Kad je neophodna operacija krajnika?

Mnogi roditelji suočeni su s čestim dečjim upalama krajnika, koje se u određenim slučajevima mogu sprečiti jedino operacijom.

Tonzilektomija (operacija krajnika) jedna je od najčešće izvođenih operacija kod dece. „Mišljenje o tonzilektomiji menjalo se kroz istoriju. Sredinom 20. veka bio je trend da se gotovo svakom detetu odstrane krajnici, naročito da bi se sprečili šarlah i reumatska groznica, bolesti koje su u to doba bile veliki uzrok smrtnosti.

Postupno, s otkrićem antibiotika i razvojem saznanja o imunološkoj funkciji krajnika – preovladalo je mišljenje da ne treba odstranjivati krajnike, te su mnoga deca postala žrtve tako krutog stava i komplikacija izazvanih ponavljanjem upale krajnika.

Sad u medicini preovlađuje srednja linija, koja zagovara tonzilektomiju u slučaju jasno definisanih indikacija“, objašnjava za „Top- zdravlje“ dr. spec. Aleksandra Bajec Opančina – otorinolaringolog ustanove Alexander Clinic u Beogradu – koja nam je detaljno opisala ulogu krajnika u organizmu i indikacije za njihovu operaciju.

Šta su krajnici i zašto su važni

Krajnici su limfna tkiva u organizmu, a nalaze se u ždrelu. Čine Valdejerov prsten, koji se sastoji od trećeg krajnika, nepčanih tonzila, jezičnih i tubarnih krajnika.

Oni su sastavni deo imunosistema, a nalaze se na samom ulazu u aerodigestivni trakt. Predstavljaju prvu zonu kontakta i zaštite od spoljnih uticaja – mikroorganizama koji mogu izazvati infekciju ako dospeju u organizam preko vazduha ili kroz usta.

Krajnici se razvijaju još pre rođenja, a potom se postepeno uvećavaju do šeste-sedme godine života. Nakon toga, njihova važnost u odbrani organizma postepeno se smanjuje, kao i veličina pretpubetetskom periodu.

Indikacije za operaciju krajnika

Indikacije za operaciju krajnika dele se na apsolutne i relativne.

Apsolutne:
1. Izrazito uvećani krajnici koji zatvaraju gornje disajne puteve, uzrokujući tako otežano disanje ili gutanje;
2. Godišnje pet ili više upala ždrela izazvanih bakterijskom infekcijom;
3. Ponavljajući peritorzinalni apscesi;
4. Maligne promene u krajnicima.
Relativne indikacije:
1. Hronično asiptomatsko kliconoštvo na streptokok;
2. Asimetrija krajnika;
3. Hronični tonzilitis nakon neuspešnog konzervativnog lečenja.

Treći krajnik ili adenoid

Treći krajnik predstavlja limfno tkivo na zadnjem zidu nosa u gornjem spratu ždrela.

Zbog nezrelosti imunosistema, mlađa deca sklona su čestim infekcijama, naročito pri boravku u kolektivu, što dovodi do uvećanja trećeg krajnika.

Zbog anatomije i malih dimenzija ždrela, u male dece uvećanje, ukoliko je trajno, uzrokuje otežano disanje na nos, smetnje sna, hrkanje, kašalj, sekreciju iz nosa… Takođe, može doći do zaostajanja u razvoju, uz tipičan izgled lica – facies adenoidea (otvorena usta, podočnjaci).

Uvećani adenoidi uzrokuju slabiju prohodnost Eustahijeve tube, a time i nastanak sekretorne upale srednjeg uha, te posledično probleme sa sluhom.

Treći krajnik najveći je od treće do šeste godine života, a potom se postupno spontano smanjuje.

Zbog svog položaja, adenoidi su teže dostupni klasičnom pregledu grla i nosa, te najčešće zahtevaju endostopski pregled gornjeg dela ždrela kod specijalista ua uho, grlo i nos, pri čemu se može utvrditi u kojoj meri treći krajnik zatvara zadnji deo nosa.

PROČITAJTE I… Vađenje krajnika: Kada se ne može izbeći?

Treći krajnik može biti žarište različitih uzročnika, najčešće bakterija, a pri zapaljenju se limfno tkivo može dodatno uvećati i pogoršati simptome opstrukcije.

Indikacije za operaciju trećeg krajnika:

1. Otežano disanje na nos;
2. Hrkanje i opstruktivna apneja u spavanju;
3. Hronična sekretorna upala srednjeg uha;
4. Hronična upala sinusa.

Dakle, ukoliko deca često pate od upale ždrela ili uha, ako otežano dišu na nos ili hrču u snu, uz komplikacije izazvane hroničnim zapaljenjem ždrela – neophodno je konsultovati specijalistu ORL, koji će, na osnovu podataka o bolesti, pri kliničkom pregledu utvrditi da li je li dovoljno dalje praćenje i konzervativno lečenje, ili je pak potrebna operacija krajnika.

Operacija krajnika

Ova je operacija i kod nas i u svetu najčešće izvođena hirurška intervencija.

Pre operacije dete pregleda pedijatar, a neophodno je uraditi i laboratorijske analize s koagulacionim statusom, uz bris nosa i ždrela, te mišljenje anesteziologa.

Postoperativni tok je duži, a podrazumeva izostanak iz kolektiva do dve nedelje. Kao i u slučaju svih drugih hirurških zahvata, komplikacije su moguće i posle operacije krajnika, a najčešće su krvarenje i povišena temperatura.

Da bi se to izbeglo, nedelju dana posle operacije dete se drži podalje od većih grupa ljudi i bolesnih osoba. Takođe, treba mu davati kašastu hranu i hladne napitke. Kad se operiše samo treći krajnik, deca se puštaju kući već istog dana, a sutra normalno funkcionišu.

Šta se dešava ukoliko se ne operišu krajnici?

Bolesni krajnici nemaju nikakvu pozitivnu ulogu u organizmu. Naprotiv, mogu uzrokovati ozbiljne bolesti, te ih zato treba operisati. Ukoliko se hronično oboleli krajnici ne odstrane, postoji opasnost od pojave ozbiljnih oboljenja srca, bubrega i zglobova.

Kad se treći krajnik ne operiše, posledice mogu biti oboljenja sinusa, nosa i uha, kao i bolesti respiratornih puteva i srca.

Operacijom krajnika rešavaju se mnogi pacijentovi problemi sa ždrelom, nosem i ušima. Ne rešavaju se apsolutno svi problemi, u smislu da pacijent nikad više ne oboli od infekcije ždrela nosa i ušiju, ali oni postaju mnogo ređi.