Glavobolja Leve Strane – Šta to znači?

Glavobolja leve strane može biti posledica primarne glavobolje, poput migrene ili klaster glavobolje.

Takođe se može javiti zbog povrede kao što je potres mozga ili zbog životnih navika kao što su navike ishrane ili nedovoljno sna. Dodatna stanja koja uzrokuju glavobolje su alergije, visok krvni pritisak ili moždani udar.

Glavobolje na levoj strani glave nastaju iz više razloga. One mogu biti simptomi bolesti, osnovnih zdravstvenih stanja, alergija, neželjenih efekata lekova, potresa mozga, ili mogu biti izazvane faktorima životnog stila.

Postoji mnogo različitih tipova glavobolje, od kojih nekoliko uključuje frontalni (čeoni) bol u glavi. Identifikovanje specifičnog tipa glavobolje može pomoći osobi ili njenom lekaru da odredi najbolji način lečenja.

Glavobolja u prednjem delu glave retko je povezana sa tim delom mozga i nije sama po sebi indikator oboljenja mozga. Bol u prednjem delu glave obično ukazuje na jednu od nekoliko vrsta glavobolje.

Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH|), 9 od 10 odraslih osoba će doživeti glavobolju u nekom trenutku tokom svog života. Glavobolje su među najčešćim razlozima za konsultaciju sa lekarom ili izostanak sa posla ili škole.

Glavobolje koje uzrokuju frontalni bol u glavi

Svaka od pet vrsta glavobolja u nastavku će verovatno izazvati bol u prednjem delu glave.

1. Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći tip glavobolje i većina ljudi će je iskusiti s vremena na vreme.

Ove glavobolje imaju sledeće simptome:

• tup, stalni bol koji osoba može da oseti u celoj glavi
• bol koji često počinje u čelu ili slepoočnicama ili iza očiju
• povećanu osetljivost glave, lica, vrata i ramena
• osećaj stezanja ili pritiska koji podseća na stezanje kaiša oko glave

Ozbiljnost tenzione glavobolje može varirati od blage do teške. Tenzione glavobolje obično traju između 30 minuta i nekoliko sati, ali ponekad mogu trajati danima. Takođe se mogu javiti u više dana u toku jednog meseca.

Stres, anksioznost ili depresija često izazivaju tezione glavobolje, ali se one mogu javiti i zbog umora, lošeg držanja ili mišićno-skeletnih oboljenja vrata.

Tenzione glavobolje su najčešći uzročnici glavobolja. Kao što ime sugeriše, one nastaju kao posledica fizičke i psihičke napetosti. Uobičajeni uzroci tenzione glavobolje uključuju:

• Stezanje vilice
• Preskakanje obroka
• Prekomerni rad ili preterano naprezanje
• Depresiju
• Anksioznost
• Nedovoljno sna

Ova vrsta glavobolje je obično blage do umerene jačine i obično pogađa obe strane glave, mada može da zahvati i samo jednu stranu. Pored bolova, možete osetiti pritisak na lice ili vrat.

Ljudi često mogu da ublaže bol tenzione glavobolje uzimajući lekove protiv bolova bez recepta kao što su ibuprofen, paracetamol ili aspirin.

Osim analgetika, metode koje mogu pomoći uključuju:

• masažu
• vežbe koje deluju na mišiće vrata
• tuširanje toplom vodom
• stavljanje vrućeg peškira na čelo ili vrat

Važno je potražiti medicinsku pomoć kod jakih ili upornih glavobolja i onih koje se javljaju više od 15 puta mesečno, a koje lekari smatraju hroničnim. Lekar ponekad može propisati antidepresiv amitriptilin za lečenje hroničnih tenzionih glavobolja.

2. Naprezanje očiju

Naprezanje očiju takođe može dovesti do frontalnih glavobolja. Glavobolje koje nastaju usled naprezanja očiju mogu se osećati slično kao tenziona glavobolja, ali je obično uzrok nekorigovan vid ili astigmatizam na jednom ili oba oka.

Naprezanje očiju može imati različite uzroke, uključujući:

• produžene vizuelne zadatke, kao što su čitanje ili korišćenje računara
• produžene periode koncentracije
• stres
• loše držanje

Ljudi sa glavoboljama koje su posledica naprezanja očiju treba da posete očnog lekara, oftalmologa. Uzrok glavobolje se može eliminisati upotrebom kontaktnih sočiva ili naočara. Postupci kojima se mogu umanjiti tegobe nastale naprezanjem očiju uključuju:

• pravljenje redovnih pauza od vizuelno zahtevnih zadataka
• vežbanje dobrog držanja kada sedite za stolom
• redovno istezanje vrata, ruku i leđa
• upotrebu zaštitnog filtera prilikom upotrebe računara

3. Klaster glavobolje

Retke i veoma teške, klaster glavobolje karakterišu ponavljajuće grupe napadaja glavobolje (klasteri) koji traju jedan do tri sata. Klaster glavobolje su retke, ali mogu biti izuzetno bolne. Osoba će obično osećati bol na jednoj strani glave, često oko oka, slepoočnice ili čela.

Ove glavobolje obično počinju bez upozorenja i mogu trajati nekoliko sati. Osoba može doživeti više od jedne od ovih glavobolja dnevno.

Ostali simptomi klaster glavobolje uključuju:

• osećaj nemira ili uznemirenosti
• povećano stvaranje nosnog sekreta
• zapušen nos
• suzenje oka ili otečeno oko

Ljudi mogu doživeti napade klaster glavobolje koji traju nedeljama ili mesecima, obično 4-12 nedelja. Ove glavobolje se javljaju otprilike u isto vreme svakog dana i često probude ljude iz sna. Uzrok klaster glavobolje nije jasan, ali se mogu pojaviti u porodicama što ukazuje na moguću naslednu osnovu. Alkohol, konzumiranje cigareta i izlaganje hemikalijama jakog mirisa mogu izazvati napade.

Ljudi koji imaju klaster glavobolje treba da razgovaraju sa lekarom. Opcije lečenja uključuju:

• sumatriptan
• kortikosteroide
• terapiju kiseonikom
• litijum
• verapamil, blokator kalcijumskih kanala
• injekcije lokalnog anestetika u potiljak

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti operaciju za implantaciju uređaja za električnu stimulaciju.

4. Sinusne glavobolje

Infekcija ili alergijska reakcija može izazvati upalu sinusa, što je poznato kao sinusitis. Oticanje sinusa može dovesti do frontalne glavobolje i povećane osetljivosti oko čela, obraza i očiju.

Karakteristike ovih glavobolja uključuju:

• tup, pulsirajući bol
• bol koji se pogoršava pri pokretima glave
• povećano izlučivanje nosnog sekreta
• zapušen nos
• groznicu
• zubobolju

Ljudi često imaju sinusitis nakon prehlade ili gripa i glavobolje ovog tipa se obično povlače bez lečenja. Međutim, osoba koja želi da ublaži kongestiju povezanu sa glavoboljom može koristiti rastvor slane vode da pročisti nozdrve ili udahne paru iz posude sa vrućom vodom.

Najbolji način za lečenje sinusitisa zavisi od uzroka:

Prehlada ili grip: Osoba može koristiti nazalne dekongestive i lekove protiv bolova, kao što su ibuprofen ili paracetamol.

Bakterijska infekcija: Lekar može propisati antibiotik.

Alergija: Lekar može preporučiti antihistaminik.

Lekar bi takođe mogao da obezbedi kortikosteroidni sprej za nos za ublažavanje otoka. U nekim slučajevima, možda će biti potrebno uputiti osobu sa sinusitisom kod specijaliste za uho, nos i grlo, odnosno otorinolaringologa.

Svako ko ima sinusitis koji traje duže od nedelju dana ili se pogorša treba da razgovara sa lekarom.

5. Migrena

Migrena je primarna glavobolja koja može izazvati jednostrani bol u glavi, između ostalih simptoma. Traje od 4 do 72 sata. Ove umerene do jake glavobolje su oštre i ubodne i lokalizovane u jednoj oblasti. Pored toga, napadi migrene izazivaju niz drugih simptoma kao što su:

• Mučnina i povraćanje
• Osetljivost na svetlost i zvuk
• Nemir
• Umor
• Poremećaji vida (aure), kao što je viđenje cik-cak šara ili trepćućih svetla

Postoji nekoliko vrsta migrene. Neke, poput vestibularne migrene (koje uključuju vizuelnu auru, osetljivost i ekstremnu vrtoglavicu) se javljaju sa ili bez glavobolje, dok druge mogu izazvati i obostrane glavobolje. Simptomi se značajno razlikuju od osobe do osobe.

UZROCI

Uzroci glavobolje na levoj strani

Klinički se nazivaju „unilateralne glavobolje“. Glavobolje na jednoj strani glave nastaju usled raznih faktora. Sve, od izbora načina života do povreda glave, može biti uzrok. Neke jednostrane glavobolje nastaju zbog faktora životnog stila. Razumevanje ovih veza može biti način da se spreči i minimizira uticaj ovog problema. Uobičajeni faktori koji mogu izazvati ove probleme su:

• Dijeta: Uobičajeni razlog zbog kojeg ljudi razvijaju glavobolju je preskakanje obroka. Kod migrene, određena hrana i pića mogu izazvati napade.
• Spavanje: Nedovoljan odmor noću i nedosledan raspored spavanja povezani su sa migrenama i glavoboljom.
• Stres: Stres i napetost su pokretači migrene.
• Faktori životne sredine: Zagađenje vazduha i mirisi, jako svetlo ili trepćuća svetla, pa čak i promene u vremenskim obrascima mogu izazvati glavobolje.
• Fizički napor: Dok redovno vežbanje pomaže u sprečavanju glavobolje, preterano naprezanje takođe može biti sredstvo za izazivanje napada glavobolje.

Česte bolesti koje mogu uzrokovati glavobolje

Često prethodne bolesti mogu izazvati glavobolju. One uključuju:

• Potres mozga: Manja traumatska povreda mozga, ili potres mozga, takođe može biti uzrok jednostrane glavobolje. Ovo se dešava kada udarac, iznenadni trzaj ili udar u glavu prouzrokuje da se mozak uvrne ili udari u ivice lobanje. Ova stanja su potencijalno veoma opasna i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
• Visok krvni pritisak: Takođe poznat kao hipertenzija, visok krvni pritisak često ne izaziva nikakve simptome. Međutim, u nekim slučajevima se javljaju simptomi, uključujući glavobolju. Ovo stanje takođe može izazvati vrtoglavicu i kratak dah.
• Infekcija sinusa, ili sinusitis: Sinusitismože izazvati upalu i bolnost jedne ili obe strane glave. Ako je zahvaćen samo jedan sinus, bol će se osećati samo na toj strani glave. Pored toga, glavobolje često prate virusne infekcije, kao što su obična prehlada i grip. Groznica koju izazivaju ova stanja može biti još jedan uzrok jednostranih glavobolja.
• Alergije: Glavobolje na levoj strani glave takođe mogu biti praćene alergijama. Ovo se dešava jer određena hrana, piće i stimulansi iz okoline izazivaju imunski odgovor vašeg tela, koji dovodi do sinusitisa, izazivajući bol u čelu i obrazima.

Manje česti uzroci glavobolja

Pored uobičajenih stanja, neka manje uobičajena stanja takođe mogu izazvati glavobolju. Obratite se svom lekaru ako ste zabrinuti da imate bilo koje od ovih stanja:

• Glaukom: Glaukom je uzrokovan grupom bolesti koje utiču na optički nerv u mrežnjači oka. Glaukom izaziva postepen gubitak vida. Oštećenje nastaje kako se tečnost nakuplja u oku, povećavajući očni pritisak. Glavobolja na jednoj strani lica može se javiti iza obolelog oka.
• Infekcije: Iako retke, bakterijske i virusne infekcije takođe mogu dovesti do teškog, jednostranog bola u glavi. Konkretno, meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica) i encefalitis (kod koga je mozak u stanju zapaljenja) mogu da izazovu iscrpljujuće glavobolje, između ostalih teških simptoma.
• Moždani udar: Moždani udar je stanje u kom je dotok krvi u mozak poremećen ili stanje u kom dolazi do krvarenja iz moždanog krvnog suda. Ovo dovodi do nakupljanja krvi u oblastima oko moždanih ćelija, prekidajući snabdevanje kiseonikom. Moždani udar je hitno medicinsko stanje. Ako primetite simptome moždanog udara ili vidite znake kod nekog drugog, odmah potražite pomoć.

Neurološki uzroci

Glavobolje na levoj strani mogu nastati i zbog oštećenja nerava u kičmi, vratu i glavi. Ovo je slučaj sa okcipitalnom neuralgijom, arteritisom gigantskih ćelija i neuralgijom trigeminusa. Ova stanja mogu biti iscrpljujuća i zahtevaju medicinsku pomoć.

• Okcipitalna neuralgija: Okcipitalna neuralgija je retka vrsta glavobolje koja se javlja u potiljačnom regionu glave. Izazvana kompresijom nerava, ispoljava se veoma oštrim, pulsirajućim bolom nalik ubodu u vrat, potiljak ili iza ušiju. Ovaj bol ima tendenciju da nastane u vratu, pre nego što pređe na glavu i iza očiju.
• Arteritis džinovskih ćelija: Zapaljenje temporalne arterije na strani vašeg čela, takođe dovodi do levostranih (ili jednostranih) glavobolja. Pošto može poremetiti protok krvi, ovo stanje može postati ozbiljno. Takođe izaziva bol u vilici, gubitak vida, groznicu i umor, između ostalih simptoma.
• Neuralgija trigeminusa: Ovo je hronično stanje bola koje se javlja usled oštećenja trigeminalnog nerva, velikog trokrakog nerva u glavi. Trigeminalna neuralgija može biti posledica kompresije krvnih sudova, multiple skleroze, ili moždanog udara ili traume glave, između ostalih stanja. Kod trigeminalne neuralgije, glavobolja može biti u rasponu od iznenadnog uboda do stalnog bola i pečenja.

Lekovi

Glavobolje takođe mogu biti neželjeni neželjeni efekat nekih lekova, tako da je važno da kažete svom lekaru koje lekove koristite. Glavobolje se mogu javiti kada uzimate:

• Hormonsku supstitucionu terapiju (HRT), terapiju za menopauzu ili za pomoć u tranziciji pola
• Pilule za kontrolu začeća, flastere, spirale ili druge metode za sprečavanje trudnoće koje sadrže hormone
• Nitrate, koji se propisuju za bol u grudima (anginu) povezane sa srčanim oboljenjima
• Kofein

Generalno, glavobolje nestaju ako prestanete ili smanjite unos ovih lekova. Međutim, obavezno prvo razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima pre nego što napravite bilo kakve promene.

Glavobolja prekomerne upotrebe lekova

Ljudi koji prečesto uzimaju previše lekova protiv bolova – više od tri puta nedeljno – mogu da dožive glavobolju prekomerne upotrebe lekova, takođe poznatu kao „povratna glavobolja“. Ova vrsta glavobolje je hronična, sa simptomima koji se javljaju svakodnevno. Nekoliko klasa lekova može izazvati povratnu glavobolju uključujući:

• Analgetike, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), uključujući aspirin i ibuprofen
• Sredstva protiv bolova u kombinaciji sa kofeinom
• Triptane i ergotamin, propisane za migrenu
• Opioide (kao što su jaki lekovi protiv bolova – oksikodon, hidrokodon, morfijum i drugi)
• Prekomernu upotreba kofeina usled ispijanja previše kafe ili drugih napitaka sa kofeinom

Prevencija

Uobičajeni okidači glavobolja uključuju:

• stres ili bes
• loše držanje
• parfeme i druge hemikalije
• vazdušni pritisak i vremenske promene
• lekove
• škrgutanje zubima (bruksizam)
• jaka svetla
• neke namirnice i pića, uključujući sir, sokove, prerađeno meso i hladnu hranu, kao što je sladoled

Terapije i aktivnosti koje pomažu u opuštanju ili pomažu u upravljanju bolom i stresom takođe mogu pomoći u sprečavanju glavobolje. Primeri ovih aktivnosti su:

• tehnike opuštanja mišića
• meditacije i vežbe disanja
• nanošenje toplote
• kognitivna bihejvioralna terapija za stres
• masaža
• vežbe za vrat
• fizikalna terapija
• joga

Da biste identifikovali moguće okidače, lekar će vam preporučiti da vodite dnevnik glavobolje.

Preventivni lekovi su efikasni kod stanja poput migrene i klaster glavobolja koje se češće javljaju. Oni uključuju:

• Antihipertenzivne lekove (lekovi za povišen krvni pritisak)
• Antikonvulzive (lekove u terapiji epilepsije)
• Triciklične antidepresive
• Injekcije botoksa za hroničnu glavobolju

U slučajevima hronične glavobolje koja se teško leči, specijalista za bol može razmotriti injekciju botoksa. Ovo sprečava napade inaktivacijom nerava povezanih sa slanjem poruka o bolu. Međutim, efekat nije trajan i potrebno je dodatno lečenje svaka tri meseca.

Pored lekova i medicinskih pristupa postoji nekoliko stvari koje možete sami da uradite da biste sprečili i minimizirali napade glavobolje. Oni uključuju:

Ishranu: Usvojite zdravu, dobro balansiranu ishranu i ne preskačite obroke.

Kontrolu okidača: Pratite hranu, piće i druge faktore koji izazivaju vašu migrenu ili klaster glavobolje. Radite na tome da ih izbegnete.

Vežbu: Ostanite fizički aktivni i vodite računa da dovoljno fizičke aktivnosti takođe može pomoći u sprečavanju napada a pomaže i kod stresa i spavanja.

Dobar san: Održavajte dosledan raspored spavanja i osigurajte da se noću dovoljno odmarate (za odrasle, to je sedam do osam sati).

Tehnike opuštanja: Učestvujte u meditaciji, jogi ili drugim aktivnostima koje promovišu opuštanje.

Lične navike: Konzumiranje alkohola i cigareta povezani su sa glavoboljama i migrenama, između ostalih zdravstvenih problema. Potrudite se da se rešite ovih životnih navika.

Poboljšanje držanja: Ako je loše držanje uzrok vaše glavobolje, možda ćete imati koristi ako sedite uspravno i osigurate da je donji deo leđa pravilno podržan. Najbolje je da izbegavate predugo sedenje u istom položaju i da pravite redovne pauze u sedenju za stolovima i gledanju u ekrane.

Smanjivanje unosa kofeina: Iako previše kofeina može izazvati glavobolju, nagli prestanak unosa kofeina takođe može imati ovaj efekat, posebno ako je osoba uobičajeno konzumirala velike količine kofeina.

Konzumiranje dovoljno tečnosti: Ako vodite računa da ostanete hidrirani tokom dana, možete izbeći glavobolju uzrokovanu dehidratacijom.

Izbegavanje česte upotrebe lekova protiv bolova: Preterana upotreba lekova za lečenje glavobolje – što obično znači uzimanje lekova protiv bolova 10 ili više dana u mesecu – može izazvati glavobolju.

LEČENJE

Lečenje glavobolje u velikoj meri zavisi od specifičnog uzroka. Terapije za ova stanja imaju tendenciju da budu složene, kombinacijom medicinskih pristupa sa promenama načina života. Pristupi uključuju upotrebu lekova za „spasavanje“ (eliminaciju simptoma) nakon pojave glavobolje, upotrebu preventivnih lekova i promenu načina života.

Lekovi koji se izdaju bez recepta i na recept pomažu kod glavobolje. Oni mogu biti u obliku tableta ili, za bržu isporuku, kao sprejevi za nos. Efikasne klase lekova uključuju:

• Nesteroidne antiinflamatorne lekovi (NSAID)
• Kombinacije kofeina i NSAID
• Triptane
• Antagoniste dopamina
• Ergot alkaloide
• Opioide (retko se koriste za hronični bol)

Kada tražiti medicinsku pomoć?

Iako većina glavobolja ne zahteva nužno medicinsku pomoć, važno je zapamtiti da bol može biti povezan sa nečim ozbiljnijim i opasnijim.

Potražite hitnu medicinsku pomoć u sledećim slučajevima:

• Gubitak svesti nakon udara u glavu
• Veoma brz početak glavobolje
• Bol je jači nego obično
• Bol se pogoršava tokom 24 sata
• Groznica i ukočen vrat
• Problemi sa pamćenjem, konfuzija ili nejasan govor
• Gubitak sposobnosti koordinacije pokreta udova
• Gubitak ravnoteže, vrtoglavica
• Problemi sa vidom, kao što je gubitak vida ili dvostruko viđenje (duple slike)
• Bol u jednom oku, praćen crvenilom
• Problemi sa gutanjem ili žvakanjem