Skok telesne temperature uvek izaziva zabrinutost, naročito kada su u pitanju deca. Iako se iza ovog simptoma ponekad krije i neko ozbiljnije oboljenje, u najvećem broju slučajeva reč je o lakšim poremećajima u organizmu
Povišena telesna temperatura nije bolest, već simptom nekog oboljenja.
To je prirodna reakcija organizma na bolest, znak da se telo bori protiv poremećaja u organizmu i da naš imunološki sistem funkcioniše. Stoga, upotreba antipiretika, lekova za snižavanje telesne temperature, često nije opravdana.
Pravilno lečenje podrazumeva pronalaženje uzroka, odnosno oboljenja koje je izazvalo skok temperature, te propisivanje adekvatne terapije. Ipak, suviše visoke i dugotrajne temperature mogu da budu opasne, zbog čega zahtevaju odgovarajući tretman.
Uzroci Temperature
Normalna telesna temperatura kreće se između 35,8 i 37,5 * Celzijusa i varira od osobe do osobe, menjajući se tokom dana pod dejstvom različitih faktora kao što su hrana, piće, fizička aktivnost, spavanje, menstrualni ciklus, trudnoća, uzbuđenje…
Ipak, ovde je reč o neznatnim varijacijama i prolaznom skoku temperature.
Povišena temperatura može biti znak blagog, ali i nekog ozbiljnijeg zdravstvenog poremećaja:
1. Infekcije – najčešći uzročnici povišene telesne temperature jesu virusne, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije (grip, upala krajnika i pluća, šarlah, meningitis, tuberkuloza)
2. Bolesti čiji je uzrok nepoznat – zapaljenjska oboljenja vezivnog tkiva i sitnih krvnih sudova (lupus, anemija pernicioza, sklerodermija, dermatomiozitis i poliartritis).
3. Oboljenja centralnog nervnog sistema – cerebrovaskularne bolesti, povrede glave, tumori mozga i kičmene moždine, degenerativna oboljenja centralnog nervnog sistema (multipla skleroza), povrede kičmene moždine…
4. Maligne bolesti.
5. Bolesti krvi – limfomi, leukemija, neki oblici anemije, hemoragične bolesti (npr. hemofilija).
6. Kardiovaskularna oboljenja – infarkt miokarda, tromboembolijske bolesti, bakterijski endokarditis, srčana insuficijencija, tahikardija…
7. Endokrine bolesti (hipertireodizam).
8. Oboljenja izazvana fizičkim agensima – toplotni udar, traume.
9. Oboljenja nastala pod dejstvom hemijskih agenasa – reakcije na lekove, serumska bolest, hemijska trovanja.
10. Psihogena temperatura (dijagnozu postavlja psihijatar, ali tek nakon što se isključe drugi potencijalni uzroci organskog porekla).
Kad se i kako skida visoka temperatura?
Opšte je mišljenje da telesna temperatura ne treba da pređe 37° C. Međutim ima mnogo zabluda u vezi s povišenom temperaturom…
Istine i zablude o povišenoj temperaturi
Pojava povišene temperature mnoge uznemiri, a posebno kada su u pitanju bebe i mala deca. Zbog verovanja da telesna temperatura mora biti 37° C, temperatura se često snižava do ove vrednosti i onda kada to nije potrebno.
Povišena Temperatura Nije Bolest
Važno je imati na umu da temperatura nije bolest sama za sebe, već pokazatelj prisustva neke infekcije, virusne ili bakterijske.
Mikroorganizmima, izazivačima infekcije odgovara upravo temperatura ljudskog tela od 37 °C, tako da rast telesne temperature na njih nepovoljno utiče – organizam se na taj način bori protiv njih.
Ukoliko se uvek pokušava da se temperatura snizi, zapravo može da se desi da se bolest produži.
Ipak, to ne važi za decu koja su imala konvulzije (kratkotrajni gubitak svesti uz grčenje tela), trudnice, kao i bolesnike s poremećenim funkcijama srca, pluća i mozga, kojima se uvek mora snižavati povišena telesna temperatura.
Stavljanje Ruke Na Čelo Nije Pouzdan Način Procene
Crvenilo lica, ubrzano disanje, ubrzani puls i topla koža su prateći simptomi povišene temperature.
Tu su još i osećaj vrućine, suvoća u ustima i osećaj žeđi. Ponekad se pri povišenoj temperaturi javlja osećaj opšte slabosti, glavobolje, bolovi u kostima, mišićima, zglobovima, lupanje srca.
Kod dece su dlanovi i tabani (ponekad i cele ruke i noge) hladni, dok telo „gori”, tako da stavljanje ruke na čelo nije pouzdan način procene ima li dete povišenu temperaturu ili ne.
Posebno su na povišenu temperaturu osetljiva deca u uzrastu od šest meseci do pete godine života, zbog nezrelosti centralnog nervnog sistema, dok novorođenčad i odojčad do trećeg meseca života mogu biti bolesna, a da ne reaguju povišenom telesnom temperaturom.
Koji Toplomer je Najbolji
Merenje temperature može biti oralno, rektalno, ispod ruke (u pazušnoj jami), u uhu, na površini kože.
Svaki od ovih načina merenja ima svoje prednosti i nedostatke. Mesto koje najpribližnije pokazuje unutrašnju telesnu temperaturu je rektum, ali ovaj način merenja je invazivan i neprijatan.
Živin toplomer za pazušnu jamu nema ove nedostatke, ali njihova preciznost se uvek dovodi u pitanje. Trake koje se stavljaju na čelo treba izbegavati, jer su nepouzdane.
Bezkontaktni, digitalni oralni termometri i ušni termometri su možda i najbolji izbor.
Merenje temperature u uhu je jednostavno, nema rizika od infekcije, i nije pod uticajem spoljašnje temperature.
Kako “Skidati” Temperaturu
Lekovi za skidanje povišene telesne temperature zovu se antipiretici, a osim njih primenjuju se obloge sa mlakom vodom, tuširanje, provetravanje i hlađenje prostora. Treba skinuti višak odeće i uzimati dovoljno tečnosti.
Masiranje hladnom vodom i alkoholom nije poželjno. Antipiretik (paracetamol, febricet…) treba dati ako je temperatura kod dece iznad 38,5°C i kod odraslih iznad 39°C.
Paracetamol retko uzrokuje komplikacije, ali opasnost od trovanja postoji u slučaju predoziranja, kada izaziva oštećenje jetre.
Drugi izbor za odrasle je acetilsalicilna kiselina (deci se ne daje zbog mogućih neželjenih dejstava) i ibuprofen (za decu postoji u obliku sirupa i čepića).
Kada Se Treba Obratiti Lekaru
Nekad je i pored slabih simptoma bolesti neophodno javiti se lekaru.
Evo nekoliko slučajeva:
*Ukoliko temperatura uporno raste i traje duže od tri dana.
*Generalno, temperatura od 39,5°C zahteva pregled lekara.
*Povišena temperatura kod dece mlađe od tri meseca je češće simptom bakterijske infekcije, što zahteva lekarski pregled.
*Preparati protiv dijareje uz prisutnu povišenu temperaturu mogu se koristiti tek uz preporuku lekara.
*Oralni i nazalni dekongestivi koji sužavaju krvne sudove i smanjuju zapušenost nosa i upalu grla ne primenjuju se bez lekarskog pregleda, ukoliko osoba ima povišenu telesnu temperaturu.
*Ako žena zbog vaginalne gljivične infekcije primenjuje vaginalne antimikotike, a istovremeno ima povišenu temperaturu, mora se obratiti lekaru zbog rizika da možda ima neku polno prenosivu bolest.
*Izbijanje zuba kod dece NIJE PRAĆENO povišenom temperaturom, te u tom periodu ipak treba obratiti pažnju na ovaj simptom i ukoliko temperatura ne pada, obratiti se lekaru.
Koliko dugo traje temperatura?
Temperatura može biti kratkotrajna – kada traje kraće od dve nedelje i uglavnom nastaje usled infekcija.
Srednje duga povišena temperatura obični traje od dve do tri nedelje i njeni uzročnici mogu biti mnogobrojna oboljenja, ali se ipak najčešće javlja usled upalnih procesa u organizmu.
Dugotrajna temperatura jeste ona koja se ne povlači se ni posle tri nedelje, a utvrđivanje njenog uzroka zahteva primenu složenijih dijagnostičkih postupaka.
