Kortizol je steroidni hormon kog proizvode i oslobađaju vaše nadbubrežne žlezde, endokrine žlezde koje se nalaze iznad oba bubrega. Kortizol utiče na nekoliko procesa u vašem telu i uglavnom pomaže u regulisanju odgovora vašeg tela na stres.
Šta je kortizol?
Kortizol je glukokortikoidni hormon kog proizvode i oslobađaju vaše nadbubrežne žlezde.
Hormoni koordiniraju različite funkcije u vašem telu prenoseći poruke kroz vašu krv do vaših organa, kože, mišića i drugih tkiva. Ovi signali govore vašem telu šta da radi i kada da to uradi.
Glukokortikoidi su vrsta steroidnih hormona. Oni smanjuju upalu u svim vašim telesnim tkivima i kontrolišu metabolizam mišića i masti, kao i metabolizam u jetri i kostima. Glukokortikoidi takođe utiču na cikluse spavanja i buđenja. Vaše nadbubrežne žlezde su male žlezde u obliku trougla koje se nalaze na vrhu oba bubrega i produkuju steroidne hormone. One su deo vašeg endokrinog sistema.
Kortizol je esencijalni hormon koji utiče na skoro svaki organ i tkivo u vašem telu. On igra mnoge važne uloge, uključujući:
- Regulisanje odgovora vašeg tela na stres
- Kontrolu upotrebe masti, proteina i ugljenih hidrata u vašem telu
- Suzbijanje upale
- Regulisanje krvnog pritiska
- Regulisanje šećera u krvi
- Pomaže u kontroli vašeg ciklusa spavanja i buđenja
Vaše telo kontinuirano prati nivoe kortizola kako bi održalo stabilan nivo (homeostazu). Nivo kortizola viši od normalnog ili niži od normalnog može biti štetan za vaše zdravlje.
Da li je kortizol hormon stresa?
Kortizol je poznat kao “hormon stresa”. Međutim, on ima mnogo važnih efekata i funkcija u vašem telu osim što reguliše odgovor vašeg tela na stres.
Takođe je važno zapamtiti da, biološki gledano, postoji više različitih vrsta stresa, uključujući:
Akutni stres: Akutni stres se dešava kada ste u iznenadnoj opasnosti u kratkom vremenskom periodu. Na primer, učestvovanje u saobraćajnoj nesreći ili kontakt sa opasnom životinjom su situacije koje izazivaju akutni stres.
Hronični stres: Hronični (dugoročni) stres se dešava kada doživite stalne situacije koje izazivaju frustraciju ili anksioznost. Na primer, težak ili frustrirajući posao ili hronična bolest mogu izazvati hronični stres.
Traumatski stres: Traumatski stres se dešava kada doživite životno ugrožavajući događaj koji izaziva strah i osećaj bespomoćnosti. Na primer, preživljavanje vremenske nepogode, kao što je tornado, ili iskustvo rata ili seksualnog zlostavljanja može izazvati traumatski stres. U nekim slučajevima, ovi događaji mogu dovesti do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Vaše telo oslobađa kortizol kada doživite bilo koju od ovih vrsta stresa.
Šta kortizol radi u mom organizmu?
Skoro sva tkiva u vašem telu imaju glukokortikoidne receptore. Zbog toga, kortizol može uticati na skoro svaki sistem organa u vašem telu, uključujući:
- Nervni sistem.
- Imunski sistem.
- Kardiovaskularni sistem.
- Respiratorni sistem.
- Reproduktivne sisteme (ženski i muški).
- Mišićno-skeletni sistem.
- Integumentarni sistem (koža, kosa, nokti, žlezde i nervi).
Tačnije, kortizol utiče na vaše telo na sledeće načine:
Regulisanje odgovora vašeg tela na stres: U vreme stresa, vaše telo može da oslobodi kortizol nakon što otpusti svoje „bori se ili beži“ hormone kao što je adrenalin, tako da i dalje budete u stanju pripravnosti. Pored toga, kortizol pokreće oslobađanje glukoze (šećera) iz vaše jetre za brzo dobijanje energije tokom stresa.
Regulisanje metabolizma: Kortizol pomaže u kontroli načina na koji vaše telo koristi masti, proteine i ugljene hidrate za energiju.
Suzbijanje upale: U kratkim naletima, kortizol može stimulisati vaš imunski odgovor ograničavanjem upale. Međutim, ako imate konstantno visok nivo kortizola, vaše telo se može naviknuti na previše kortizola u krvi, što može dovesti do upale i oslabljenog imunološkog sistema.
Regulisanje krvnog pritiska: Tačan način na koji kortizol reguliše krvni pritisak kod ljudi je nejasan. Međutim, povišeni nivoi kortizola mogu izazvati visok krvni pritisak, a niži nivoi kortizola od normalnog mogu izazvati nizak krvni pritisak.
Povećanje i regulisanje šećera u krvi: U normalnim okolnostima, kortizol reguliše efekat insulina, hormona kog proizvodi vaš pankreas, koji reguliše šećer u krvi. Kortizol podiže šećer u krvi oslobađanjem uskladištene glukoze, dok insulin snižava šećer u krvi. Hronično visok nivo kortizola može dovesti do upornog visokog šećera u krvi (hiperglikemije). Ovo može izazvati dijabetes tipa 2.
Pomaže u kontroli ciklusa spavanja i buđenja: U redovnim okolnostima, imate niže nivoe kortizola uveče kada odete na spavanje i maksimalne nivoe ujutru neposredno pre nego što se probudite. Ovo sugeriše da kortizol igra značajnu ulogu u pokretanju budnosti i da igra ulogu u cirkadijalnom ritmu vašeg tela.
Optimalni nivoi kortizola su neophodni za život i održavanje nekoliko telesnih funkcija. Ako imate konstantno visok ili nizak nivo kortizola, to može negativno uticati na vaše opšte zdravlje.
Kako moje telo kontroliše nivo kortizola?
Vaše telo ima razrađen sistem za regulisanje nivoa kortizola.
Vaš hipotalamus, mala oblast vašeg mozga uključena u hormonsku regulaciju, i vaša hipofiza , mala žlezda koja se nalazi ispod vašeg mozga, regulišu proizvodnju kortizola u vašim nadbubrežnim žlezdama.
Kada nivoi kortizola u vašoj krvi padnu, vaš hipotalamus oslobađa hormon koji oslobađa kortikotropin (CRH), koji usmerava vašu hipofizu da proizvodi adrenokortikotropni hormon (ACTH). ACTH zatim stimuliše vaše nadbubrežne žlezde da proizvode i oslobađaju kortizol.
Da biste imali optimalne nivoe kortizola u vašem telu, hipotalamus, hipofiza i nadbubrežne žlezde moraju ispravno funkcionisati.
Koji testovi mogu proveriti nivoe kortizola?
Zdravstveni radnici mogu da izmere vaše nivoe kortizola putem testova krvi, urina ili pljuvačke (salive). Oni će odrediti koji test je najbolji u zavisnosti od vaših simptoma.
Koji su normalni nivoi kortizola?
Nivo kortizola u krvi, urinu i pljuvački obično dostiže vrhunac u ranim jutarnjim satima i opada tokom dana, dostižući najniži nivo oko ponoći. Ovaj obrazac se može promeniti ako radite noćnu smenu i spavate u različito doba dana.
Normalni rasponi mogu da variraju od laboratorije do laboratorije, s vremena na vreme i od osobe do osobe. Ako treba da uradite test za nivo kortizola, vaš zdravstveni radnik će protumačiti vaše rezultate i obavestiti vas da li treba da se dodatno testirate.
Šta uzrokuje visok nivo kortizola?
Povišen nivo kortizola tokom dužeg vremenskog perioda obično se smatra Kušingovim sindromom. Uzroci viših nivoa kortizola od normalnog i Kušingovog sindroma uključuju:
- Uzimanje velikih količina kortikosteroidnih lekova, kao što su prednizon, prednizolon ili deksametazon, za lečenje drugih stanja (jatrogeni Kušing).
- Tumore koji proizvode adrenokortikotropni hormon (ACTH). Obično se nalaze u vašoj hipofizi. Ređe, neuroendokrini tumori su lokalizovani u drugim delovima vašeg tela, kao što su pluća i mogu izazvati visok nivo kortizola.
- Tumori nadbubrežne žlezde ili prekomerni rast nadbubrežnog tkiva (hiperplazija), koji izazivaju prekomernu proizvodnju kortizola.
SIMPTOMI
Koji su simptomi visokog nivoa kortizola?
Simptomi Kušingovog sindroma zavise od toga koliko su vaši nivoi kortizola povišeni. Uobičajeni znaci i simptomi viših nivoa kortizola od normalnog uključuju:
- Povećanje telesne težine, posebno na licu i stomaku (facies lunata, abdominalni tip gojaznosti).
- Masne naslage između vaših lopatica (buffalo hump).
- Široke, ljubičaste strije na stomaku.
- Slabost mišića u nadlakticama i butinama.
- Visok nivo šećera u krvi, koji se često pretvara u dijabetes tipa 2.
- Visok krvni pritisak (hipertenzija).
- Prekomernu telesnu maljavost kod žena.
- Slabe kosti (osteporoza) i česte prelome.
Šta uzrokuje nizak nivo kortizola?
Niži od normalnog nivoa kortizola je posledica insuficijencije nadbubrežne žlezde. Postoje dve vrste adrenalne insuficijencije: primarna i sekundarna. Uzroci adrenalne insuficijencije uključuju:
Primarnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde: Primarna insuficijencija nadbubrežne žlezde je najčešće uzrokovana autoimunskom reakcijom u kojoj vaš imunski sistem napada zdrave ćelije u vašim nadbubrežnim žlezdama bez poznatog razloga. Ovo se zove Addisonova bolest. Vaše nadbubrežne žlezde se takođe mogu oštetiti usled infekcije ili krvarenja u nadbubrežnu žlezdu. Sva ova stanja ograničavaju ili potpuno prekidaju proizvodnju kortizola.
Sekundarna insuficijencija nadbubrežne žlezde: Ako imate neaktivnu hipofizu (hipopituitarizam) ili tumor hipofize, to može ograničiti proizvodnju ACTH. ACTH signalizira vašim nadbubrežnim žlezdama da proizvode kortizol, tako da ograničeni ACTH dovodi do ograničene proizvodnje kortizola.
Takođe možete imati niže nivoe kortizola od normalnog nakon prestanka lečenja kortikosteroidnim lekovima, posebno ako prestanete da ih uzimate veoma brzo nakon dužeg perioda upotrebe.
Koji su simptomi niskog nivoa kortizola?
Simptomi nižih nivoa kortizola od normalnog, ili insuficijencije nadbubrežne žlezde, uključuju:
- Umor.
- Nenamerni gubitak težine .
- Slab apetit.
- Nizak krvni pritisak (hipotenziju).
Kako mogu smanjiti nivo kortizola?
Ako imate Kušingov sindrom (veoma visok nivo kortizola), biće vam potrebno medicinsko lečenje za smanjenje nivoa kortizola. Lečenje obično uključuje lekove i/ili operaciju. Sniženi nivoi kortizola takođe mogu zahtevati lečenje. Međutim, generalno, postoji nekoliko svakodnevnih stvari koje možete da uradite da biste pokušali da snizite nivoe kortizola i da ih održite na optimalnom nivou, uključujući:
Negovanje higijene spavanja: Hronični problemi sa spavanjem, kao što su opstruktivna apneja u snu, nesanica ili rad u noćnoj smeni, povezani su sa višim nivoima kortizola.
Redovno vežbanje: Nekoliko studija je pokazalo da redovno vežbanje pomaže u poboljšanju kvaliteta sna i smanjenju stresa, što može pomoći u smanjenju nivoa kortizola tokom vremena.
Ograničavanje stresa i stresnih obrazaca razmišljanja: Biti svestan svog obrasca razmišljanja, disanja, otkucaja srca i drugih znakova napetosti vam može pomoći da prepoznate stresno stanje i može vam pomoći da sprečite da se pogorša.
Vežbanje vežbi dubokog disanja: Kontrolisano disanje pomaže da se stimuliše vaš parasimpatički nervni sistem, vaš sistem “odmora i varenja“, što pomaže u snižavanju nivoa kortizola.
Uživanje i smeh: Smeh podstiče oslobađanje endorfina i potiskuje kortizol. Učešće u hobijima i zabavnim aktivnostima takođe može podstaći osećaj blagostanja, što može smanjiti nivo kortizola.
Održavanje zdravih odnosa: Odnosi su značajan aspekt naših života. Napeti i nezdravi odnosi sa voljenim osobama ili saradnicima mogu izazvati čest stres i podići nivo kortizola.
Kada treba da posetim svog doktora u vezi sa svojim nivoima kortizola?
Ako osetite simptome Kušingovog sindroma ili nadbubrežne insuficijencije, obratite se svom lekaru. Ako ste zabrinuti zbog svog dnevnog nivoa stresa, razgovarajte sa svojim lekarom o koracima koje možete preduzeti da biste smanjili stres i ostali zdravi.
Kortizol je esencijalni hormon koji utiče na nekoliko aspekata vašeg tela. Iako postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da biste pokušali da ograničite svoj stres, a samim tim i da upravljate nivoima kortizola, ponekad je abnormalno visok ili nizak nivo kortizola van vaše kontrole.
Međutim, ako budete imali snake kao što su povećanje ili smanjenje telesne težine i povišen ili snižen krvni pritisak, važno je da posetite svog lekara. Oni mogu sprovesti neke jednostavne testove da vide da li su vaše nadbubrežne žlezde ili hipofiza odgovorne za vaše simptome.
