Karijes i oboljenja desni često ukazuju na skrivene bolesti, ali mogu izazvati i teže zdravstvene probleme
Zdravi zubi nisu samo zdravstvena kategorija, već su i veoma važni pri komunikaciji i socijalnim kontaktima, a pritom su pokazatelj navika i opšteg stanja organizma.
Međutim, i pored opsežne kampanje o značaju oralne higijene i neophodnosti redovnih stomatoloških pregleda, evidentno je da najveći neprijatelji zuba – karijes i paradontopatija – pogađaju sve više ljudi, pa čak i veoma mlade osobe.
Nacionalna nedelja zdravlja usta i zuba obeležava se druge polovine maja, a cilj niza manifestacija koje se organizuju u zdravstvenim institucijama i školama upravo je podsećanje građana na važnost nege zuba i njen značaj za opšte zdravlje.
Takođe, stanovništvo svih starosnih dobi informiše se o metodama sprečavanja oralnih bolesti.
Redovnim i kontinuiranim sprovođenjem oralne higijene, usvajanjem pravilne ishrane i redovnim posetama stomatologu moguće je očuvati i unaprediti oralno zdravlje i sprečiti oboljenja, a ukoliko se pojave, obezbediti njihovo brzo i efikasno lečenje.
Treba imati na umu i to da karijes i bolesti desni često ukazuju na niz skrivenih bolesti te izazivaju veoma ozbiljne zdravstvene probleme.
Do kojih bolesti dovode pokvareni zubi?
Kardiovaskularne bolesti Do oboljenja desni najčešće dolazi usled nakupljanja plaka i hrane na zubima. Na ovim naslagama počinju da se razmnožavaju bakterije koje izazivaju upalu desni i, posledično, krvarenje, otok zubnog mesa i postepeno razvijanje parodontalnih bolesti koje za posledicu imaju gubitak zuba. Međutim, ove bakterije mogu uzrokovati i stvaranje krvnih ugrušaka koji mogu izazvati ”mini-infarkte” i oštetiti srce. Britanski naučnici otkrili su povezanost paradontopatije i loše oralne higijene s visokim pritiskom i moždanim udarom. Petnaestogodišnja studija sprovedena na 9.000 ljudi pokazala je da su žene sa gingivitisom (upala desni) izložene čak dvaput većem riziku od moždanog udara nego one koje nemaju taj problem.
Plućne bolesti
Loša oralna higijena direktno utiče na pojavu različitih plućnih bolesti. Naime, ljudi koji imaju više gnojnih džepova na desnima češće obolevaju od atipične upale pluća prouzrokovane raznim sojevima bakterija koje nastanjuju njihove desni.
Dijabetes
Odavno je poznato da su parodontalne bolesti tri puta češće kod ljudi koji boluju od dijabetesa. Dijabetičari su, naime, podložniji ovim bolestima jer su osetljiviji na infekcije. Međutim, istraživanja pokazuju da bolesti desni otežavaju kontrolu šećera u krvi.
Šta otkrivaju loši zubi i bolesne desni?
Osteoporoza
Bakterije u zubnom plaku izazivaju postepenu demineralizaciju i uništenje koštanog tkiva u koje su utisnuti zubi, što za rezultat ima parodontitis, to jest ispadanje zuba. Međutim, rani znaci tog poremećaja mogu upućivati i na osteoporozu – gubitak koštane mase u celom organizmu, što za posledicu ima slabljenje struktire kostiju.
Anemija
Blede i bolne desni jedan su od simptoma anemije, pogotovo ako su otečene i krvare.
Nedostatak vitamina C
Nakon dugih zimskih meseci, najčešće usled neadekvatne ishrane, mogu se javiti simptomi nedostatka vitamina C u vidu krvarenja desni, klimavih zuba ili gingivitisa, što se može sprečiti redovnim konzumirajem svežeg voća i povrća bogatog ovim vitamina (citrusi, paprika, bobičasto voće, zeleno lisnato povrće…).
Bolesti bubrega
Odrasle osobe s bolestima zuba i desni češće pate od hronične bolesti bubrega nego one koje imaju zdrave zube. Iako ova veza još uvek nije razjašnjena, istraživanja pokazuju da osobe sa obolelim zubima u svakom trenutku imaju po nekoliko izvora infekcija u organizmu (hroničnih upala), čiji produkti opterećuju bubrege.
Reumatoidni artritis
Oboleli od reumatoidnog artritisa čak osam puta češće obolevaju od karijesa i bolesti desni. Ove osobe, naime, često imaju i problema s pranjem zuba, jer im je usled defomacija na zglobovima prstiju teško da drže četkicu za zube. S druge strane, lečenje upale i infekcija desni može smanjiti bol u zglobovima.
Šta signaliziraju boja i stanje zuba?
Zdravi zubi imaju ravnomeran sjaj i boju slonovače, svetlobež nijansu. Ponekad su svetlji ili tamniji, ali ako je njihova boja drastično drugačija, to ukazuje na nehigijenu, loše životne navike (pušenje), ali i korišćenje lekova i dugotrajno konzumiranje određenih namirnica.
Svetložuta boja može biti posledica neredovnog pranja zuba, dok se tamnožuta ili mrka boja javlja kao posledica pušenja.
Siva boja se najčešće javlja usled slabijeg konzumiranja lisnatog povrća. Takođe, ova prebojenost zuba upućuje na poremećaje u radu pojedinih organa (jetre, žuči, slezine i pankreasa).
Mestimična prebojenost Lekovi, pre svega tetraciklinski antibiotici, koji se koriste u tretmanu infekcija urinarnog trakta i creva, izazivaju trajnu prebojenost zuba. Budući da se komponente iz antibiotika ugrađuju u zubno tkivo tokom kalcifikacije (faza razvoja zuba), danas se ovi lekovi ne propisuju deci mlađoj od osam godina. Čak i tetraciklini koje uzima trudnica mogu dovesti do toga da dete ima izmenjenu boju zuba, koji postaju bledožuti, sa smeđim ili sivkastim mrljama.
Krti zubi najčešće su znak jednolične ishrane, prekomernog unošenja testenina od belog brašna, slane hrane, šećera i mleka.
