Koje su prednosti uzimanja probiotika? Bakterije imaju reputaciju izazivača bolesti, tako da sama ideja o konzumiranju nekoliko milijardi bakterija dnevno za poboljšanje zdravlja zvuči suludo.
Ali sve veći broj naučnih dokaza sugeriše da možete lečiti, pa čak i sprečiti neke bolesti hranom i suplementima koji sadrže određene vrste živih bakterija. Evropljani konzumiraju mnogo ovih korisnih mikroorganizama, zvanih probiotici (od pro i biota, što znači „za život“), zbog njihove tradicije da jedu hranu fermentisanu bakterijama, kao što je jogurt. Pića sa probioticima su takođe veliki biznis u svetu.
Neki specijalisti za digestivne bolesti preporučuju probiotičke suplemente za poremećaje koji frustriraju konvencionalnu medicinu, kao što je sindrom iritabilnog creva. Od sredine 1990-ih, kliničke studije sugerišu da probiotička terapija može pomoći u lečenju nekoliko gastrointestinalnih bolesti, odložiti razvoj alergija kod dece i lečiti i sprečiti vaginalne i urinarne infekcije kod žena.
Još uvek postoji mnogo toga što naučnici ne razumeju o probioticima, ali dosadašnje studije su identifikovale nekoliko funkcija probiotika koje ćemo prikazati u ovom članku.
Šta su probiotici?
Probiotici su kombinacija živih korisnih bakterija i/ili kvasca koji prirodno žive u vašem telu. Na bakterije se obično gleda u negativnom svetlu kao na nešto što uzrokuje bolest, međutim, u vašem telu se nalaze dve vrste bakterija – dobre i loše bakterije.
Probiotici se sastoje od dobrih bakterija koje pomažu u očuvanju vašeg zdravlja. Dobre bakterije vam pomažu na mnogo načina, uključujući borbu protiv loših bakterija kada ih imate previše, pomažući vam da se osećate bolje.
Zamislite mikrobiom kao raznoliku zajednicu organizama, kao što je šuma, koji zajedno rade na održavanju zdravlja vašeg tela. Ovu zajednicu čine mikroorganizmi i u vašem organizmu imate trilione mikroba. Vašu mikrobiotu grade:
- Bakterije.
- Gljive.
- Virusi.
- Protozoe.
Svačiji mikrobiom je jedinstven. Ne postoje dve osobe koje imaju isti mikrobiom. Čak se i mikrobiom jednojajčanih blizanaca razlikuje.
Gde žive korisni mikroorganizmi u mom telu?
Iako se u kontekstu lokalizacije poželjne mikroflore prvo pomisli na creva (uglavnom debelo crevo), nekoliko drugih mesta u i na vašem telu sadrže dobroćudne mikroorganizme. Ove lokacije su u kontaktu sa spoljašnjom sredinom i uključuju:
- Organe za varenje (creva).
- Usta.
- Vaginu.
- Urinarni trakt.
- Kožu.
- Pluća.
Kako funkcionišu probiotici?
Glavni zadatak probiotika, ili dobrih bakterija, je održavanje ravnoteže broja bakterija u vašem telu. Zamislite to kao držanje tela u neutralnom stanju.
Kada ste bolesni, loše bakterije ulaze u vaše telo i povećava se njihov broj. Ovo izbacuje vaše telo iz ravnoteže. Dobre bakterije rade na borbi protiv loših bakterija i uspostavljaju ravnotežu u vašem telu, dovodeći vas do ozdravljenja.
Dobre bakterije vas održavaju zdravim tako što podržavaju vašu imunološku funkciju i kontrolišu upalu. Određene vrste dobrih bakterija takođe mogu:
- Pomoći telu u varenju hrane.
- Sprečiti preteran rast loših bakterija i bolest.
- Stvarati vitamine (vitamin K neophodan za zgrušavanje krvi).
- Sprečavati prodor loših bakterija u krvotok.
- Razgraditi i apsorbovati lekove.
Ovaj čin balansiranja se prirodno dešava u vašem telu sve vreme. Zapravo ne morate da uzimate probiotičke suplemente da biste to ostvarili.
Dobre bakterije su samo prirodni deo vašeg tela. Svakodnevna dobro balansirana ishrana bogata vlaknima pomaže u održavanju broja dobrih bakterija na odgovarajućem nivou.
Koje su najčešće vrste probiotičkih bakterija?
Iako postoji mnogo vrsta bakterija koje se mogu smatrati probioticima, postoje dve specifične vrste bakterija koje ulaze u sastav uobičajenih probiotika. To su:
- Lactobacillus.
- Bifidobacterium.
U sastav probiotika ulazi i kvasac. Najčešći tip kvasca koji se nalazi u probioticima je:
- Saccharomices boulardii.
Trenutno postoji velika količina istraživanja koja ispituju uticaj probiotika na naš organizam. Iako postoji mnogo mogućih pozitivnih ishoda, istraživači i dalje rade na pronalaženju definitivnih odgovora o tome kako probiotici mogu pomoći kod različitih stanja.
Međutim, postoje neka medicinska stanja u kojima probiotici mogu pomoći. Ovo se može razlikovati među pacijentima, što znači da ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće dovesti do željenog rezultata za drugu. Rezultati mogu varirati u zavisnosti od određenog probiotika koji se uzima.
Stanja u kojima se može pomoći povećanjem količine probiotika u vašem telu (kroz hranu ili suplemente) uključuju:
- Dijareju (i dijareja uzrokovana antibioticima i infekcija Clostridioides difficile (C. diff)).
- Zatvor.
- Inflamatornu bolest creva (IBD).
- Sindrom iritabilnog creva (IBS).
- Gljivične infekcije.
- Infekcije urinarnog trakta.
- Bolest desni.
- Intoleranciju na laktozu.
- Ekcem (atopijski dermatitis).
- Infekcije gornjih disajnih puteva (infekcije uha, običnu prehladu, sinusitis).
- Sepsu (posebno kod odojčadi).
Na koje načine se može povećati broj dobrih mikroorganizama u telu?
Možete povećati broj dobrih mikroorganizama u svom telu kroz hranu, piće i suplemente. Možda već imate određene namirnice u svakodnevnoj ishrani koje sadrže probiotike.
Fermentisana hrana (kao što su jogurt i kiseli krastavci) su dom mnoštvu dobrih bakterija koje koriste vašem telu. Postoje i fermentisani napici poput kombuče (fermentisani čaj) ili kefira (fermentisani mlečni napitak) kojim unosite dodatne probiotike u vašu ishranu.
Osim ishrane, možete dodati probiotike u svoju ishranu putem dijetetskih suplemenata. Ovo nisu lekovi, tako da ne prolaze proceduru odobravanja. Važno je da uvek razgovarate sa svojim lekarom pre nego što započnete upotrebu bilo kakve vrste suplemenata ili unesete veću promenu u vašoj ishrani.
Da li je hrana izvor korisnih mikroorganizama?
Određene namirnice sadrže probiotike (dobre bakterije) u sebi i mogu biti od koristi za očuvanje vašeg mikrobioma. Ove namirnice se mogu uvesti u vašu ishranu u bilo kom trenutku dana. Možda ih čak i sada redovno jedete i ne shvatate da sadrže probiotike. Nekoliko predloga za samo neke od namirnica bogatih probioticima koje možete dodati svojoj ishrani uključuju:
- Jogurt.
- Kefir.
- Hleb od kiselog testa.
- Sir.
- Kombuču.
- Kisele krastavce.
- Kiseli kupus.
Neophodno je da vodite računa o uravnoteženosti svakog vašeg obroka. Dodavanje hrane bogate probioticima u vašu ishranu vam neće škoditi, ali ravnoteža je i dalje ključna. Dodavanje jedne namirnice u višku sprečava vaše telo da iskoristi prednosti drugih hranljivih izvora.
Kako se uzimaju probiotici?
Postoji nekoliko načina na koje možete uzeti probiotski dodatak. Dolaze u različitim oblicima, uključujući:
- Hranu.
- Piće.
- Kapsule ili pilule.
- Prahove.
- Tečnosti.
Probiotički dodaci se mogu kombinovati sa prebiotikom. Prebiotici su složeni ugljeni hidrati koji hrane mikroorganizme u vašem crevu. U osnovi, prebiotici su „izvor hrane“ za dobre bakterije. Oni pomažu u ishrani dobrih bakterija i na taj način kontrolišu njihovu brojnost. Prebiotici uključuju inulin, pektin i skrobove.
Kada imate suplement koji kombinuje probiotik i prebiotik, to se zove sinbiotik.
Koliko su efikasni probiotici?
Istraživači trenutno nisu sigurni koliko su probiotički dodaci efikasni kao lekovi. Istraživanja na ovu temu su i dalje aktuelna. Dok su mnoge istraživačke studije imale pozitivne rezultate o uticaju probiotičkih suplemenata, još je potrebno više istraživanja.
Takođe je važno imati na umu da za razliku od lekova, dijetetski suplementi ne moraju da budu odobreni od strane američke uprave za hranu i lekove. To znači da proizvođači mogu da prodaju suplemente jednostavno sa „tvrdnjama“ o bezbednosti i efikasnosti. Uvek razgovarajte sa svojim lekarom (ili pedijatrom) pre nego što uzmete suplement ili ga date svom detetu. Suplementi mogu uticati na lekove koje možda uzimate. Ako ste trudni ili dojite, proverite sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koji dodatak ishrani.
Da li postoje uputstva za skladištenje probiotika?
Nekoliko sojeva probiotika je veoma osetljivo i treba ih zaštititi od toplote, kiseonika, svetlosti i vlage. Probiotici mogu početi da se razgrađuju ili umiru ako su izloženi ovim faktorima.
Zbog toga ćete možda morati da ih čuvate na određenom mestu. Hlađenje određenih sojeva probiotika osigurava da su i dalje upotrebljivi i da će ostvariti željeni efekat. Uvek čitajte etikete na bilo kom probiotičkom proizvodu koji kupite da biste bili sigurni da ga pravilno skladištite i koristite u predviđenom roku trajanja.
Koliko su bezbedni probiotici?
Pošto mikroorganizmi koji se koriste kao probiotici već postoje prirodno u vašem telu, probiotička hrana i suplementi se generalno smatraju bezbednim. Oni mogu izazvati alergijske reakcije, a takođe mogu izazvati blage stomačne tegobe, dijareju ili nadimanje prvih nekoliko dana nakon početka uzimanja.
Kod nekih ljudi postoji rizik od infekcije i oni moraju biti oprezni u vezi sa uzimanjem probiotika. Primeri su:
- Oslabljen imunski sistem (na primer, kod pacijenata koji prolaze kroz hemioterapiju).
- Terminalne bolesti.
- Skorašnje operacije.
Takođe treba biti oprezan pri davanju probiotika veoma bolesnoj novorođenčadi.
Uvek razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate probiotski dodatak.
Da li probiotici mogu biti štetni?
Probiotici nisu štetni za većinu zdravih ljudi. Oni se generalno smatraju bezbednim i često se prvo pokuša sa njihovom primenom da bi se videlo da li bi mogli da pomognu kod raznih zdravstvenih stanja. Postoji mnogo istraživanja na temu probiotika. Naučnici pokušavaju da utvrde kada i kako ih treba koristiti, kao i koliko su efikasni. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima pre nego što počnete sa probiotičkim suplementom jer postoje neki slučajevi u kojima ih ne bi trebalo uzimati.
Postoje li rizici u vezi sa upotrebom probiotika?
Probiotici se generalno smatraju bezbednim. Međutim, postoje neki rizici povezani sa suplementima. Ovi rizici se povećavaju ako imate zdravstveno stanje koje slabi vaš imunski sistem, ako ste nedavno imali operaciju ili imate druga ozbiljna medicinska stanja.
Malo verovatni, ali mogući, rizici mogu uključivati:
- Nastanak infekcije.
- Razvijanje unakrsne otpornosti bakterija na antibiotike.
- Razvijanje štetnih nusproizvoda iz probiotičkog dodatka ishrani.
Da li su probiotici bezbedni za upotrebu kod dece?
Probiotici mogu biti korisni i za odrasle i za decu. Ako vaše dete ima bolest koja zahteva antibiotike za lečenje, uzimanje probiotika može pomoći da se skrati trajanje simptoma bolesti. Probiotici se takođe mogu koristiti za ublažavanje zatvora, refluksa želudačne kiseline, dijareje, gasova i ekcema kod dece. Uvođenje probiotika putem hrane je obično bezbedan način da deci date probiotike. Namirnice poput jogurta i svežeg sira često su deo uravnotežene ishrane i mogu dodati dobre bakterije bez rizika od neželjenih efekata.
Postoje komercijalno dostupni probiotički suplementi posebno dizajnirani za odojčad i decu. Važno je da razgovarate sa vašim pedijatrom pre nego što detetu date bilo kakav probiotički dodatak ili promenite ishranu deteta tako da uključuje hranu bogatu probioticima.
Da li treba da uzimam probiotike nakon uzimanja antibiotika?
Antibiotski lekovi su potrebni za borbu protiv bakterijske infekcije. Antibiotici ubijaju loše bakterije, ali oni uništavaju i dobre bakterije u vašem telu. Neki ljudi razvijaju stanja poput dijareje nakon uzimanja antibiotika. Kod drugih ljudi, ovo može omogućiti zaista lošim bakterijama da preuzmu i nasele creva, kao što je Clostridioides difficile, uzročnik pseudomembranoznog kolitisa. Neka istraživanja su pokazala pozitivnu vezu između uzimanja probiotika nakon antibiotika i smanjenja rizika za nastanak dijareje. Ovo još nije dokazano i ne funkcioniše za sve pacijente pa su dodatna istraživanja neophodna.
Ideja u dodavanju probiotika nakon uzimanja antibiotika je ponovno naseljavanje bakterija koje su uništene upotrebom antibiotika. Dodatne dobre bakterije pomažu u borbi protiv svih preostalih loših bakterija. Mnogi lekari smatraju da dodavanje probiotika neće škoditi nego da bi vam moglo pomoći da se bolje osećate, da skratite simptomatski period i da sprečite dijareju.
Razgovor sa vašim lekarom je poželjan u slučaju da se odlučite na dodavanje probiotika u vašu ishranu. Važno je zapamtiti da se svi probiotici ne ponašaju na isti način i da nemaju iste efekte. Svaki od njih ima svoje individualne prednosti i oni uglavnom nisu štetni. Jedan lak način za početak je jednostavno uvođenje hrane bogate probioticima u vašu ishranu, kao što je jogurt.
Vaš lekar će moći da vas uputi u pravom smeru, pomažući vam da shvatite koji probiotik treba da uzmete, kao i način za uvođenje odgovarajućeg probiotika.
