Vađenje krajnika: kada se ne može izbeći?

Iako ima važnu zaštitnu ulogu, ovo limfno tkivo neretko postaje žarište infekcija, pa od njega ima više štete nego koristi. U takvim slučajevima jedino pravo rešenje jeste – hirurško odstranjivanje

Limfni čvorovi smešteni s leve i desne strane ždrela važan su deo imunološkog sistema, koji poput filtera zadržava štetne mikroorganizme sprečavajući tako njihov prodor u donje disajne puteve, gde mogu uzrokovati infekcije. Krajnici imaju neravnu površinu, pa se u njima nakupljaju ostaci hrane koji stvaraju pogodno tlo za razvoj bakterija, a neretko su i na udaru virusa, zbog čega predstavljaju potencijalno žarište infekcija.

Uzročnici upale
U oko 30% slučajeva upalu krajnika izazivaju bakterije streptokoke, a češće virusi prehlade i gripa, oboljenja koja imaju mnogo blaži tok.
Mališani često imaju problema s infekcijom krajnika, naročito ako idu u jaslice ili vrtić, jer se bolest najčešće prenosi kapljično – kijanjem i kašljanjem. Čak i vrlo mala deca koja još ne idu u kolektiv, mogu ”zaraditi” upalu krajnika od starijeg brata ili sestre.

Najčešći simptomi
Ako je reč o virusnoj infekciji, sluzokoža ždrela blago je crvena, dete kašlje, šmrca, promuklo je, temperatura je blago povišena. Bakterijsku upalu lekar će prepoznati po belim ljuspicama ili žućkastobelim naslagama na krajnicima. Limfni čvorovi na vratu su otečeni, telesna temperatura dostiže (ponekad i prelazi) 38,5 stepeni, a bolest nije praćena respiratornim tegobama i promuklošću.

Kada je neophodna hirurška intervencija

Krajnike ne treba odstranjivati po svaku cenu, jer imaju zaštitnu funkciju u organizmu, ali ni ostavljati ukoliko prave smetnje. Ako su upale učestale, praćene stvaranjem gnojnih naslaga, a dete slabo napreduje i nema apetit, pati od čestih upala ušiju (koje se manifestuju bolom u uhu, ponekad i curenjem sekreta), otežano diše na nos, hrče i zbog toga se često budi noću, lekar će predložiti operativno uklanjanje krajnika.

U suprotnom, postoji veliki rizik po zdravlje deteta, s mogućim trajnim posledicama kao što su:

– upala zglobova,
– problemi sa srcem (bakterijski endokardit),
– problemi sa bubrezima (upala bubrega),
– problemi sa sluhom.

Koji je uzrast najpogodniji

Kada se dijagnostikuje hronično zapaljenje krajnika i proceni da je operacija neophodna, roditelji se obično pitaju kada je pravo vreme za intervenciju i da li postoji godišnje doba koje je izrazito povoljno ili pak nepovoljno za taj zahvat.

Dete može da se operiše bilo kada – što je mališan stariji, to je lakše pristupiti intervenciji. Krajnici se najčešće vade posle treće godine, odnosno kada dete dostigne težinu od 15 kg.

Veoma retko se donosi odluka da se zahvat izvodi ranije, osim u slučaju da je mališan vitalno ugrožen.

Treći krajnik može se odstraniti posle navršene prve godine, ali je i za ovu intervenciju najbolji period oko treće godine.

Kome se ne preporučuje vađenje krajnika

Krajnici se ne odstranjuju u slučaju da dete ima hematološko oboljenje, jer tada postoji povećan rizik od krvarenja, šo se prvenstveno odnosi na mališane koji imaju poremećaj zgrušavanja krvi.

Takođe, operacija se ne preporučuje u slučaju da postoji akutna infekcija gornjih disajnih puteva ili ukoliko je dete u prethodne četiri nedelje preležao neku zaraznu bolest (važno je da nema akutnu infekciju).

Kako izgleda zahvat

Hirurško odstranjivanje kraknika izvodi se u opštoj klasičnoj endotrahealnoj anesteziji, koja vrlo kratko traje i ne ostavlja nikakve posledice. Mogući rizici u slučaju ove intervencije jesu krvarenje (koje može biti opasno ako se ne uoči blagovremeno), infekcije i povreda mekog nepca.

Jedno vreme nakon anestezije dete je pospano, mada se dešava da bude uznemireno, nervozno i da plače, pa je poželjno da roditelji u tim trenucima budu uz svog mališana.

Oporavak traje najduže dve nedelje i za to vreme dete oseća bolove pri gutanju i pričanju, koji se povlače posle nekoliko dana, a ponekad se javlja povišena telesna temperatura (do 38 stepeni), što se rešava davanjem analgetika (smiruju bol i spuštaju temperaturu).

Stvaranje belih naslaga na krajnicima posle operacije nije razlog za zabrinutost. To nije gnoj, već fibrin (kraste na sluznici), koji otpada najkasnije dve nedelje nakon operacije (tada može nastupiti blago krvarenje, koje takođe nije razlog za paniku).

Ishrana posle operacije krajnika

Sve vreme oporavka dete je na posebnom režimu ishrane, koji podrazumeva konzumiranje mlake ili hladne hrane (na radost većine mališana, saldoled je najpreporučljivija namirnica).

U početku, obroci bi trebalo da budu tečni ili kašasti (da se ne bio povredila rana), a zatim se postepeno prelazi na normalnu ishranu.

Hrana i napici ne smeju biti previše topli, kiseli, ljuti i slani, a dete mora da se kloni većeg društva i bolesnih osoba, pošto je neko vreme posle intervencije veoma podložno infekcijama.