Tahikardija: Uzroci, Simptomi, Lečenje

Tahikardija se odnosi na brzu srčanu radnju u mirovanju, obično preko 100 otkucaja u minuti. Tahikardija može biti životno ugrožavajuća, u zavisnosti od njenog osnovnog uzroka i stepena zamora srčanog mišića. Neki ljudi sa tahikardijom nemaju simptome, a komplikacije se nikada ne razvijaju. Međutim, može povećati rizik od moždanog udara, srčane insuficijencije, iznenadnog srčanog zastoja i smrti. Postoje različite vrste tahikardije, u zavisnosti od toga o kom delu srca se radi.

Šta je to tahikardija?

Tahikardija se odnosi na povišen broj otkucaja srca u mirovanju. Kod odraslih, srce obično kuca između 60 i 100 puta u minuti. Lekari obično smatraju da je srčana radnja od preko 100 otkucaja u minuti prebrza, iako se to razlikuje među pojedincima. Faktori kao što su starost i nivo fizičke aktivnosti mogu uticati na to. Tahikardija predstavlja ubrzanu aktivnost pretkomora ili komora srca.

Kada srce kuca prebrzo, funkcija srca kao pumpe je manje efikasna. Dotok krvi u ostatak tela, uključujući i srce, se smanjuje. Kada srce kuca brže, ćelijama srčanog mišića je potrebno više kiseonika. Vremenom, ćelije bez kiseonika mogu umreti, što dovodi do srčanog udara (infarkta miokarda).

Ljudsko srce se sastoji od četiri šupljine: dve pretkomore (atrijumi), i dve komore (ventrikuli). Postoje leva i desna pretkomora i leva i desna komora. Srce ima prirodni pejsmejker, koji se zove sinoatrijalni čvor, u zidu desne pretkomore. Pejsmejker je predvodnik srčanog ritma koji pokreće srčanu radnju. Kako električni impulsi napuštaju sinoatrijalni čvor, oni prelaze preko pretkomora, čineći da se pretkomorski mišići kontrahuju. Ova kontrakcija gura krv u komore.

Električni impulsi se nastavljaju do atrioventrikularnog (AV) čvora, koji je skup ćelija na granici pretkomora i komora. AV čvor usporava električne signale, da bi se izbegla istovremena kontrakcija celog srca, a zatim ih šalje u komore.

Na ovaj način se obezbeđuje dovoljno vremena da se komore napune krvlju. Kada komorski mišići prime električne signale, oni se kontrahuju, pumpajući krv ili u pluća preko plućne arterije (desno srce) ili u ostatak tela preko aorte (levo srce). Problem sa električnim signalima može dovesti do otkucaja srca bržeg od normalnog, što zovemo tahikardija.

UZROCI

Tahikardija obično potiče od poremećaja u normalnim električnim impulsima koji kontrolišu rad srca ili brzinu kojom srce pumpa.

U zavisnosti od vrste i uzroka tahikardije, tahikardija može biti uzrokovana:

  • reakcijom na određene lekove
  • urođenim nepravilnostima srca
  • konzumiranjem prekomerne količine alkohola ili kofeina
  • korišćenjem kokaina ili drugih rekreativnih droga
  • neravnotežom elektrolita
  • lošim snabdevanjem krvlju i oštećenjem srčanih tkiva usled bolesti srca, koronarne arterijske bolesti, bolesti srčanih zalistaka, srčane insuficijencije, bolesti srčanog mišića, tumora ili infekcija
  • hipertenzijom ili visokim krvnim pritiskom
  • pušenjem
  • određenim stanjima pluća, problemima sa štitastom žlezdom, anemijom i drugim zdravstvenim problemima
  • umorom
  • teškim krvarenjem
  • fizičkim i mentalnim stresom, uključujući anksioznost
  • prethodnom operacijom srca

LEČENJE

Opcije lečenja tahikardije će zavisiti od različitih faktora, uključujući:

  • uzrok tahikardije
  • starost osobe
  • njihov zdravstveni status

Lečenje ima za cilj da otkloni uzrok, ali lekar takođe može pokušati da:

  • uspori otkucaje srca
  • spreči dalje epizode
  • smanji rizik od komplikacija

Ako ne postoji jasan osnovni uzrok, pronalazak adekvatne opcije lečenja može biti otežan i dug.

Načini za usporavanje ubrzanog rada srca

Postoji nekoliko načina da usporite akutno nastali ubrzan rad srca.

Vagalni manevri

Vagusni nerv pomaže u regulisanju otkucaja srca. Neke tehnike, ili manevri, mogu uticati na ovaj nerv i pomoći u usporavanju otkucaja srca. Takve tehnike uključuju:

  • stimulisanje refleksa povraćanja draženjem ždrela
  • primenjivanje pritiska na stomak
  • nanošenje hladne vode na lice osobe
  • primenjivanje blagog pritiska na područje vrata gde se nalazi karotidna arterija (karotidna masaža)
  • pritisak na nozdrve dok osoba duva kroz nos

Ovi manevri mogu biti od pomoći u hitnim slučajevima.

Lekovi

Lekar može da daje antiaritmičke lekove oralno ili intravenski. Ovi lekovi imaju za cilj da obnove normalan srčani ritam i kontrolišu otkucaje srca. Neki primeri antiaritmičkih lekova uključuju amjodaron, sotalol i meksiletin.

Kardioverzija i defibrilatori

Zdravstveni radnik može da pričvrsti flastere ili elektrode na telo osobe i da im mašina isporuči električni udar u srce. Ovo utiče na električne impulse u srcu i može vratiti srčanu radnju u normalan ritam.

Različiti načini izvođenja kardioverzije su:

Kardioverzija u hitnim slučajevima: Dok čekate da stigne medicinska pomoć, posmatrač može da koristi automatski spoljni defibrilator ako srce osobe krene u ritam koji sprečava pravilnu srčanu radnju.

Kardioverzija u bolnici: Kardiolog može koristiti kardioverziju kao deo lečenja.

Kardioverzija u toku naglo nastale tahikardije: Implantabilni kardioverter defibrilator može kontinuirano pratiti otkucaje srca osobe. Kardiolog može da implantira mali uređaj u grudni koš, gde detektuje abnormalne otkucaje srca i isporučuje šok da povrati normalan ritam kada je to potrebno.

SIMPTOMI

U zavisnosti od vrste i uzroka tahikardije, mogu se pojaviti sledeći simptomi:

  • brz puls
  • bol u grudima
  • zbunjenost
  • vrtoglavica
  • nizak krvni pritisak
  • vrtoglavica
  • lupanje srca
  • otežano disanje, kratak dah
  • iznenadna slabost
  • nesvestica
  • gubitak svesti
  • srčani zastoj

Mnogi ljudi nemaju simptome i saznaju da imaju tahikardiju tek tokom rutinskog pregleda.

PREVENCIJA

Neke mere mogu pomoći u sprečavanju i kontroli tahikardije.

Faktori načina života

Neki načini za sprečavanje tahikardije i drugih srčanih problema kod kuće uključuju:

  • izbegavanje upotrebe duvana i rekreativnih droga
  • ograničavanje konzumiranja alkohola i kofeina
  • smanjenje stresa, ako je to moguće
  • negovanje higijene spavanja
  • pridržavanje zdrave dijete i redovno vežbanje

Lekovi

Lekovi koji mogu pomoći ljudima da kontrolišu tahikardiju poznatog uzroka uključuju:

  • antiaritmičke lekove
  • blokatore kalcijumovih kanala, kao što su diltiazem ili verapamil
  • beta-blokatore, kao što su propranolol ili metoprolol
  • razređivače krvi, kao što su varfarin ili apiksaban

Radiofrekventna ablacija katetera

Elektrofiziolog može da ubaci katetere u srce kroz krvne sudove. Elektrode na krajevima katetera mogu ablatirati ili oštetiti (spržiti) male delove srca koji su odgovorni za abnormalni rad srca i na taj način omogućiti nesmetan srčani rad kroz ostatak zdravog srčanog tkiva.

Hirurški zahvati

Ponekad će lekar preporučiti operaciju koja može pomoći u smanjenju rizika od tahikardije.

Oni će to učiniti samo ako druge terapije nisu funkcionisale ili ako osoba ima drugo srčano oboljenje.

KOMPLIKACIJE

Rizik od komplikacija zavisi od nekoliko faktora, uključujući:

  • ozbiljnost i trajanje tahikardije
  • tip tahikardije
  • opšte zdravlje osobe
  • bilo koje dodatne bolesti srca koje pacijenti mogu imati

Najčešće komplikacije uključuju:

Krvne ugruške: Krvni ugrušci mogu značajno povećati rizik od srčanog ili moždanog udara.

Srčanu insuficijenciju: Bez lečenja, srce može postati slabije, povećavajući rizik od srčane insuficijencije.

Nesvesticu: Osoba sa ubrzanim otkucajima srca može izgubiti svest, povećavajući rizik od pada ili druge nesreće.

Iznenadnu smrt: Ovo se obično dešava samo sa ventrikularnom tahikardijom (komorskom tahikardijom) ili ventrikularnom fibrilacijom (komorsko podrhtavanje).

Tipovi tahikardije

Sinusna tahikardija

Kod ovog tipa tahikardije srce kuca brže nego obično, ali je ritam pravilan jer impuls dolazi iz sinoatrijalnog čvora (sinusni ritam).

Uzroci uključuju:

  • psihički i fizički stres
  • groznicu
  • upotrebu određenih lekova
  • neka zdravstvena stanja

Atrijalna ili supraventrikularna tahikardija

Atrijalna ili supraventrikularna tahikardija je ubrzani srčani ritam koji dolazi iz srčanih pretkomora. To je najčešći problem srčanog ritma kod dece i mladih. Javlja se u životnoj dobi između 25 i 40 godina. Tahikardija može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Obično nije ozbiljna, ali u ekstremnim slučajevima može dovesti do nesvestice i srčanog zastoja.

Atrijalna fibrilacija

Ponekad električna aktivnost u pretkomorama može nadjačati prirodni pejsmejker srca. Ovo uzrokuje da se komore brzo i nepravilno skupljaju. Ovo je poznato kao atrijalna fibrilacija (A-fib).

Većina ljudi sa atrijalnom fibrilacijom takođe ima drugo srčano oboljenje, a atrijalna fibrilacija može biti jedini znak povećane aktivnosti štitaste žlezde (hipertireoza) kod starijih pacijenata. Veća je verovatnoća da će uticati na one starije od 65 godina. Konzumacija alkohola i pušenje duvana mogu doprineti, kao i hipertenzija i sleep apnea (prestanak disanja u snu).

Atrijalni flater

Atrijalno treperenje ili atrijalni flater predstavlja srčanu aktivnost sličnu atrijalnoj fibrilaciji ali su ritmovi organizovaniji. Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater se mogu javiti kod iste osobe.

Ventrikularna tahikardija

Abnormalni električni signali u komorama dovode do ubrzanog otkucaja srca. Ovo može biti posledica kardiovaskularnih problema, kao što je prethodni srčani udar i upotrebe određenih lekova. Brzina otkucaja srca ne dozvoljava komorama da se pravilno pune i kontrahuju, čime se smanjuje dotok krvi u telo. Uzrok i težina simptoma će odrediti ozbiljnost tahikardije.

Ventrikularna fibrilacija

Ventrikularna fibrilacija (V-fib) je ozbiljan srčani poremećaj. Komore trepere umesto da se pravilno kontrahuju, što dovodi do lošeg snabdevanja ostatka tela krvlju. V-fib je hitno medicinsko stanje. Ako se normalan srčani ritam ne vrati brzo, može doći do cirkulatornog kolapsa koji vodi u smrtni ishod.

FAKTORI RIZIKA

Faktori rizika za nastanak tahikardije su:

  • starost, jer se neki tipovi tahikardije javljaju kod određenih starosnih grupa
  • nasledni faktori
  • lična ili porodična istorija srčanih bolesti
  • anksioznost
  • konzumiranje velikih količina kofeina i alkohola
  • visok krvni pritisak
  • psihički i fizički stres
  • pušenje
  • upotreba rekreativnih droga
  • bolesti štitaste žlezde

DIJAGNOZA

Ako zatražite medicinski savet zbog sumnje na problem srčanog ritma, lekar će:

  • pitati o vašim simptomima
  • uraditi fizikalni pregled
  • uraditi određene analize

Ove analize mogu uključivati:

Elektrokardiogram: Elektrode pričvršćene na kožu mogu meriti električne impulse koje proizvodi srce i čine zapis električne aktivnosti srca.

Ehokardiogram: Ovo je vrsta ultrazvučnog testa koji proizvodi pokretnu sliku srca.

Nosive uređaje: Možete nositi dvadesetčetvoročasovni elektrogardiogram koji se zove Holter.. Ovi uređaji mogu pratiti srčane ritmove i električne impulse.

Testove krvi: Iz krvi se mogu saznati dodatni uzroci tahikardije kao što je hipertireoza. Dobijamo podatak analizom hormona štitaste žlezde.

Ergometriju: Egometrija može pomoći da se identifikuje kako fizička aktivnost utiče na srčane ritmove.

KOMPLIKACIJE

Neke od komplikacija tahikardije mogu uključivati: