Ne potcenjujte alergijske reakcije na lekove

Ukoliko nakon upotrebe nekog leka primetite osip na koži, koprivnjaču, svrab, groznicu, oticanje lica, ubrzano disanje, ili pak anafilaktički šok – odmah se javite lekaru, jer najverovatnije je reč o alergijskoj reakciji

Alergijska reakcija na neki lek u najvećem broju slučajeva nastaje odmah, svega nekoliko minuta nakon njegovog uzimanja, mada se ponekad dešava i odložena reakcija.

Zbog čega dolazi do alergijske reakcije na neke lekove, kad se ona najčešće javlja, kako se ispoljava i šta učiniti u slučaju anafilaktičkog šoka – pitali smo dr Sašu Vukmirovića, specijalistu kliničke farmakologije sa Katedre za farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Antitela protiv leka

“Alergijske reakcije na lekove predstavljaju neželjena dejstva lekova i nastaju kada organizam greškom prepozna lek kao štetnu supstancu poput bakterije ili virusa.

U takvoj situaciji aktivira se imunosistem ‘domaćina’ i stvaraju se antitela usmerena protiv leka. Pri sledećem uzimanju leka stvorena antitela signaliziraju prisustvo štetne supstance u organizmu i aktivira se imunosistem koji napada molekul leka.

SAZNAJTE I… Zašto nastaje alergija na ambroziju

Aktivaciju imunosistema prati oslobađanje hemikalija zbog kojih se javljaju simptomi i znaci alergijske reakcije.

Obično se ova reakcija javi nakon primene prve doze leka, mada se dešava da se reakcija ponekad razvije nakon ponavljane i dugotrajne primene leka.

U nekim slučajevima pacijent nikad ranije nije uzimao lek kao terapiju, ali je bio izložen leku kroz hranu (antibiotici u hrani) što takođe dovodi do aktivacije imunosistema i alergijske reakcije”, navodi dr Vukmirović.

Koji lekovi izazivaju alergiju

Alergijska reakcija na lek može se javiti kod primene svih lekova.

Hemijska struktura leka, njegova molekulska masa, sklonost leka da gradi komplekse sa proteinima iz ljudskog organizma, struktura i vrsta razgradnih produkata – sve su to faktori koji utiču na učestalost pojave alergijske reakcije na lek.

Treba napomenuti da lek ne čini samo aktivna supstanca već često i čitav niz pomoćnih supstanci koje mogu biti uzrok pojave alergijske reakcije.

Lekovi nakon čije upotrebe nastaju najčešće opisane alergijske reakcije su: antibiotici (penicilini), lekovi protiv bolova (acetilsalicilna kiselina, tj. aspirin, ibuprofen, naproksen), citostatici…

PROČITAJTE I… Alergija na kremu za sunčanje

“Pojava simptoma može da usledi nekoliko minuta nakon primene leka, kada se lek daje injekcijom. U slučaju oralne primene lekova u obliku tableta i kapsula, alergijska reakcija može da se javi i do nekoliko sati nakon upotrebe leka.

Inače, nije moguće izdvojiti posebne simptome alergijske reakcije za određene lekove.

Simptomi su univerzalni i najčešće uključuju pojavu svraba, osipa, crvenila, koprivnjače, otoka, a u najtežim oblicima alergijskih reakcija javljaju se simptomi anafilaktičkog šoka koji prati nagli pad krvnog pritiska i osećaj gušenja”, istakao je naš sagovornik.

Prava reakcija

Ako primetite neke znake alergijske reakcije nakon upotrebe leka, prvi korak jeste da prestanete da uzimate taj lek i javite se izabranom lekaru koji će preduzeti neophodne mere.

Ukoliko pak dođe do anafilaktičke reakcije, potrebno je što pre pozvati službu hitne medicinske pomoći s obzirom na to da anafilaktički šok može u vrlo kratkom vremenskom periodu da završi smrtnim ishodom.

Dr Vukmirović kaže da se alergijska reakcija nakon primene leka može javiti kod bilo koje osobe, ali da ipak postoje određeni faktori rizika za pojavu alergijske reakcije.

Sklonost alergijama (alergija na određene vrste hrane, polenska alergija) i postojanje alergije na lekove kod srodnika povećavaju verovatnoću pojave alergijske reakcije na lekove.

Iako se alergija na lek može javiti nezavisno od veličine doze, zabeleženo je da se ona češće javlja kod primene visokih doza lekova. Određena oboljenja mogu uticati na učestalost pojave alergijskih reakcija na lekove – infekcija HIV-om, Epštajn-Bar virusom.