HbA1c (glikozilirani hemoglobin) test krvi meri prosečne nivoe šećera u krvi u poslednja 2-3 meseca.
A1c test, koji možemo nazvati i hemoglobin A1c (HbA1c), glikozilirani hemoglobin ili test glikohemoglobina, meri količinu šećera vezanog za hemoglobin u krvi.
Lekar ga može koristiti za praćenje i kao dijagnostički marker za dijabetes. Nivo A1c od 6,5% ili više ukazuje na to da osoba može imati dijabetes. Održavanje nivoa A1C u zdravom opsegu može pomoći da se smanji verovatnoća od nastanka dijabetičnih komplikacija.
Strategije za upravljanje šećerom u krvi i nivoima A1c mogu uključivati raznovrstan plan ishrane, redovne vežbe i praćenje plana lečenja dijabetesa.
Šta je A1c test?
A1c test se odnosi na test krvi koji meri prosečne nivoe glukoze u krvi osobe u poslednja 3 meseca. Prikazuje prosečan procenat hemoglobina vezanog za šećer u uzorku krvi. Lekar može da koristi A1C test ne samo da pomogne u dijagnostici dijabetesa, već i da utvrdi koliko dobro osoba sa dijabetesom kontroliše bolest.
Kada glukoza uđe u krv, ona se vezuje za protein crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji se zove hemoglobin. Ovaj protein je odgovoran za nošenje kiseonika kroz telo. Dobijeno jedinjenje je poznato kao glikozilirani hemoglobin.
Lekari test nazivaju A1c testom jer je otprilike 95–98% hemoglobina prisutnog u telu tipa A1. Hemoglobin tipa A1 ima podtipove, kao što je A1c. Pošto je ovo najzastupljeniji podtip, lekar ga može koristiti kao dobar marker za kontrolu glikemije.
Promene šećera u krvi merene nivoima HbA1c direktno su povezane sa postojanjem upale u telu. Upala je glavni akter u bolestima koje svi želimo da izbegnemo, kao što su bolesti srca, demencija, dijabetes i mnoge druge.
Promena načina života, ishrane i upotreba suplemenata (dodataka) može uticati na vrednosti glikoziliranog hemoglobina. Ako je nivo A1c kod osobe previsok, to sugeriše da je nivo šećera u krvi previsok. Kada je nivo šećera u krvi previsok tokom dužeg vremenskog perioda, to može dovesti do zdravstvenih komplikacija.
Promena životnog stila, kao što je uključivanje redovne vežbe u svakodnevni život, raznolik plan ishrane i praćenje svog plana lečenja dijabetesa, mogu doprineti boljoj kontroli glikoregulacije.
Ovo će smanjiti procenat A1c i na taj način smanjiti verovatnoću potencijalnih zdravstvenih problema. Zapamtite da je najvažnije da radite sa svojim lekarom kako biste saznali šta uzrokuje vaše visoke nivoe HbA1c i da lečite bilo koja osnovna stanja.
A1c test procenjuje prosečni nivo glukoze u krvi u poslednja 3 meseca. Test može izmeriti ovo identifikacijom procenta glikoziliranog hemoglobina u krvi. Test je validan za ovaj period jer eritrociti obično žive oko 3 meseca.
Kao takav, ovaj vremenski okvir može odražavati koliko su eritrociti bili izloženi glukozi tokom tog perioda. Ako je više glukoze prisutno u krvi, to znači da je više dostupno za vezivanje za hemoglobin. Visok procenat glikoziliranog hemoglobina ukazuje na to da je osoba imala visok šećer u krvi u poslednja 3 meseca. Ovo može sugerisati da pojedinac ne kontroliše efikasno šećer u krvi.
Zašto treba smanjiti nivoe HbA1c?
Mnoge studije su pokazale da snižavanje nivoa HbA1c može pomoći u usporavanju napredovanja dijabetesa i smanjenju rizika od komplikacija kao što su oštećenje nerava i kardiovaskularne bolesti kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2.
Kada su u pitanju ciljne vrednosti HbA1c, ne postoji jedno rešenje za sve. Mnogi faktori, uključujući tip dijabetesa i opšte zdravlje, mogu uticati na željene vrednosti. Osoba može da razgovara o odgovarajućem cilju sa svojim zdravstvenim radnikom koji leči dijabetes.
Američko udruženje za dijabetes (ADA) napominje da je cilj većine odraslih koji žive sa dijabetesom A1c manji od 7%. Mnoge strategije, kao što su fizička aktivnost, dijeta i lekovi, mogu pomoći u upravljanju nivoima glukoze u krvi, a samim tim i nivoima A1c.
Saveti za životni stil
Saveti za vežbanje i način života koji će pomoći u smanjenju nivoa A1c uključuju:
- Fizičku aktivnost: Trenutne smernice preporučuju odraslima da rade najmanje 150 minuta umerenih fizičkih vežbi svake nedelje. Ljudi koji koriste insulin treba da se obrate svom lekaru u vezi sa odgovarajućim planom za vežbanje.
- Rutinske aktivnosti: Kućni poslovi, baštovanstvo i druge rutinske aktivnosti mogu pomoći da osoba bude u pokretu.
- Praćenje glukoze u krvi: Ovo je ključno da bi se osiguralo da osoba ispunjava svoje ciljeve i napravi sve neophodne promene za adekvatnu glikoregulaciju.
- Praćenje plana lečenja: Ovo uključuje upotrebu lekova i terapiju promenom životnog stila.
- Upravljanje telesnom težinom: Osoba može razmisliti o saradnji sa zdravstvenim radnikom kako bi postavila realne i ostvarive ciljeve gubitka težine.
- Praćenje napretka: Ovo je korisno za samomotivaciju, praćenje promena i identifikovanje koje strategije dovode do pravilne glikoregulacije za svaku osobu.
- Uključivanje drugih: Promene životnog stila je često lakše usvojiti ako drugi ljudi mogu da vas podstiču i prate napredak.
Saveti za ishranu
Svi, posebno ljudi sa dijabetesom, mogu imati koristi od zdrave ishrane koja uključuje puno svežeg voća i povrća a ima malo šećera, soli i masti.
Praćenje unosa ugljenih hidrata može pomoći osobi da kontroliše nivo glukoze.
Opšti saveti za ishranu za snižavanje nivoa A1c uključuju:
- smanjenje veličine porcije
- redovno jedenje, svakih 3-5 sati
- jedenje porcija slične veličine i za obrok i užinu
- planiranje obroka unapred
- vođenje dnevnika hrane, lekova i fizičke aktivnosti
- biranje manje obrađene ili cele hrane kao što su žitarice, voće, povrće, mahunarke i orašasti plodovi
- uravnoteženu ishranu sa zdravim proteinima, mastima i ugljenim hidratima
- traženje pomoći registrovanog dijetetičara
Zdravstveni radnik će svaku osobu posavetovati o njenim potrebama u ishrani, uključujući i broj ugljenih hidrata koje treba da konzumira. Ovo će zavisiti od individualnih faktora, uključujući nivoe fizičke aktivnosti osobe i plan lečenja.
Ishrana igra suštinsku ulogu u upravljanju nivoom šećera u krvi. Praćenje odgovarajućeg plana ishrane može pomoći osobi da zadrži nivo šećera u krvi i A1c u zdravom opsegu.
Pravljenje plana obroka može biti koristan alat koji pomaže osobi da kontroliše nivo šećera u krvi. Dijetetičar takođe može pomoći u preporuci plana za ishranu.
Za ljude koji žive sa dijabetesom, neke važne navike koje treba uključiti u plan ishrane uključuju:
- Unos dovoljno voća i povrća
- Unos nemasnih proteinskih namirnica
- Biranje hrane sa manje dodatog šećera
- Ograničavanje unosa trans masti
- Jedenje manje prerađene hrane
Razumevanje rezultata nivoa A1c
Rezultati A1c testa se izražavaju u procentima. Viši nivo A1c znači veći rizik od dijabetesa i njegovih komplikacija.
Lekari se takođe mogu pozvati na prosečnu glukozu, ili eAG, kada govore o nivoima A1c. eAG odgovara A1c, ali se pojavljuje u jedinicama miligrama po decilitru (mg/dl)..
I rezultati A1c i eAG odnose se na prosečni tromesečni nivo glukoze u krvi osobe. Ljudi mogu da koriste jednostavan kalkulator koji će im pomoći da konvertuju svoje rezultate iz jedne vrednosti u drugu. Osoba sa predijabetesom ima dobre šanse da kontroliše visok nivo šećera u krvi i spreči razvoj dijabetesa.
Preporuke za prihvatljiv nivo A1c variraju od pojedinca do pojedinca. Ljudi sa naprednijim dijabetesom će imati rigoroznije ciljeve za A1c od zdravih odraslih bez dijabetesa. Faktori kao što su očekivani životni vek, odgovor na lečenje i istorija bolesti takođe imaju uticaj.
Bitne strategije za kontrolu glikemije uključuju:
1. Smanjenje telesne težine
Jedna od najboljih stvari koje možete da uradite da smanjite nivo glukoze u krvi i vrednosti HbA1c jeste da smanjite telesnu težinu ukoliko ste gojazni. Ovo će omogućiti vašim ćelijama i tkivima da efikasnije koriste i reaguju na glukozu.
2. Vežbanje
Postoji mnoštvo studija koje pokazuju da vežbanje pomaže u smanjenju HbA1c i kod zdravih ljudi i kod onih koji imaju dijabetes. Studije, uopšteno govoreći, sugerišu da je najkorisnije angažovanje u umerenim do zahtevnim fizičkim aktivnostima u trajanju od najmanje 30 minuta više od 3 dana nedeljno Aerobne vežbe, trening snage i kombinacije ovih vežbi su dokazano povezane sa padom nivoa HbA1c u nekoliko studija koje su rađene sa pacijentima koji imaju dijabetes tip 2. Jedna studija koja je uključila 2,7 hiljada ljudi otkrila je da fizička aktivnost u kraćem trajanju ali većeg intenziteta značajno pomaže u glikoregulaciji.
Sistematski pregled 47 studija sa pacijentima koji boluju od dijabetesa je pokazao da vežbanje duže od 150 minuta nedeljno smanjuje HbA1c dvostruko efikasnije u poređenju sa 150 minuta ili manje vežbanja nedeljno.
3. Prestanak pušenja
Studije pokazuju da pušenje povećava nivoe HbA1c.
U istraživanjima je pokazano da je HbA1c bio 0,1% veći kod sadašnjih pušača i 0,03% veći kod bivših pušača, u poređenju sa onima koji nikada nisu pušili.
Pušenje je takođe povezano sa nezadovoljavajućim nivoom šećera u krvi kod dijabetičara. I pacijenti sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2 koji su pušili imali su veće vrednosti HbA1c od nepušača.
Među 2,3 hiljada žena sa gestacijskim dijabetesom (dijabetes u trudnoći), HbA1c je bio veći od očekivanog kod žena koje su pušile na početku trudnoće.
4. Higijenu spavanja
Trajanje i kvalitet sna su povezani sa vrednostima HbA1c kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Spavanje sat vremena duže bilo povezano sa smanjenjem HbA1c od 0,174% (1,4 mmol/mol) u studiji koja je uključila 118 dijabetičara. Kod 210 pacijenata sa dijabetesom tip 2, odlazak na spavanje vikendom kasnije je značajno povezan sa lošijom kontrolom glikemije.
U drugoj studiji koja je uključila 2,5 hiljada pacijenata sa dijabetesom tip 2, nadoknada sna tokom vikenda (spavanje od oko 1 sat duže tokom vikenda u poređenju sa radnim danima) je imala povoljan efekat na HbA1c.
Meta-analiza 22 studije je otkrila da su odrasli sa dijabetesom tipa 1 koji su prijavili da spavaju više od 6 sati imali niže nivoe HbA1c od onih koji su spavali manje od 6 sati. Slično tome, oni koji su prijavili dobar kvalitet sna imali su niži HbA1c od onih sa lošim kvalitetom sna.
Druga meta-analiza 15 studija pokazala je da su i prekratko (<5h) i predugo (>9h) spavanje kao i loš kvalitet sna povezani sa povećanim HbA1c kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2.
5. Smanjenje stresa
Stres utiče na mnoge aspekte vašeg tela, uključujući i vrednosti šećera u krvi i HbA1c. Studije sugerišu da ne treba da zanemarimo svoje emocionalno zdravlje i da umesto toga treba da pronađemo zdrave načine da izbegnemo stres ili da se nosimo sa njim.
Poteškoće sa raspoloženjem su česte kod pacijenata sa dijabetesom i povezane su sa lošom kontrolom glikemije u krvi i povećanjem učestalosti komplikacija dijabetesa. U jednoj studiji sa 100 pacijenata sa dijabetesom, niži nivoi HbA1c su bili značajno povezani sa višom emocionalnom inteligencijom.
6. Poboljšanje oralne higijene
Poboljšajte svoju oralnu higijenu. Studije pokazuju da pravilno i redovno pranje zuba može pomoći u smanjenju nivoa glukoze u krvi i HbA1c. Takođe, pozabavite se svim postojećim problemima sa desnima kao što je upala, jer ova upalna stanja mogu povećati HbA1c.
7. Izbegavanje zagađenja vazduha
Dugotrajna (1 godina) i srednjeročna (3 meseca) izloženost višim nivoima zagađenja vazduha bila je povezana sa povećanjem HbA1c. Zagađenje vazduha je povezano sa višim nivoima HbA1c kod 9 hiljada novodijagnostikovanih pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Zagađenje vazduha može dovesti do povećane hronične upale u telu, što zauzvrat može imati negativan uticaj na kontrolu šećera u krvi.
8. Povećanje nivoa vitamina D
Duži boravak na sunčevoj svetlosti povećava nivo vitamina D. Pronađena je povezanost između viših nivoa HbA1c i nižeg vitamina D kod 160 trudnica.
Suplementacija vitaminom D je takođe poboljšala HbA1c u studiji pacijenata sa dijabetesom tipa 2 sa prekomernom težinom i gojaznosti.
