9 vrsta semenki koje treba da jedete

Ova mala zrna zdravlja sadrže pravo nutritivno bogatstvo. Uključite ih u svakodnevnu ishranu!

Semenke i zdravlje

1. Čia semenke

Ove semnke su poznate kao supernamirnica, jer se u samo dve kašike čia semenki nalazi gotovo 10 g biljnih vlakana. Ako ih sameljete u blenderu, dobićete savršen hrskav posip za jogurt, voćne salate ili jela od povrća.

Kada ih potopite u sok ili mleko od badema, one postaju mekane i pretvaraju se u ukusnu kašu, koju možete jesti umesto pudinga.

2. Divlji pirinač

Divlji pirinač uopšte nije pirinač, već plod trave! Bogatiji je proteinima od ostalih integralnih žitarica i sadrži 30 puta više antioksidansa od belog pirinča.

Osim toga, u njegovom sastavu nalaze se folna kiselina, magnezijum, fosfor, cink, vitamin B6 i nijacin. Možete ga koristiti na isti način i u istim jelima kao i beli pirinač.

3. Semenke bundeve

Sirove ili pečene smeneke bundeve nisu samo izuzetno ukusna grickalica, već pružaju mnoge zdravstvene koristi.

Ove smenke bogat su izvor magnezujuma, minerala neophodnog za pravilnu funkciju srca, obezbeđivanje telesne energije i rad mišića.

Jedite ih tokom cele godine, kao grickalice ili kao dodatak salatama, čorbama, jelima od mesa i povrća, uz cerealije ili u miksu s jezgrastim voćem.

4. Semenke nara

Jestivi deo ovog agruma je izuzetno bogat vitaminom C i antioksidantima. Zbog niske kalorijske vrednosti (200 g semenki sadrži manje od 150 kalorija), nar je odlična užina.

Mogu da se cede u sok, ili da se jedu kao užina, u okviru voćne salate, a mogu da se dodaju kao prilog mesnim pečenjima.

5. Kinoa

Prema mišljenju mnogih stručnjaka, kinoa je najzdraviji izvor proteina. Ove semenke nalik žitaricama sadrže 8 g proteina u 220 g. Mogu se koristiti kao zamena za pirinač, integralne žitarice ili testeninu.

Osim toga, kinoa ne sadrži gluten, pa je pogodna za ishranu osoba koje pate od netolerancije ili alergije na ovaj pšenični protein. Savet: Za doručak skuvajte kinou umesto ovsene kaše i obezbedite sebi više proteina, gvožđa i biljnih vlakana.

6. Semenke lana

Arheolozi su otkrili da su ljudi koristili laneno seme u ishrani još pre 9.000 godina. Ukoliko ne jedete dovoljno ribe, konzumirajte laneno seme zbog omega-3 masnih kiselina.

Inače, lanene semenke su najbolji biljni izvor ovih zdravih masti, a istovremeno obezbeđuju odgovarajuću dozu biljnih vlakana.

Ipak, za iskorišćenost masnih kiselina potrebno je da konzumirate samlevene semenke – u ovoj formi utiču i na snižavanje krvnog pritiska. Zbog prijatnog orašastog ukusa, semenke možete dodati cerealijama, frapeima, testu za palačinke ili salatama.

7. Semenke konoplje

Zbog blagog orašastog ukusa, ove semenke savršen su dodatak slanim jelima. Sadrže dosta proteina: u dve supene kašike nalazi se 10 g, čak više nego u lanenim i čia semenkama.

Konopljino seme je takođe dobar izvor omega-3 masnih kiselina i može se koristiti kao grickalica, kao dodatak salatama ili u jelima od žitarica.

8. Semenke suncokreta

Ove semenke su podjednako korisne i ukusne. Samo 30 g obezbeđuje gotovo polovinu dnevnih potreba za vitaminom E. Osim toga, bogate su zdravim mastima.

Možete ih koristiti u mešavini za povrtne pljeskavice, u jutranjim cerealijama, u pecivima, čorbama, ili ih jednostavno grickati u dokolici!

9. Semenke susama

Ovo seme može da se koristi na raznovrsne načine i u različitim oblicima. Susamovo ulje je odličan izbor salatnog preliva ili ulja za prženje, jer je bogato zdravim masnim kiselinama koje snižavaju nivo lošeg holesterola.

Samleveno u pastu, susamovo seme postaje tahini, koji je osnovni sastojak humusa, ali i savršena zamena za puter od kikirikija (za sve one koji su alergični na ovaj jezgrasti plod).

Integralne semenke, propržene ili sirove, bogate su biljnim vlaknima i proteinima i ukusan su dodatak svežim salatama ili povrću.