Sterilitet je nemogućnost začeća, a neplodnost je nemogućnost dovršetka trudnoće i rađanja zdravog deteta.
Ova razlika nije samo konceptualna jer su studije sprovedene u cilju razumevanja uzroka i načina lečenja u oba slučaja. Par koji nije u stanju da zatrudni nije isto što i par koji često zatrudni bez poteškoća, ali koji onda nažalost otkrije da trudnoća nije uspešno dovedena do kraja, odnosno, do porođaja.
Kako se definiše problem plodnosti?
Period od jedne godine seksualnih odnosa bez mera sprečavanja začeća koji ne dovodi do trudnoće definišemo kao infertilitet ili neplodnost.
Ovaj period je kraći kada žena ima između 35 i 40 godina i lečenje ne treba odlagati u onim slučajevima kada je žena starija od 40 godina.
Štaviše, ako u paru postoje ginekološki ili androloški problemi, ispitivanje bi trebalo sprovesti u najkraćem mogućem roku. Uobičajena praksa je bila da se govori o neplodnosti u onim slučajevima kada je došlo do tri ili više gubitaka trudnoće.
Danas se, s obzirom na ogroman emocionalni uticaj gubitka trudnoće, savetuje analiza i lečenje u onim slučajevima kada je došlo do dva gubitka trudnoće.
Kao i u slučaju steriliteta, ispitivanje će početi odmah u onim slučajevima gde postoji istorija problema sa reprodukcijom.
Koja je razlika između primarne i sekundarne sterilnosti?
Primarni sterilitet postoji kada par nikada nije zatrudneo, a sekundarni sterilitet kada se problem pojavi nakon jedne uspešne trudnoće, ali bez daljih trudnoća.
Koja je razlika između neplodnosti i steriliteta?
Iako se termini „neplodan“ i „sterilan“ često upotrebljavaju kao da su ista stvar, zapravo postoji velika razlika između njih.
Razlike u neplodnosti i sterilitetu koje treba uzeti u obzir
Osoba se smatra klinički neplodnom ako nije mogla da zatrudni sa nezaštićenim seksualnim odnosima 12 meseci ili više (6 meseci za osobe starije od 35 godina). Neplodnost je izuzetno česta, a kada se dijagnostikuje i leči uzrok neplodnosti, većina ranije neplodnih parova zapravo uspešno zatrudni. I muškarci i žene mogu biti izvor neplodnosti sa različitim uzrocima. Neki česti uzroci neplodnosti uključuju:
- Endometriozu
- PCOS (sindrom policističnih jajnika)
- Kratku lutealnu fazu
- Fibroide uterus
- Snižen broj ili pokretljivost spermatozoida
Lečenje
Postoji veliki broj različitih medicinskih i hirurških opcija koje su dostupne za lečenje stanja neplodnosti, iako mnogi koji se smatraju klinički neplodnim i dalje mogu zatrudneti prirodnim putem uprkos ovim uslovima. Mnoge neplodne žene će takođe razmotriti potpomognute reproduktivne tehnologije kao što su intrauterina inseminacija (IUI), intrafalopijski transfer gameta (GIFT) ili in vitro oplodnja/vantelesna oplodnja (IVF, VTO) kako bi postigli uspešnu trudnoću.
Sterilnost je potpuno drugačija. Osoba koja je klinički sterilna nije u stanju da zatrudni, bilo putem medicinske ili hirurške intervencije, ili putem potpomognutih reproduktivnih tehnologija. Sterilnost je najčešće rezultat medicinskog stanja ili hirurške procedure, poput vazektomije, histerektomije ili vanmaterične trudnoće koja rezultira uklanjanjem jajovoda. Hromozomski poremećaji kao što je Klinefelterov sindrom takođe mogu dovesti do steriliteta.
Razlika između neplodnosti i steriliteta je prilično značajna, ali se često zanemaruje. Neplodnost ne znači da osoba ne može da zatrudni – samo je taj proces zahtevniji. Sterilitet znači da osoba ne može da zatrudni, bez obzira na medicinsku ili hiruršku intervenciju.
