Karcinom vulve
Karcinom vulve je redak (1-2/100 000 žena), najčešće kod žena preko 60 godina. Simptomi su svrab, rana, bol i krvavljenje u predelu vulve. Promene koje se uočavaju su najčešće crvene ili bele, mogu biti u ravni ili iznad ravni kože. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i biopsijom. Leči se hirurški i zračenjem.
Karcinom grlića materice (karcinom cerviksa)
Karcinom grlića materice (karcinom cerviksa) je je jedan od najčešćih malignih bolesti kod žena i ima velike geografske varijacije (8-30 na 100 000 žena), što se objašnjava razlikom u organizaciji zdravstvenog sistema i programa prevencije. Dugotrajna infekcija onkogenim (visoko rizicnim) HPV virusom je najveći faktor rizika za ovu bolest. Onkogeni HPV je prisutan u 99 % slučajeva pacijentkinja obolelih od raka grlića materice. Pušenje povećava rizik. Neuredno krvavljenje, krvavi sekret, krvavljenje posle seksualnog odnosa i krvavljenje u trudnoći su simptomi raka grlića. Bolovi se javljaju u već odmakloj fazi bolesti. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, radiološkim metodama i biopsijom. Leci se hirurški, zračenjem i citostaticima.
Karcinom sluzokože materice (karcinom endometriujuma)
Karcinom sluzokože materice (karcinom endometriujuma) je karcinom koji se razvija iz sluzokože materice, javlja se u oko 15 na 100 000 žena. Prosečna starost pri dijagnozi je 65 godina. Postoji i jedna nasledna forma, takozvani Lynch sindrom. Faktori rizika za nastanak ove bolesti su dugotrajna upotreba estrogenog hormona bez dodatka hormona na bazi progesterona, gojaznost, šećerna bolest, sindrom policističnih jajnika i neki lekovi (Tamoksifen). Žene koje nisu rađale takođe imaju povećan rizik. Vaginalno krvavljenje i krvavi sekret u menopauzi je obično prvi simptom. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i biopsijom. Leči se hirurški, zračenjem i citostaticima.
Karcinom jajnika
Karcinom jajnika se najčešće razvija iz spoljašnjeg dela jajnika (epitela), mada, ređe, može nastati i iz drugih delova jajnika (ne-epitelni karcinom). U proseku oboli 9-17 na 100 000 žena od epitelnog karcinoma i prosečna starost pri dijagnozi je 65 godina. Češći je u razvijenim industrijskim zemljama. Povećani rizik za rak jajnika imaju žene koje nisu rađale ili su rodile prvo dete u kasnijim godinama, kao i žene koje su kasnije ušle u menopauzu ili imale problem sa infertilitetom. Pušenje takođe povećava rizik za neke grupe karcinoma jajnika (mucinozni karcinom). Upotreba pilula za kontracepciju, sterilizacija (podvezivanje ili odstranjivanje jajovoda), dojenje, porođaji i rana menopauza smanjuju rizik. Simptomi su nespecificni i zato se često otkriva u kasnijoj fazi. Najčešći simptomi su pritisak u stomaku, bolovi, osećaj nadutosti i zasićenosti, osećaj slabosti i poremećeno mokrenje i stolica. Dijagnoza se postavlja kliničkim, laboratorijskim i ultrazvučnim/radiološkim pregledom. Kao i kod svih karcinoma, rano otkivanje poboljšava šanšu za izlečenje. Leči se hirurški, citostaticima i vrlo retko zračenjem. Postoji i nasledni oblik karcinoma jajnika kod zena sa BRCA-1 (rizik 40 %) i BRCA 2 (rizik 18 %) mutacijom. Nasledni oblik se javlja ranije, posle 50 godine starosti. Kod tih žena se preporučuje preventivno odstranjivanje jajnika po završenom rađanju.
Karcinom jajovoda pripada istoj grupi kao i epitelni karcinom jajnika i leči se na isti način.
Borderline ili ,,granicni” tumor jajnika
Borderline ili ,,granicni” tumor jajnika ima manji maligni potencijal od karcinoma jajnika i mnogo bolju prognozu. Za razliku od karcinoma jajnika, ovaj tumor ne urasta u okolno tkivo. Javlja se u 5-6 na 100 000 žena u prosečnoj starosti od 55 godina. U oko 30 % slučajeva se javlja kod žena mlađih od 40 godina. Nije nasledan. Najčešći simptom je bol u stomaku i u 90 % slučajeva se otkriva u prvoj fazi. Dijagnostikuje se kliničkim i ultrazvučnim pregledom, a leči se hirurški.
Tumori posteljice (trofoblastne bolesti)
U trofoblastne bolesti spadaju grozdasta mola (hidatiozna mola), horio karcinom, trofoblastni tumor sa mesta posteljice i epitelni trofoblastni tumor. Mogu nastati posle normalne trudnoće i porođaja, ali i posle spontanog pobačaja i vanmaterične trudnoće.
Grozdasta mola se javlja u 0,9 na 1000 trudnoća, može biti delimična ili kompletna, manje ili više invazivna i smatra se ,,premalignim” stanjem. Ostale pomenute bolesti su jos ređe i spadaju u maligne bolesti. Uzrok je najverovatnije genetski. Rizik za grozdastu molu u sledećoj trudnoći je 8-15 % kod kompletne mole i 2,5 % posle delimične mole. Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom i histopatološkom analizom posteljice. Leči se hirurški i citostaticima.
Sarkom materice
Sarkom materice je retka maligna bolest. Dijagnostikuje se patohistološki kod 0,25% pacijenata posle operacije mioma ili odstranjivanja materice. Jako retko se javlja kod mlađih zena. Leči se hirurški, ali je tretman individualni.
