Papaje rastu u tropskoj klimi. Njihov slatki ukus, jarka boja i širok spektar zdravstvenih prednosti koje pružaju ih čine popularnim voćem. Papaja, ranije egzotično i retko voće, je sada dostupno u većini doba godine. Moguće zdravstvene prednosti konzumiranja papaje uključuju smanjeni rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, raka, pomoć u varenju, poboljšanje kontrole glukoze u krvi kod osoba sa dijabetesom, snižavanje krvnog pritiska i poboljšanje zarastanja rana. Papaja je mekano, mesnato voće koje se može koristiti na razne kulinarske načine. Ovde ćemo istražiti više o zdravstvenim prednostima, upotrebi, kako da papajuuključite u svoju ishranu i kakvu nutritivnu vrednost ima papaja.
Za šta je dobra papaja
Smatra se da hranljive materije koje se nalaze u papaji imaju niz zdravstvenih prednosti. One mogu pomoći u zaštiti od brojnih zdravstvenih stanja.
Degeneracija makule koja se javlja u starosti
Papaja ima niz zdravstvenih prednosti, uključujući prevenciju astme. Zeaksantin, antioksidans koji se nalazi u papaji, filtrira štetne zrake plave svetlosti. Smatra se da igra zaštitnu ulogu u zdravlju očiju i može da spreči makularnu degeneraciju.
Međutim, pokazalo se da veći unos svih vrsta voća smanjuje rizik od i progresije makularne degeneracije povezane sa starosnom dobi.
Prevencija astme
Rizik od razvoja astme je manji kod ljudi koji konzumiraju veliku količinu određenih hranljivih materija. Jedan od ovih hranljivih sastojaka je beta-karoten, sadržan u hrani kao što su papaja, kajsije, brokoli, dinja, bundeva i šargarepa.
Zdravlje kostiju
Nizak unos vitamina K povezan je sa većim rizikom od preloma kostiju. Adekvatna konzumacija vitamina K je važna za dobro zdravlje, jer poboljšava apsorpciju kalcijuma i može smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom, što znači da u telu ima više kalcijuma za jačanje i obnovu kostiju.
Dijabetes
Studije su pokazale da ljudi sa dijabetesom tip 1 koji konzumiraju dijetu bogatu vlaknima imaju niže nivoe glukoze u krvi, a osobe sa dijabetesom tip 2 mogu imati bolje regulisane nivoe šećera, lipida i insulina u krvi. Jedna mala papaja sadrži oko 3 grama vlakana, što odgovara samo 17 grama ugljenih hidrata.
Varenje
Papaja sadrži enzim koji se zove papain koji pomaže u varenju. Papaja takođe ima visok sadržaj vlakana i vode, a oba pomažu u sprečavanju zatvora i promovišu pravilnost crevnog pražnjenja i zdravlje probavnog trakta.
Bolest srca
Sadržaj vlakana, kalijuma i vitamina u papaji pomažu u sprečavanju srčanih bolesti. Povećanje unosa kalijuma zajedno sa smanjenjem unosa natrijuma je najvažnija promena u ishrani koju osoba može da učini kako bi smanjila rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Upala
Holin je veoma važan i svestran nutrijent koji se nalazi u papaji i pomaže našim telima u spavanju, kretanju mišića, učenju i pamćenju. Holin takođe pomaže u održavanju strukture ćelijskih membrana, pomaže u prenosu nervnih impulsa, pomaže u apsorpciji masti i smanjuje hroničnu upalu.
Koža i zarastanje
Papaja koja se koristi lokalno je korisna za podsticanje zarastanja rana i sprečavanje infekcije opečenih područja. Istraživači veruju da su proteolitički enzimi himopapain i papain u papaji odgovorni za njihovo blagotvorno dejstvo. Masti koje sadrže enzim papain takođe su korišćene za lečenje dekubitusnih ulkusa (rana koje se stvaraju zbog dugotrajnog ležanja).
Zdravlje kose
Papaja je takođe odlična za kosu jer sadrži vitamin A, hranljivu materiju neophodnu za proizvodnju sebuma, koji održava kosu vlažnom. Vitamin A je takođe neophodan za rast svih telesnih tkiva, uključujući kožu i kosu. Adekvatan unos vitamina C, koji može da obezbedi papaja, potreban je za izgradnju i održavanje kolagena, koji koži daje strukturu.
Ishrana
Papaja je odličan izvor vitamina C, a jedna papaja srednje veličine obezbeđuje 224 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina C.
Jedna srednja papaja ima otprilike:
- 120 kalorija
- 30 grama ugljenih hidrata – uključujući 5 grama vlakana i 18 grama šećera
- 2 grama proteina
Papaja je takođe dobar izvor:
- folne kiseline
- vitamina A
- magnezijuma
- bakra
- pantotenske kiseline
- vlakana
Papaje sadrže i vitamine B kompleksa, alfa i beta-karoten, lutein i zeaksantin, vitamin E, kalcijum, kalijum, vitamin K i likopen, moćni antioksidans koji se najčešće povezuje sa paradajzom.
Recepti
Postoji mnogo jednostavnih načina da dodate papaju u ishranu. Voće je prilično teško za jesti, jer je veoma sočno, ali možete pronaći razne recepte i načine kako da spremate hranu sa papajom.
Kako jesti papaju?
Kada birate ili jedete papaju, potražite sveže papaje sa crvenkasto narandžastom kožom koje su meke na dodir. Samo isecite kao dinju, izvadite semenke i uživajte. Seme papaje je jestivo, ali ima gorak ukus koji podseća na biber. Koristeći kašiku, moguće je izdubiti meko meso ploda.
Papaja je meko voće koje se može uključiti u mnoge recepte. Razmotrite sledeće jednostavne metode pripreme:
- Napravite salatu od tropskog voća sa svežom papajom, ananasom i mangom.
- Umešajte papaju u čašu limunade, ledenog čaja ili vode za dodatak svežeg voćnog ukusa.
- Napravite svežu salsu sa papajom, mangom, crvenom paprikom i biberom. Koristite kao preliv za riblje takose.
- Dodajte nekoliko kriški smrznute papaje u smutije. Kombinujte sa sokom od ananasa, pola smrznute banane i grčkim jogurtom za slatku tropsku poslasticu.
Rizici
Ljudi sa alergijom na lateks takođe mogu biti alergični na papaju jer papaja sadrži enzime koji mogu izazvati unakrsnu reakciju između lateksa i hrane koja ih sadrži. Za neke, zrela papaja može imati neprijatan miris. Ovaj miris možete umanjiti mešanjem isečenog voća sa sokom od limete. Semenke papaje, iako su nekima neprijatnog ukusa, su savršeno bezbedne za konzumiranje.
