Alarm za uzbunu zove se – kortizol!

Ovo je hormon čije prisustvo u našem telu raste zajedno s našom napetošću i ako stresni period potraje – izaziva niz zdravstvenih problema.

Stresna reakcija je zvono za uzbunu koje nam pomaže da brzo odreagujemo u nekoj pretećoj situaciji.

Ali šta se dešava ako se taj alarm nikad ne isključuje?

Dugotrajan boravak u ambisu stresa može biti okidač za brojne probleme, kao štu su: anksioznost, depresija, poremećaji u radu digestivnog trakta i kardiovaskularnog sistema, gomilanje kilograma i nesanica samo su neki od njih, a stručnjaci upozoravaju da dugotrajna izloženost stresnim situacijama može uticati čak i na razvoj najtežih oboljenja.

Pitali smo endokrinologa dr Danijelu Drašković Radojković, koji se hormoni luče kad smo pretrpani obavezama ili problemima, kako se njihov povišen nivo odražava na zdravlje i kako najbrže i najefikasnije možemo „resetovati” svoj organizam.

Stres opterećuje nadbubrežne žlezde

Kada se nađete u potencijalno opasnoj ili iscrpljujućoj situaciji, u delu mozga zaduženom za saradnju nervnog i endokrinog sistema, pratkično se aktivira alarm, što je znak da je nastupila situacija poznata kao „bori se ili beži”.

Do nadbubrežnih žlezda stižu signali da hitno reaguju, pa one počinju da luče hormone kojima naše telo zapravo reaguje na opasnost.

Dugotrajan i neprekidan stres opterećuje nadbubrežne žlezde.

Glavni hormon stresa je kortizol, mada ne treba zanemariti ni učinak adrenalina, koji se obično vezuje za uzbuđenje prilikom bavljenja ekstremnim sportovima.

Kortizol bi vam u slučaju realne opasnosti mogao spasti život, s obzirom na to da reguliše krvni pritisak i protok tečnosti kroz telo, terajući organizam da neke sisteme, poput imunološkog i reproduktivnog ostavi po strani dok opasnost ne prođe.

Međutim, u slučaju kontinuiranog lučenja tog hormona može doći do hipertenzije, povišenog nivoa šećera u krvi, insulinske rezistencije, pojave akni, gojaznosti i smanjenog libida.

Zašto je važan (nor)adrenalin

Dok kortizolu treba nešto više vremena da se aktivira, adrenalin se luči čim se nađete u situaciji koja bi mogla biti opasna.

Zenice se šire, puls i disanje postaju ubrzani i dolazi do iznenadnog naleta energije – zahvaljujući adrenalinu postajete hitriji nego inače, spremni da se istog trenutka suočite sa izazovom ili umaknete opasnosti. S druge strane, uporedo s adrenalinom luči se i noradrenalin.

Zahvaljujući njemu postajete fokusiraniji na ono što se dešava oko vas – prosto ste usredsređeniji na potencijalnu opasnost i spremniji da brzo reagujete.

Noradrenalin reguliše cirkulaciju tako da se krv povlači iz područja gde u određenom trenutku njen protok nije od presudne važnosti (poput kože), istovremeno se koncentrišući na mestima gde je potrebnija – to su obično mišići.

U slučaju akutnog stresa, nivo kortizola, adrenalina i noradrenalina vraća se u normalu čim opasnost prođe, ali ako je reč o hroničnom, onda situacija „bori se ili beži” ostaje „na snazi” i ugrožava funkcionisanje čitavog organizma.

U ritmu kortizola

Ovaj hormon nadbubrežnih žlezda nadzire našu glad, varenje, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i kapacitet za nošenje sa stresom.

Jedan od njegovih ključnih zadataka jeste da poveća nivo glukoze u trenucima stresa kako bismo imali dovoljno energije za borbu sa iznenadnom zahtevnom situacijom.

Ali ako stanje stresa postane trajno, energija se iscrpljuje, glukoza sve teže dolazi do ćelija, pa može doći do naglog umora, iznenadne vrtoglavice, razdražljivosti i pada nivoa šećera u krvi. Iako ga povezujemo sa stresom, u optimalnim uslovima kortizol nam omogućava da se nosimo sa svakodnevicom.

On reguliše naš krvni pritisak, smanjuje upale, podržava rad imunološkog sistema.

Kortizol ima svoj prirodni dnevni ritam. U optimalnim uslovima, naše telo ga proizvodi najviše ujutro, manje tokom dana, vrlo malo uveče i minimalno dok spavamo. Nivo kortizola je najviši ujutro između šest i osam sati i upravo zbog njega možemo da započnemo dan puni energije.

Do ponoći kortizol bi morao biti na najnižem nivou kako bismo mirno zaspali, imali čvrst i neprekinut san, a naše telo se oporavilo i iscelilo.

Ali problem nastaje kada smo duže izloženi stresu – tada se i ritam lučenja kortizola može sasvim poremetiti – pa imamo nizak nivo jutarnjeg kortizola i povišeni nivo večernjeg, a to nas dodatno iscrpljuje.

Ako smo budni do kasno u noć i ne možemo zaspati ili se budimo noću zbog lupanja srca, vrlo je verovatno da je nivo kortizola u telu skočio.