Urin ukazuje na bolest pre simptoma

Pregled mokraće jedan je od najvažnijih i najčešće korišćenih laboratorijskih testova u proceni zdravstvenog stanja

Kontrolom urina analiziraju se izgled, boja, miris, pH, specifična težina, prisustvo biohemijskih materija koje se normalno ne nalaze u njegovom sastavu a koje mogu uputiti na postojanje oboljenja (u slučaju bubrežnih, srčanih, neuroloških, endokrinoloških i drugih bolesti), patološke poremećaje koji prethode bolesti ili su posledica trovanja ili bolesti zavisnosti.

Stoga se analize mokraće koriste i u dijagnostici i za preventivne preglede zdravih osoba. “To je jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih laboratorijskih testova u proceni zdravstvenog stanja, a savremena dijagnostika podrazumeva upotrebu test traka kojima na brz, lak i jednostavan način za nekoliko minuta možemo saznati nešto o bolesnikovom zdravstvenom stanju”, objašnjava mr sc. med. dr Mišo Dukić, urolog i vlasnik poliklinike “Uromedica” u Novom Sadu.

Kakav je normalan urin

Uriniranje je fiziološki refleks kojim izbacujemo mokraću ili urin – tečnost kojom izlučujemo rastvorene, telu suvišne i štetne materije nastale tokom metabolizma.

Normalna mokraća žućkaste je boje, najčešće bistra, a intenzitet boje varira od svetle do tamnosmeđe. Međutim, na boju urina mogu uticati i pojedine namirnice ili lekovi.

Tako, na primer, urin može biti crven ukoliko konzumiramo cveklu ili kupine u velikim količinama. Miris zdrave mokraće podseća na miris goveđe supe, dok je promena mirisa obično znak uroinfekcije.

Specifična težina urina kreće se od 1.010 do 1.025 i zavisi od količine izlučene mokraće, dok je normalan pH od slabo kiselog do slabo alkalnog (od 4,8 do 7,2).

Merenje specifične gustine mokraće služi za proveru sposobnosti bubrega da je koncentruju. Oko 95 odsto mokraće čini voda, a tu su i rastvoreni elektroliti (so – NaCl, sulfatne i fosfatne soli), materije nastale razgradnjom proteina (urea, mokraćna kiselina, kreatinin) i druge materije.

Uzimanje uzorka

Materijal za analizu urina dobija se uzimanjem uzorka srednjeg mlaza prvog jutarnjeg ili dnevnog mokrenja (nakon barem tri do četiri sata od poslednjeg mokrenja).

Uzorci se mogu dobiti i kateterizacijom, punkcijom mokraćne bešike ili iz kesice za urin (kod male dece). Uzorkuje se u sterilnu bočicu, a treba znati da uzorak urina stajanjem na vazduhu menja izgled, sastav, boju, miris, pH i izgled sedimenta.

Za ispravno uzet uzorak pre mokrenja ruke i spoljašnje genitalije treba oprati vodom i sapunom, a zatim dobro isprati. Prvi mlaz ispusti se u šolju, a drugi se hvata u sterilnu bočicu.

Za pregled je dovoljno do 10 ml urina. Najbolje ga je doneti u laboratoriju u roku od dva sata, a ako je to nemoguće, čuvati u frižideru na +4 °C, najviše jedan dan do dostave u laboratoriju.

Uzorak tzv. 24-satne mokraće (za kvantitativne preglede, npr. proteine, kreatinin) potrebno je skupljati vrlo pažljivo, budući da se njime određuje koliko se pojedinačne materije izluči tokom 24 sata. Stoga pacijent mora dobiti i pažljivo slediti sva uputstva o sakupljanju. Sakupljenu mokraću treba držati na hladnom mestu, kako bi se sprečilo moguće umnožavanje mikroorganizama u uzorku.

Krv u mokraći

Rutinski pregled mokraće uključuje ispitivanje kiselosti (pH), specifične težine, biohemijske analize, često korisne i za brzu kućnu dijagnostiku (pomoću tzv. test traka, kojima se može dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi, proveriti nalaz ketonskih tela, bilirubina, urobilinogena i nitrita).

“Ponekad se na bolest može posumnjati već na osnovu promena fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika urina, poput izgleda, boje, mirisa i specifične težine”, kaže dr Dukić, naglašavajući da je krv u mokraći jedan od važnijih znakova bolesti mokraćnih organa, a čest nalaz i u slučaju kamena i infekcije.

U sedimentu (talogu) mokraće, koji se dobija centrifugiranjem uzorka urina i odvajanjem tečnog dela, mikroskopski se traže tzv. cilindri, kristali i ćelije (epitelne ćelije, retki leukociti i mikroorganizmi, spermatozoidi te slučajni sastojci poput kapljica masti, dlačica itd.).

“Patološki nalaz ispitivanja mokraće ne mora značiti postojanje neke bolesti, dok prisustvo dvaju patoloških rezultata najčešće upućuje na organsku bolest bubrega”, ocenjuje dr Dukić.