene psihomotorne koordinacije, primena benzodiazepina može uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Takođe, prilikom istovremenog uzimanja alkoholnih pića ova sposobnost se dodatno, u značajnoj meri, umanjuje.
• Tolerancija – prilikom primene benzodiazepina može doći do pojave tolerancija na njihove efekte. Tolerancija predstavlja oslabljeni odgovor na lek (potrebno je dati veću dozu da bi se postigao isti željeni efekat).
• Zavisnost – verovatnoća pojave zavisnosti raste u situacijama kada se ovi lekovi uzimaju duže od mesec dana. Zavisnost se obično manifestuje pojavom apstinencijalnog sindroma nakon naglog prekida uzimanja benzodiazepina. Simptomi i znaci koji se mogu javiti su: bolovi u mišićima, uznemirenost, nesanica, disforija, noćne more itd. Nakon duže primene, prekid terapije benzodiazepinima mora biti postepen.
• Dezinhibicija – ispitivanja sprovedena kod pacijenata sa poremećajima ličnosti sugerišu da benzodiazepini mogu povećati rizik od suicidnog ponašanja, naročito kada se kombinuju sa alkoholnim pićima. Kod ovih pacijenata se mogu se javiti nemir, halucinacije, euforija.
• Trovanje benzodiazepinima – benzodiazepini su relativno bezbedni lekovi jer i pri velikim dozama ne dovode do inhibicije vitalnih centara u mozgu – centra za disanje i rad srca. U kliničkoj slici trovanja dominira sedacija, sa poremećajima svesti sve do kome koja nije duboka. Međutim, prilikom istovremenog uzimanja ovih lekova i alkoholnih pića ili drugih depresora centralnog nervnog sistema, može doći do smrtnog ishoda. Lečenje trovanja, u slučaju komatoznog stanja i depresije disanja podrazumeva primenu flumazenila, antagonista benzodiazepinskih receptora.

U kojim slučajevima bi trebalo da kontaktiram svog lekara dok uzimam tablete?

Trebalo bi da kontaktirate svog lekara ako uzimate tablete za spavanje i ako imate:

• Hronični umor
• Probleme sa konfuzijom ili pamćenjem
• Parasomnijsko ponašanje
• Probleme sa fokusiranjem ili dovršavanjem zadataka poput vožnje
• Ozbiljno uznemireni stomak.

Bezbednost tableta za spavanje

Tablete za spavanje mogu da budu nebezbedne za trudnice, dojilje i starije osobe.

Upotreba tableta za spavanje može povećati rizik od nastanka povreda prilikom pada iz krevetakod starijih osoba. Ako ste starija osoba, vaš lekar može da vam prepiše nižu dozu lekova kako bi smanjio rizik od problema.

Neka zdravstvena stanja poput bolesti bubrega, niskog krvnog pritiska, problema sa srčanim ritmom (aritmije) ili prethodnih epileptičnih napada, mogu ograničiti mogućnosti za prepisivanje tableta za spavanje. Takođe, tablete za spavanje mogu da stupe i u interakciju sa drugim lekovima. Problem zavisnosti od tableta za spavanje izbegava se pažljivim praćenjem uputstava za njihovo uzimanje od strane lekara.

Da li su tablete za spavanje bezbedne tokom trudnoće?

Bilo koji lek koji uzimate tokom trudnoće ili dojenja prelazi na bebu. Proverite sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koje tablete za spavanje ili suplemente bez recepta. Za ekstremnu nesanicu, lekar može propisati kratkoročno uzimanje tableta za spavanje.

Da li su tablete za spavanje bezbedne za decu?

Neki roditelji daju deci antihistaminike bez recepta kako bi im pomogli da spavaju. Ovi lekovi nisu odobreni za spavanje. Postoji rizik od predoziranja deteta.

Ne dajite detetu suplemente kao što je melatonin, jer ne postoje istraživanja o njihovoj bezbednosti kod dece.

Trenutno ne postoje lekovi za spavanje za decu. Promena ponašanja vezanog za uspavljivanje je često najbolji način za poboljšanje sna.

Kako da bolje spavate bez tableta za spavanje?

Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) je efikasan alat za poboljšanje sna i lečenje nesanice. Promene u ponašanju često poboljšavaju san bez potrebe za lekovima.

Neki od saveta za promenu navika i poboljšanje sna su:

• Izbegavajte velike obroke i alkohol pre spavanja
• Smanjite unos kofeina, sokova i čokolade tokom dana, a posebno pre spavanja.
• Prestani pušiti
• Opustite se uz umirujuću muziku, dobru knjigu ili meditaciju
• Isključite elektronske uređaje najmanje 30 minuta pre spavanja.
• Budite fizički aktivni tokom dana. Pokušajte da izađete napolje, ako je moguće.
• Držite se rasporeda spavanja (isto vreme za spavanje i vreme buđenja), čak i vikendom.
• Pretvorite svoju spavaću sobu u mračno, tiho i hladno utočište.

Kako koristiti lekove za spavanje bezbedno

Ako vaši najbolji pokušaji da se dobro naspavate nisu uspeli, tablete za spavanje mogu biti opcija.

Evo nekoliko saveta kako da ih bezbedno koristite:

• Pre nego što uzmete tablete za spavanje, posetite svog lekara radi detaljnog pregleda. Često vaš lekar može da pronađe specifične uzroke vaše nesanice. Ako uzimate tablete za spavanje duže od nekoliko nedelja, razgovarajte sa svojim lekarom o odgovarajućem rasporedu praćenja kako biste razgovarali o vašim lekovima.
• Pročitajte uputstvo za lek za pacijente da biste razumeli kako i kada da uzimate lekove i koji su glavni potencijalni neželjeni efekti. Ako imate bilo kakvih pitanja, pitajte svog farmaceuta ili svog lekara.
• Nikada ne uzimajte tabletu za spavanje dok ne odete u krevet. Tablete za spavanje mogu vas učiniti manje svesnim onoga što radite, povećavajući rizik od opasnih situacija. Sačekajte da uzmete tabletu za spavanje dok ne završite sve svoje večernje aktivnosti, neposredno pre nego što planirate da spavate.
• Uzmite tabletu za spavanje samo kada znate da možete odspavati punu noć od najmanje sedam do osam sati.
• Pazite na neželjene efekte. Ako se tokom dana osećate pospano ili imate vrtoglavicu ili ako osetite neke druge značajne neželjene efekte, razgovarajte sa svojim lekarom o promeni doze ili prestanku uzimanja tableta. Ne uzimajte novu tabletu za spavanje noć pre važnog sastanka ili aktivnosti jer nećete znati kako to utiče na vas.
• Izbegavajte alkohol. Nikada ne mešajte alkohol i tablete za spavanje. Alkohol povećava sedativni efekat tableta. Čak i mala količina alkohola u kombinaciji sa tabletama za spavanje može izazvati vrtoglavicu, zbunjenost ili nesvesticu. Kombinovanje alkohola sa određenim tabletama za spavanje može dovesti do opasnog usporenog disanja ili nereagovanja. Uz to, alkohol je i jedan od izazvača nesanice.
• Uzimajte tablete za spavanje striktno onako kako vam je propisao lekar. Neke tablete za spavanje su samo za kratkotrajnu upotrebu. Obavezno se obratite svom lekaru za savet. Takođe, nemojte uzimati veću dozu od propisane. Ako početna doza ne proizvede željeni efekat na san, nemojte uzimati više tableta bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.
• Kada budete spremni da prestanete da uzimate tablete za spavanje, pratite uputstva lekara ili farmaceuta ili uputstva na etiketi. Neki lekovi se moraju postepeno zaustavljati. Takođe, imajte na umu da možete imati kratkotrajnu povratnu nesanicu nekoliko dana nakon što prestanete da uzimate tablete za spavanje.

Izbegavajte tablete koliko možete

Gledanje u sat i okretanje u krevetu nije način da provedete noći. Često su tretmani bez lekova i promene ponašanja sve što vam je potrebno za bolji san, ali u nekim slučajevima tablete za spavanje su neophodne. Vaš zdravstveni radnik može otkriti šta uzrokuje vašu nesanicu i predložiti najbolji plan koji će vam pomoći da se lakše odmorite.