Svako ko je bar jednom patio od upale uha zna da je reč o neizdrživom bolu, svrabu i osećaju zaglušenosti ili šuštanja.
Ove simptome je teško zanemariti i oni nas brzo nagnaju da posetimo lekara.
Uho je složen organ koji se sastoji iz tri dela, te se u svakom ponaosob može javiti zapaljenski proces (otitis), tako može biti reč o upali spoljašnjeg, srednjeg, ili unutrašnjeg uha – objašnjava dr Gordana Golubović, specijalista otorinolaringologije iz ORL ordinacije Otomedica u Beogradu.
Letnje kupanje može nam presesti
Prema rečima doktorke Golubović, infekcije uha mogu se javiti u svim životnim dobima i tokom cele godine, a naročito u letnjim mesecima.
”Izazivači mogu biti različite bakterije, virusi ili gljivice, ali su za razvoj upale, pored infekcije, zaslužni i dodatni faktori koji predstavljaju pogodno tlo za nastanak infekcije – suva, ekcematozna koža ili ponavljane infekcije nosa i trećeg krajnika, odnosno ždrela.
Faktore rizika predstavljaju i sva druga stanja i bolesti koji slabe opšti imunitet – šećerna bolest, hronična oboljenja bubrega i maligna oboljenja. Simptomi zapaljenja uva zavise od mesta infekcije.”
Infekcija spoljašnjeg uha (Otitis externa) karakteristična je za leto, nakon kupanja u bazenu, jezeru ili moru. Takozvano ”plivačko uvo” uglavnom se sreće kod odraslih osoba, ali se može javiti i kod dece. Pri upali spoljašnjeg uha javlja se svrab, vlaženje, osećaj zaglušenosti i bol u uhu.
Faktori rizika za zapaljenje spoljašnjeg uha, pored patogena, jesu i suva koža ili ekcematozne promene na njoj, kao i opšta oboljenja (na primer Diabetes mellitus) koja slabe opšti imunitet.
Terapija se sprovodi lokalno, primenom antibiotskih masti koje eliminišu bakterije i topikalnih kortikosteroida i/ili antigljivičnih lekova što ublažavaju upalu, odnosno leče gljivice.
Retko se mogu propisivati i antibiotici u vidu kapsula ili sirupa.
Za prevenciju upale spoljašnjeg uha preporučuje se izbegavanje štapića za uho, a ne preporučuje se ni ”čačkanje” uha prstima, čačkalicama i sličnim predmetima koje ljudi često koriste da bi smanjili svrab koji izazivaju infekcije.
Zapaljenje srednjeg uha (Otitis media)
vezuje se za dečji uzrast, jer je usko povezano s infekcijama nosa i trećeg krajnika, kao i ždrela, te je stoga češće zimi.
Upala srednjeg uha manifestuje se izraženim pulsirajućim bolom, uz zagluhnutost, kao i šum, najčešće u vidu pucketanja ili šuštanja.
Faktori rizika koji mogu dovesti do upale srednjeg uha jesu alergije i ponavljane infekcije nosa.
Budući da su zapaljenja srednjeg uva najčešće kod dece, leče se sanacijom infekcije nosa i trećeg krajnika, što podrazumeva kapi za nos, kortikosteroide u vidu spreja, antibiotike, mukolitike i sekretolitike.
Prevencija upale srednjeg uha je pravovremeno lečenje akutnih i hroničnih zapaljenskih procesa nosa i trećeg krajnika, kao i eventualna korekcija deformacija strukture nosa, odnosno trećeg krajnika.
Zapaljenja unutrašnjeg uha (Labirynthitis)
Vrlo je retka pojava.
Uglavnom nastaje kao komplikacija nekih prethodnih zapaljenja ili povreda vezanih za tu regiju, odnosno deo srednjeg uha. Na upalu unutrašnjeg uha može ukazati slabiji sluh i poremećaj ravnoteže.
Leči se kortikosteroidima.
Maligna oboljenja kao komplikacija
Nelečena infekcija uha nije nimalo bezazlena, upozorava naša sagovornica, i dodaje da se iz nje mogu, pod određenim okolnistima, razviti različite komplikacije.
”Kod dijabetičara, na primer, posebno su opasne infekcije spoljašnjeg uha izazvane bakterijom Pseudomonas aeruginosa, koje mogu zahvatiti i kost, dok ostala zapaljenja srednjeg uha mogu prouzrokovati manje ili više izraženu nagluvost, pa i gluvoću”.
U retkim slučajevima, napominje doktorka Golubović, mogu se javiti i maligna oboljenja, kao komplikacije hroničnih zapaljenja srednjeg uha koja se ne leče, ili se neadekvatno leče.
”Narodni lekovi” otežavaju dijagnostiku
U narodu je popularno lečenje upale uha sokom čuvarkuće, belog luka ili toplim maslinovim uljem.
Doktorka Golubović, međutim, to nikako ne preporučuje: ”U slučaju infekcije spoljašnjeg uha ne preporučuje se sipanje bilo kakvog sredstva u uho, jer to može maskirati sliku oboljenja i otorinolaringologu otežati dijagnostiku”.
Prema njenim rečima, kada osetite tegobe, odmah bi trebalo da se javite lekaru, jer samo otorinolaringolog može utvrditi koji je deo uha zahvaćen infekcijom, te propisivanjem odgovarajuće terapije pružiti pacijentu adekvatnu pomoć.
”ORL specijalista će izvršiti dijagnostiku valjanom anamnezom, kompletnim kliničkim ORL pregledom, kao i dodatnim ispitivanjima (timpanometrija, audiometrija, vestibulometrija i druga)”, objašnjava doktorka Golubović.
Do odlaska lekaru, savetuje naša sagovornica, mogu se koristiti lekovi protiv bolova, to jest analgetici – brufen, paracetamol ili diklofenak.
Tako ćete najbrže i najbolje pružiti pomoć i detetu, s tim što se mališanima analgetici daju u vidu sirupa (brufen ili paracetamol), u odgovaraćoj dozi.
Kako se leče infekcije uha?
Lekovima protiv bolova
Tretman oralnim sredstvom protiv bolova kao što je Paracetamol ili ibuprofen (Brufen) obično pomaže u ublažavanju groznice i bolova u roku od nekoliko sati.
Antibiotici za upalu uha
Ako je infekcija bakterijska (a ne virusna), možda će vam biti propisana antibiotska mast za uši ili recept za oralnu upotrebu. Evo nekih antibiotika koje lekari prepisuju za lečenje infekcije uha:
- Amoksil (amoksicilin)
- Augmentin (amoksicilin/kalijum klavulanat)
- Kortisporin (neomicin/polimksin b/hidrokortizon)
- Cortisporin TC (kolistin/neomicin/tonzonijum/hidrokortizon)
- Hydrocyclin (hidrociklin mast)
- Gentamicin
- Cilokan (ciprofloksacin)
- Ocufloks (ofloksacin)
- Acetasol HC (hidrokortizon/sirćetna kiselina)
Vaš lekar će proceniti vrstu bakterije koja verovatno izaziva infekciju uha kako bi odredio koji antibiotik da vam da. Većina ljudi počinje da oseća olakšanje u roku od 24 sata od početka uzimanja antibiotika, a simptomi bi trebalo da se značajno poboljšaju u roku od 48-72 sata.
