Analizom kompletne krvne slike dobijaju se informacije o broju i kvalitetu krvnih ćelija. Njeni rezultati su od velike pomoći u postavljanju dijagnoze i utvrđivanju uzroka zdravstvenih tegoba
Kompletna krvna slika najčešća је laboratorijska analiza i, uz analizu urina, predstavlja sastavni deo svakog dijagnostičkog panela u biohemijskoj laboratoriji.
Ova analiza se, objašnjava Ivana Petković, diplomirani biohemičar i šef biohemijske laboratorije na Poliklinici “Beo-lab“, koristi za procenu opšteg zdravstvenog stanja.
„Ako pacijent oseća slabost, umor… ili ga muče groznica, zapaljenje, modrice, krvarenje, doktoru su potrebni rezultati analize kompletne krvne slike kako bi utvrdio uzrok ovih problema“, kaže naša sagovornica, dodajući da ova analiza daje informacije o broju i kvalitetu krvnih ćelija.
Kompletna krvna slika podrazumeva određivanje ukupnog broja svih ćelijskih elemenata krvi (eritrociti, leukociti i trombociti), zatim leukocitarne formule (broj neutrofila, eozinofila, bazofila, monocita i limfocita), vrednosti hematokrita, hemoglobina, eritrocitnih konstanti, MCV, MCH, MCHC, RDW, i trombocitnih konstanti, MPV i PDW.
Treba imati na umu da normalne vrednosti parametara kompletne krvne slike zavise od pacijentovog pola i njegove satrosti.
Kompletna krvna slika radi se na hematološkim brojačima iz kapilarne ili venske krvi. Ako u rezultatu postoji indikator abnormalnosti, ili neko drugo nesl
1. ERITROCITI
Manjak eritrocita ukazuje na anemiju
Uloga crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) jeste da do svih ćelija u organizmu dopreme kiseonik a da iz njih odstrane ugljen-dioksid.
Objašnjavajući na šta može ukazivati njihov povećan a na šta njihov smanjen broj, Ivana Petković kaže da je uobičajeno da se broj crvenih krvnih zrnaca poveća prilikom pojačanog fizičkog rada i kad se boravi na velikim nadmorskim visinama.
Međutim, do porasta broja eritrocita može doći i zbog nedostatka tečnosti u organizmu i preteranog konzumiranja alkohola, ali i posle korišćenja nekih lekova, te usled pojedinih bolesti.
Kad je reč o smanjenju broja crvenih krvnih zrnaca, ono je najčešće znak anemije (malokrvnosti), ali može biti uzrokovano i drugim poremećajima u organizmu.
Najčešći su: obilna krvarenja zbog hemoroida, menstruacije, povreda ili operacija, nedovoljno stvaranje eritrocita (uzrokovano nepravilnom ishranom, nedostatkom gvožđa i vitamina B12 ili folne kiseline), ali i bolesti bubrega i zglobova, kao i povećana razgradnja eritrocita, usled oboljenja slezine i autoimune hemolitičke anemije.
Hemoglobin opada kod trudnica
Osim samog broja crvenih krvnih zrnaca, analiza kompletne krvne slike podrazumeva analizu još jednog veoma važnog gradivnog elementa eritrocita, a to je hemoglobin.
On je zapravo protein koji obavlja najvažnije zadatke eritrocita, tj. prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu uz istovremeno odstranjivanje ugljen-dioksida iz njih, ali i održavanje pH krvi.
Uz konstataciju da porast vrednosti hemoglobina najčešće nije praćen povećanjem broja eritrocita, Ivana Petković objašnjava da iza porasta vrednosti hemoglobina stoje različita stanja organizma: nedostatak kiseonika u krvi, dehidratacija organizma, emfizem, bolesti bubrega, kongestivna srčana insuficijencija…
Iskustvo pokazuje i da pušenje ume podići vrednosti hemoglobina u krvi.
„Nizak nivo hemoglobina uglavnom ukazuje na anemiju nastalu zbog manjka gvožđa, ili pak na posledice krvarenja. Opadanje vrednosti hemoglobina uobičajeno je u trudnoći i kod osoba koje su dugo priključene na infuziju“, pojašnjava Ivana Petković.
Dehidratacija i infarkt podižu nivo hematokrita
Broj eritrocita i vrednost hemoglobina nisu dovoljni, već je neophodno odrediti i vrednosti hematokrita i eritrocitnih konstanti. Hematokrit predstavlja procenat koji u jedinici pune krvi čine crvena krvna zrnca.
„Snižene vrednosti hematokrita beleže se u slučaju anemije, povećane funkcije štitne žlezde, ciroze jetre, leukemije… a mogu ukazivati i na jako unutrašnje krvarenje. Karakteristične su i za infekcije i opekotine, kao i za trudnoću.
Za razliku od njih, povećane vrednosti hematokrita najčešće su posledica dehidratacije, poremećaja kostne srži, infarkta ili šloga.
Vrednosti hematokrita može povećati i uzimanje nekih anaboličkih sredstava, zbog čega se to proverava u antidoping kontroli“, navodi naša sagovornica.
2. LEUKOCITI
Leukociti otkrivaju uzrok infekcije
Drugi ćelijski element krvi koji se analizira jesu leukociti, ili bela krvna zrnca, čija je uloga da zaštite organizam od izazivača infekcija.
Pritom, ukazuje naša sagovornica, samo ukupan broj leukocita bez leukocitarne formule ne znači mnogo, jer njihov broj varira u toku dana, a najniže vrednosti beleže se ujutru.
Postoji pet različitih tipova leukocita – neutrofili, bazofili, eozinofili, monociti i limfociti, a svaki od njih ima različitu ulogu. Svi se oni zajedno u laboratorijskim nalazima vode kao leukocitarna formula.
„Ona se dobija iz diferencijalne krvne slike, obično na 100 nađenih leukocita, pri čemu je kod dece najviše limfocita, a kod odraslih ljudi neutrofila.
Leukocitarna formula je važna, jer zahvaljujući baš njoj znamo da li je u slučaju infekcije reč o virusu, bakteriji ili parazitu. U slučaju virusa povećan je broj limfocita ili monocita, kad je infekcija izazvana bakterijama – povećan je broj neutrofila, a kad su uzročnici paraziti, obično su povišeni eozinofili“, kaže Ivana Petković, napominjući da porast broja eozinofila može biti izazvan i alergijom.
Reuma podiže broj leukocita, dok ga virusna infekcija smanjuje
Prema njenim rečima, povećan broj leukocita (leukocitoza) može biti i pokazatelj postojanja drugih bolesti kao što su reumatoidni artritis, tuberkuloza, leukemija, policitemija vera…
Broj belih krvnih zrnaca zna da se poveća i zbog pušenja, stresa te korišćenja nekih lekova. Kod trudnica je fiziološki broj leukocita blago povećan, pa je neophodno redovno kontrolisati krvnu sliku i konsultovati se s lekarom.
Porast broja leukocita kod dece u najvećem broju slučajeva ukazuje na upalu, te je uz konsultaciju s lekarom nekada potrebno uraditi i dodatne testove kako bi se otkrio uzrok.
„Smanjen broj leukocita uglavnom je znak virusne infekcije, a mogu ga izazvati i neki lekovi odnosno terapija, poput hemioterapije ili zračenja, zatim teški metali i pojedine bolesti što oštećuju kostnu srž, te anemija i alkoholizam“, kaže naša sagovornica.
Ona navodi da se kao dopuna analize kompletne krvne slike najčešće rade sedimentacija i CRP, odnosno C reaktivni protein, čiji se rezultati koriste kao pokazatelji inflamacije odnosno infekcije, kao i za praćenje toka bolesti.
3. TROMBOCITI
Malo trombocita znak je infekcije ili alergije
Trombociti, ili krvne pločice, zaduženi su da pri krvarenju stvaraju krvni ugrušak, koji treba da zatvori povređeni krvni sud i tako spreči gubitak krvi.
„Nefiziološko stvaranje krvnog ugruška, ili tromba, nastaje kao posledica povećanog broja trombocita (trombocitoze). Ona se javlja i u slučaju drugih bolesti, poput reumatoidnog artritisa, ciroze jetre, anemije… zatim posle krvarenja i u slučaju leukemije.
S druge strane, trombocitopenija, ili smanjeni broj trombocita, obično ide uz infekcije i alergije, anemiju, hemioterapiju, maligna oboljenja, hepatitis C…
Takođe je fiziološki vezan za menstrualna krvarenja i trudnoću“, navodi Ivana Petković.
Nisu svi eritrociti istog kvaliteta
Pored broja trombocita, analiziraju se i trombocitne konstante, koje govore o kvalitetu trombocita.
Ima ih više: MPV daje informaciju o raspodeli trombocita po volumenu, PDW ukazuje na prosečan volumen trombocita, MCV govori koliki su eritrociti, MCH kolika je prosečna količina hemoglobina u eritrocitu, a MCHC kolika je prosečna koncentracija hemoglobina u litru eritrocita, dok je RDW mera varijabilnosti veličine eritrocita – i to je prvi parametar koji raste kada dođe do anemije.
