Anksiozni poremećaji – Vrste, Uzroci, Dijagnoza, Lečenje

Anksiozni poremećaji su vrsta poremećaja mentalnog zdravlja. Anksioznost onemogućava izvršavanje svakodnevnih obaveza i narušava kvalitet života. Simptomi uključuju osećaj nervoze, panike i straha, kao i znojenje i ubrzan rad srca. Načini lečenja anksioznog poremećaja uključuju lekove i različite vidove psihoterapije.

Šta je anksiozni poremećaj?

Anksiozni poremećaj je vrsta poremećaja mentalnog zdravlja. Ako imate anksiozni poremećaj na određene stvari i situacije možete reagovati strahom. Takođe možete osetiti telesne simptome anksioznosti, kao što su lupanje srca i znojenje.

Normalno je da osećate strah. Možda ćete se osećati uznemireno ili nervozno ako morate da se pozabavite problemom na poslu, odete na intervju, na ispit ili donesete važnu odluku.

Taj osećaj uznemirenosti ili straha čak može biti koristan. Na primer, strah nam pomaže da primetimo opasne situacije i usmerava našu pažnju na način koji nam omogućuje da budemo bezbedni.

Anksiozni poremećaj prevazilazi redovnu nervozu i blagi strah koji možete osećati s vremena na vreme. Anksiozni poremećaj se dijagnostikuje kada:

• Anksioznost ometa vašu sposobnost da funkcionišete.
• Ste skloni burnim emotivnim reakcijama.
• Ne možete da kontrolišete svoje odgovore na situacije.

Anksiozni poremećaji mogu otežati svakodnevni život. Srećom, postoji nekoliko efikasnih načina lečenja anksioznih poremećaja.

Ko je skloniji ispoljavanju anksioznog poremećaja?

Kombinacija genetskih faktora i faktora životne sredine može povećati rizik kod osobe za razvoj anksioznih poremećaja. Možda ste u većem riziku ako imate ili ste imali:

• Određene osobine ličnosti, kao što su stidljivost ili inhibicija ponašanja — osećaj nelagodnosti i izbegavanje nepoznatih ljudi, situacija ili okruženja.
• Stresne ili traumatske događaje u ranom detinjstvu ili odraslom dobu.
• Porodičnu istoriju anksioznosti ili drugih oboljenja mentalnog zdravlja.
• Određena fizička stanja, uključujući probleme sa štitastom žlezdom i srčane aritmije.

Anksiozni poremećaji se češće javljaju kod žena. Naučnici oš uvek proučavaju zašto se to dešava. Moguće objašnjenje je hormonalni status i variranje nivoa hormona tokom meseca.

Hormon testosteron takođe može igrati ulogu – muškarci imaju više testosterona koji može ublažiti anksioznost. Takođe je moguće da je manje verovatno da će žene tražiti lečenje, pa se anksioznost pogoršava.

Koje su vrste anksioznih poremećaja?

Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja, uključujući:

• Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD).
• Panični poremećaj.
• Fobije.
• Separacionu anksioznost.

Neka patološka stanja mentalnog zdravlja imaju zajedničke karakteristike sa anksioznim poremećajima. To uključuje posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Opsesivno-kompulzivni poremećaj, OKP, je anksiozni poremećaj i karakterišu ga ponavljajuće, neželjene misli (opsesije) i/ili ponašanja koja se ponavljaju (kompulzije). Ponavljajuća ponašanja kao što su pranje ruku, brojanje, proveravanje ili čišćenje često se izvode sa nadom da će sprečiti opsesivne misli ili ih naterati da nestanu. Izvođenje ovih takozvanih „rituala“, međutim, pruža samo privremeno olakšanje, a nesprovođenje značajno povećava anksioznost.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Posttraumatski stresni poremećaj, PTSP, je anksiozni poremećaj koji se može razviti nakon izlaganja traumatskom događaju ili okruženju u kojem je nastupila ili je postojala opasnost od teške fizičke povrede. Traumatični događaji koji mogu izazvati PTSP uključuju nasilne lične napade, prirodne katastrofe ili ratne okolnosti.

Šta je generalizovani anksiozni poremećaj (GAD)?

Sa generalizovanim anksioznim poremećajem ćete osećati ekstremnu i nerealnu zabrinutost i napetost — čak i ako ništa objektivno ne može da izazove ova osećanja. Većinu dana možete mnogo da brinete o raznim temama, uključujući zdravlje, posao, školu i odnose. Možda ćete osećati da se briga nastavlja sa jedne stvari na drugu.

Fizički simptomi GAD-a mogu uključivati nemir, poteškoće u koncentraciji i probleme sa spavanjem.

Šta je panični poremećaj?

Ako imate panični poremećaj, dobijate intenzivne, iznenadne napade panike. Ovi napadi često karakterišu jača, intenzivnija osećanja od drugih vrsta anksioznih poremećaja.

Osećaj straha može početi iznenada i neočekivano ili može doći iz okidača, poput suočavanja sa situacijom od koje se plašite. Napadi panike mogu ličiti na srčani udar. Ako postoji bilo kakva šansa da zapravo imate srčani udar, idite u hitnu pomoć. Bolje je da budete oprezni i da vas pregleda zdravstveni radnik.

Tokom napada panike, možete doživeti:

• Znojenje.
• Lupanje srca (osećaj kao da vam srce lupa).
• Bol u grudima.
• Osećaj gušenja, koji može da vas navede da mislite da imate srčani udar.

Napadi panike su veoma uznemirujući. Ljudi sa paničnim poremećajem često provode mnogo vremena brinući se o sledećem napadu panike. Takođe pokušavaju da izbegnu situacije koje bi mogle izazvati napad.

Šta su fobije?

Fobije su intenzivan strah od određenih situacija ili predmeta. Neki od ovih strahova mogu imati smisla, kao što je strah od zmija. Ali često nivo straha ne odgovara trenutnoj situaciji.

Kao i kod drugih anksioznih poremećaja, možda ćete provesti dosta vremena pokušavajući da izbegnete situacije koje mogu izazvati fobiju.

Specifična fobija je intenzivan strah od određenog objekta ili situacije. To može dovesti do toga da izbegavate svakodnevne situacije. Neke specifične fobije uključuju strah od:

• Životinja, kao što su pauci, psi ili zmije.
• Krvi.
• Letenja.
• Visine.
• Injekcije.

Socijalna fobija

Poseban tip fobije koji podrazumeva da imate ogromnu brigu i samosvest u svakodnevnim društvenim situacijama se definiše kao socijalna fobija. Možete se brinuti da će vas drugi osuđivati ili ste zabrinuti da ćete se osramotiti ili postati predmet ismevanja. Ljudi sa socijalnim anksioznim poremećajem mogu u potpunosti da izbegavaju društvene situacije.

Agorafobija

Ako imate agorafobiju obično imate strah od dva ili više ovih okruženja:

• Zatvoreni prostori.
• Redovi ili gužve.
• Otvoreni prostori.
• Mesta izvan vaše kuće.
• Gradski prevoz.

U teškim situacijama, osoba sa agorafobijom možda uopšte ne izlazi iz kuće. Osobe sa agorafobijom imaju strah od napada panike u javnosti da su bezbedniji u svom domu i biraju da ostanu tu.

Šta je poremećaj anksioznosti pri odvajanju?

Ovo stanje se uglavnom dešava deci ili tinejdžerima, koji mogu da osećaju anksioznost povezanu sa udaljavanjem od roditelja. Deca sa poremećajem anksioznosti pri odvajanju (separaciona anksioznost) se mogu plašiti da će njihovi roditelji na neki način biti povređeni ili da se neće vratiti kao što su obećali. To se često dešava kod predškolaca ali i starija deca i odrasli koji dožive stresni događaj mogu ispoljiti separacionu anksioznost.

Kako anksiozni poremećaji utiču na decu?

Normalno je da deca osećaju izvesnu količinu brige ili straha u određenim trenucima. Na primer, dete se može uplašiti grmljavine ili psa koji laje. Tinejdžer bi mogao biti zabrinut zbog predstojećeg testa.

Ponekad deca pristupaju ovim situacijama sa ogromnim strahom ili ne mogu da prestanu da razmišljaju o svim strahovima vezanim za jedan od ovih događaja. Možda vam se čini da ništa što vi uradite ne pomaže. Ova deca se često „zaglave“ u svojim brigama. Teško im je da obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti, kao što su odlazak u školu, igranje i spavanje. Izuzetno retko pokušavaju nešto novo.

Kada razmišljate o nivoima anksioznosti vašeg deteta, simptom „zaglavljivanja“ je ključan. Za razlikovanje uobičajenih briga u detinjstvu od anksioznog poremećaja će vam biti potrebna lekarska pomoć. Ako anksioznost ili briga ometaju sposobnost vašeg deteta da funkcioniše, možda je vreme da potražite pomoć.

Simptomi i uzroci

Šta uzrokuje anksiozne poremećaje?

Anksiozni poremećaji su poput drugih oblika mentalnih oboljenja. Ne potiču od lične slabosti, karakternih nedostataka ili problema sa vaspitanjem ali naučnici ne znaju tačno šta uzrokuje anksiozne poremećaje. Oni sumnjaju da kombinacija faktora igra ulogu:

• Hemijska neravnoteža: Jak ili dugotrajan stres može promeniti hemijsku ravnotežu koja kontroliše vaše raspoloženje. Doživljavanje velikog stresa tokom dužeg perioda može dovesti do anksioznog poremećaja.
• Faktori životne sredine: Doživljavanje traume može izazvati anksiozni poremećaj, posebno kod nekoga ko ima nasledne faktore za nastanak anksioznog poremećaja..
• Nasledni faktor: Anksiozni poremećaji se javljaju u porodicama. Možete ih naslediti od jednog ili oba roditelja.

Koji su simptomi anksioznog poremećaja?

Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste anksioznog poremećaja koji imate. Opšti simptomi anksioznog poremećaja uključuju:

Fizičke simptome kao što su:

• Hladne ili znojne ruke.
• Suva usta.
• Lupanje srca.
• Mučnina.
• Utrnulost ili peckanje u rukama ili stopalima.
• Napetost mišića.
• Kratkoća daha.

Psihički simptomi:

• Osećaj panike, straha i nelagodnosti.
• Košmari.
• Ponovljene misli ili flešbekovi (prisećanje) traumatskih iskustava.
• Nekontrolisane, opsesivne misli.

Simptomi koji se tiču ponašanja:

• Nemogućnost da se ostvari smirenost.
• Ritualističko ponašanje, kao što je stalno pranje ruku.
• Problemi sa spavanjem.

Kako da znam da li moje dete ima anksiozni poremećaj?

Problemi povezani sa anksioznošću kod dece imaju četiri zajedničke karakteristike:

• To je obično strah ili fiksacija koja ometa sposobnost uživanja u životu, svakodnevnog života ili obavljanja zadataka.
• Stanje je nejasno i detetu i roditeljima.
• Ne poboljšava se nakon logičnih objašnjenja za rešavanje briga.
• Može se lečiti.

Dijagnoza

Kako se dijagnostikuje anksiozni poremećaj?

Ako imate simptome anksioznog poremećaja, razgovarajte sa svojim lekarom. Početak vašeg pregleda će se sastojati od anamneze i fizikalnog pregleda.

Ne postoje laboratorijski testovi ili skeniranja koji mogu dijagnostikovati poremećaje anksioznosti ali vaš lekar može izvršiti određene testove kako bi isključio druge bolesti koje mogu izazvati simptome anksioznosti.

Ko može da dijagnostikuje anksiozne poremećaje?

Ako vaš lekar ne pronađe znakove fizičke bolesti, može vas uputiti psihijatru ili psihologu. Ovi stručnjaci za mentalno zdravlje specijalizovani su za dijagnostikovanje i lečenje mentalnih bolesti. Oni mogu koristiti posebno dizajnirane alate za intervjue i procenu kako bi otkrili da li imate anksiozni poremećaj. Obično lekari zasnivaju dijagnozu na osnovu:

• Vaših prijavljenih simptoma, uključujući i to koliko su intenzivni i koliko dugo traju.
• Diskusije o tome kako simptomi ometaju vaš svakodnevni život.
• Lekarskog zapažanja vašeg stava i ponašanja.

Lečenje

Kako se leče anksiozni poremećaji?

Anksiozni poremećaj, kao i svaki drugi zdravstveni problem, zahteva lečenje. Anksiozni poremećaj nije stvar samodiscipline ili stava i kao takav ne sme biti odbačen. Naučnici su napravili veliki napredak u poslednjih nekoliko decenija u lečenju stanja mentalnog zdravlja. Vaš zdravstveni radnik će prilagoditi plan lečenja koji vam odgovara. Vaš plan može kombinovati lekove i psihoterapiju.

Kako lekovi leče anksiozne poremećaje?

Lekovi ne mogu da izleče anksiozni poremećaj. Ali oni mogu poboljšati simptome i pomoći vam da bolje funkcionišete. Lekovi za anksiozne poremećaje često uključuju:

• Lekove protiv anksioznosti. Lekovi protiv anksioznosti, kao što su benzodiazepini, mogu smanjiti vašu anksioznost, paniku i zabrinutost. Deluju brzo, ali možete razviti toleranciju prema njima i to ih čini manje efikasnim tokom vremena. Vaš zdravstveni radnik može kratkoročno prepisati lek protiv anksioznosti, a zatim smanjiti dozu ili dodati antidepresiv.
• Antidepresive. Antidepresivi takođe mogu pomoći kod anksioznih poremećaja. Oni podešavaju način na koji vaš mozak koristi određene molekule za poboljšanje raspoloženja i smanjenje stresa. Antidepresivima može biti potrebno neko vreme da deluju, zato je neophodno biti strpljiv i uzimati terapiju minimum šest meseci. Ako osećate da ste spremni da prestanete da uzimate antidepresive, prvo morate razgovarati sa svojim lekarom.
• Beta-blokatore. Beta blokatori, koji se obično koriste za visok krvni pritisak, mogu pomoći u smanjenju nekih fizičkih simptoma anksioznih poremećaja. Oni mogu ublažiti ubrzani rad srca i drhtanje.

Vaš zdravstveni radnik će raditi sa vama kako biste pronašli pravu kombinaciju lekova i dozu. Ne menjajte dozu bez konsultacije sa svojim lekarom. Oni će vas pratiti kako bi bili sigurni da lekovi deluju bez izazivanja negativnih neželjenih efekata.

Kako psihoterapija leči anksiozne poremećaje?

Psihoterapija, ili savetovanje, pomaže vam da se nosite sa svojim emocionalnim odgovorom na bolest. Psihoterapeut će vam govoriti o strategijama koje će vam pomoći da bolje razumete i upravljate poremećajem. Pristupi uključuju:

• Kognitivnu bihejvioralnu terapiju. KBT je najčešća vrsta psihoterapije koja se koristi kod anksioznih poremećaja. KBT vas uči da prepoznate misaone obrasce i ponašanja koja dovode do problematičnih osećanja a zatim radite na tome da ih promenite.
• Terapiju izloženosti.Terapija izloženosti se fokusira na suočavanju sa strahovima koji stoje iza anksioznog poremećaja. Pomaže vam da se bavite aktivnostima ili situacijama koje ste možda izbegavali. Vaš lekar takođe može da preporuči vežbe opuštanja.

Šta se dešava ako se dečji anksiozni poremećaj ne leči?

Nelečeni anksiozni poremećaji mogu naštetiti:

• Porodičnim odnosima.
• Školskom učinku.
• Društvenom funkcionisanju.

Vaše dete takođe može u budućnosti ispoljiti ozbiljnije mentalne i fizičke zdravstvene problemime. Postoji mnogo različitih opcija pri lečenju anksioznog poremećaja i pravi pristup može pomoći vašem detetu da upravlja simptomima i da se oseća najbolje.

Prevencija

Da li se anksiozni poremećaji mogu sprečiti?

Ne možete sprečiti anksiozne poremećaje. Ali možete preduzeti korake da kontrolišete ili smanjite svoje simptome:

• Proverite lekove: Razgovarajte sa zdravstvenim radnikom ili farmaceutom pre nego što uzmete lekove bez recepta ili biljne lekove. Neki od njih sadrže hemikalije koje mogu pogoršati simptome anksioznosti.
• Ograničite kofein: Zaustavite ili ograničite količinu kofeina koju konzumirate, uključujući kafu, čaj, kolu i čokoladu.
• Vodite zdrav način života: Redovno vežbajte i jedite zdravu, uravnoteženu ishranu.
• Potražite pomoć: Potražite savetovanje i podršku ako ste doživeli traumatičan ili uznemirujući događaj. Na taj način možete sprečiti da anksioznost i druga neprijatna osećanja ometaju vaš život.

Anksiozni poremećaji često mogu ostati nedijagnostikovani i nelečeni ali pravi pristup lečenju može pomoći u poboljšanju kvaliteta života i produktivnosti. Ne morate da živite sa stalnom brigom i strahom.

Ako primetite simptome anksioznog poremećaja, razgovarajte sa svojim lekarom. Najbolje je da se dijagnostikuje i leči što je pre moguće. To može ograničiti probleme koje anksiozni poremećaji mogu izazvati. Često vam kombinacija lekova i savetovanja za anksioznost može pomoći da se osećate najbolje.

Život sa anksioznim poremećajem

Kako mogu najbolje da se nosim sa anksioznim poremećajem?

Postoji nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste se nosili sa simptomima anksioznog poremećaja. Ovi koraci takođe mogu učiniti vaše lečenje efikasnijim:

• Istražite kontrolu stresa: Naučite načine da kontrolišete stres, kao što je meditacija.
• Pridružite se grupama za podršku: Ove grupe su dostupne uživo i onlajn. Grupe podstiču ljude sa anksioznim poremećajima da podele svoja iskustva i strategije suočavanja.
• Obrazujte se: Saznajte više o specifičnom tipu anksioznog poremećaja koji imate da biste osećali kontrolu nad vašim stanjem. Pomozite prijateljima i voljenim osobama da razumeju poremećaj kako bi mogli da vas podrže.
• Ograničite ili izbegavajte kofein: Mnogi ljudi sa anksioznim poremećajem smatraju da kofein može pogoršati njihove simptome.
• Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima: Vaš lekar je vaš partner u vašoj brizi. Ako smatrate da lečenje ne funkcioniše ili imate pitanja u vezi sa svojim lekovima, obratite se svom lekaru. Zajedno možete smisliti kako da najbolje napredujete.

Kako je sindrom iritabilnog creva (IBS) povezan sa anksioznim poremećajima?

Neki ljudi osećaju posledice stresa u stomaku. Ljudi sa IBS- om imaju tegobe sa varenjem, uključujući bol u stomaku, zatvor i dijareju. Često imaju i anksioznost i depresiju, što može pogoršati njihove simptome.

Veza između IBS-a i anksioznosti dolazi od nervnog sistema koji delimično kontroliše debelo crevo. Odgovor nervnog sistema na stres može uticati na stomak. Među ljudima koji se leče od IBS-a, od 50% do 90% takođe može imati anksiozni poremećaj ili depresiju. Lečenje IBS-a može uključivati upravljanje stresom i psihoterapiju za ublažavanje simptoma.

Kada treba da odem u hitnu pomoć zbog anksioznog poremećaja?

Simptomi anksioznog poremećaja mogu ličiti na simptome srčanog udara ili druga hitna zdravstvena stanja. Ako prvi put doživljavate napad anksioznosti ili ste na bilo koji način zabrinuti za svoje zdravlje, pozovite 194 ili idite u najbližu hitnu pomoć. Zdravstveni radnik će proveriti da li imate stanja koja su opasna po život.

Ako imate napad anksioznosti i niste sigurni da li treba da idete u hitnu pomoć ili ne, bolje je da idete. Zdravstveni radnici mogu da se uvere da ste dobro i da vam pruže neophodno lečenje.