kako pobediti zujanje u ušima

Može li se ublažiti ZUJANJE U UŠIMA?

Neprijatni “fantomski” zvuci najčešće su posledica oštećenja slušnog aparata i umnogome remete svakodnevne aktivnosti pacijenta. Primenom najnovijih terapeutskih metoda i usvajanjem zdravih navika može se normalno živeti sa tinitusom

Svaka peta osoba iznad 55 godina starosti ima povremene, kratkotrajne percepcije zvuka bez postojanja spoljašnjeg zvučnog nadražaja.

Međutim, kod oko 5% ljudi stanje je veoma ozbiljno, praćeno psihičkim smetnjama, gubitkom koncentracije i odsustvom sna.

Ovakav oblik zujanja, brujanja, šuma, puckanja ili zvonjenja u ušima naziva se tinitus, i označava simptom, a ne oboljenje. Pošto se radi o subjektivnom problemu, veoma je teško postaviti dijagnozu, te je za uspeh lečenja od presudnog značaja dobra informisanost pacijenta, kao i njegova saradnja sa lekarom.

Kako prepoznati tinitus

Glavno obeležje tinitusa jeste pojava “fantomskih” zvukova koje pacijent najčešće opisuje kao šuštanje, pištanje, zvonjavu, brujanje ili pucketanje.

Javljaju se u jednom ili oba uha, a mogu biti stalni, povremeni, pulsirajući, visokih ili niskih frekvencija. Obično ih prati oštećenje sluha.

Doživljaj zujanja u ušima je individualan, pa tako nekim pacijentima čak ni jači zvuk ne smeta mnogo, dok se kod drugih javlja preosetljivost i na jedva primetne šumove, koji im u značajnoj meri remete obavljanje dnevnih aktivnosti, izazivaju nesanicu, nervozu ili pojačavaju osetljvost na uobičajene spoljašnje zvukove (hiperakuzija).

Veliki broj pacijenata tvrdi da relativno lako podnosi dnevno zujanje u ušima, ali da su slušne senzacije tokom noći mnogo intenzivnije, što se objašnjava smanjenim brojem “maskirajućih” zvukova iz okoline.

Vrste tinitusa

U većini slučajeva, zujanje u ušima čuje samo pacijent i tada se radi o subjektivnom tinitusu. Ova vrsta šumova može biti posledica oštećenja sluha ili oboljenja nekih od struktura spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uha.

U retkim slučajevima, uzrok mogu biti promene u moždanom centru zaduženom za transformisanje vibracija u zvuk.

Međutim, kod malog broja pacijenta šumove može čuti i lekar prilikom pregleda stetoskopom, što ukazuje na postojanje objektivnog tinitusa, koji nastaje kao posledica prenošenja vibracija iz krvnih sudova glave i vrata, ali i zbog kontrakcija mišića srednjeg uha ili mekog nepca.

Tinitus Uzroci

Najčešći izazivači tinitusa jesu oštećenja mikroskopskih završetaka slušnog nerva u srednjem uhu koja mogu biti posledica starenja ili izloženosti velikoj buci, bilo na poslu (bušilice, sirene), u gradu (gradska buka) ili na koncertima.

Drugi čest uzrok je postojanje stranog tela ili sekreta u uhu, zbog čega spoljašnji zvukovi bivaju prigušeni, pa osoba postaje svesna šumova koje proizvodi telo (cirkulisanja krvi kroz glavu, pulsiranja krvnih žila).

Ostali uzroci mogu biti voda u ušima, infekcija, promene na vratnom delu kičme, zglobu vilice, bolesti zuba, tumor slušnog živca, tumor mozga, oštećenje slušnog nerva usled korišćenja nekih vrsta lekova, povreda bubne opne, smetnje u Eustahijevoj tubi.

U retkm slučajevima, tinitus može biti izazvan povišenim krvnim pritiskom, aterosklerozom ili se javiti kao posledica komplikacija nakon spinalne anestezije.

Tinitus Lečenje

Pošto je tinitus simptom, a ne bolest, lečenje je specifično za svakog pacijenta.

Neophodno je, pre svega, pronaći i otkloniti uzrok. Ukoliko to nije moguće, na raspolagunju su psihološke metode kojima se mogu olakšati tegobe.

Kod većine pacijenata odlični rezultati postižu se lekovima koji podstiču cirkulaciju krvi u glavi i unutrašnjem uhu.

Jedna od metoda je i takozvani retrening, čiji je cilj navikavanje obolelog na konstantno zujanje u ušima.

Prvi korak je upoznavanje sa mehanizmom nastanka iritirajućeg zvuka, da bi ga pacijent vremenom prihvatio kao nešto prirodno. Krajnji rezultat ove metode nije nestanak šuma ili smanjenje njegovog intenziteta, već ublažavanje reakcije na zvukove.

U praksi je zastupljeno i lečenje “maskiranjem”, za koje se koriste obični slušni aparati, tinitus maskeri ili njhova kombinacija. Ovi uređaji nose se iza uha ili u ušnoj školjci i prikrivaju neprijatne šumove.

Slušni aparat maskira tinitus pojačanjem zvukova iz okoline, dok masking uređaji proizvode prijatnije šumove u uhu, neutrališući iritirajuće slušne senzacije.

Sve masovniju upotrebu ima leser niskog intenziteta, pomoću koje se vrši biostimulacija i izazivaju promene na molekularnom nivou ćelija u unutrašnjem uhu, čime se utiče na čulne ćelije i podstiče njihova regeneracija.

10 korisnih saveta za tinitus

1. U akutnoj fazi treba izbegavati stresne situacije, a radne obaveze svesti na minimum.
2. Obavezno se kloniti glasne muzike, buke i bilo kakvih intenzivnih zvukova. Kad god je moguće, zaštiti uši štitnicima.
3. Izbegavati alkohol, kafu i nikotin.
4. Svakodnevno vežbati i opuštati se.
5. Pre upotrebe bilo kakvih medikamenata raspitati se kod lekara da li se njihovom upotrebom povećava opasnost od oštećenja sluha.
6. Što više vremena provoditi u porodičnom i prijateljskom okruženju.
7. Ukoliko je već prisutno oštećenje sluha, preporučljivo je nositi slušni aparat.

Kada se obratiti lekaru?

– Osobe kojima zujanje ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti ili stvara psihičke smetnje poput nervoze, depresije, razdražljivosti, trebalo bi da potraže lekarsku pomoć.
– Ukoliko se tinitus javi iznenenada (na primer tokom prehlade), i ne povlači se ni nakon nedelju dana.
– Ako se zujanje u ušima pojavljuje naglo, bez očiglednog razloga, posebno ukoliko je praćeno gubitkom sluha ili vrtoglavicom.