Da li je Benigni tumor razlog za zabrinutost?

Znate li da praktično svaki čovek ima poneki benigni tumor?

Iako u većini slučajeva nije opasna, ova “dobroćudna” dijagnoza ponekad zahteva ozbiljan pristup i lečenje

Kad čujemo reč “tumor” odmah pomislimo na rak. Ali najveći broj tumora zapravo čine dobroćudne izrasline koje ni na koji način ne utiču na naše zdravlje i ne zahtevaju lečenje.

Benigni tumori su veoma česti i mnogi ljudi ih imaju, a da nisu ni svesni toga.

Da ne biste nepotrebno strahovali od ovog izraza, odlučili smo da vam objasnimo šta su zapravo benigni tumori i po čemu se sve razlikuju od malignih, koji tipovi benignih tumora su najčešći i u kojim (obično retkim) slučajevima zahtevaju lečenje.

Šta je tumor?

Pod tumorom se podrazumeva lokalno, autonomno, atipično i nekontrolisano bujanje tkiva.

To znači da tumor počinje na jednom ograničenom delu tkiva u vidu jednog ili više izraštaja, da se razlikuje po građi od tkiva od koga je potekao i razvija potpuno nezavisno od ostalog tkiva i bez kontrole organizma.

Kako nastaje benigni tumor?

Uzrok rasta benignog tumora je često nepoznat, a može biti povezan sa toksinima iz sredine, izloženošću zračenju, genetikom, ishranom, stresom, povredom, upalom ili infekcijom.

Benigni ili maligni tumor

Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlikuju se u agresivnosti rasta, i u tome što maligni daju metastaze i šire se u okolinu, prodirući u okolno tkivo, dok benigni tumori ne daju metastaze na druge organe i ne infiltriraju se u okolno zdravo tkivo, već ga potiskuju, pa između zdravog tkiva i benignog tumora uvek postoji jasna granica.

Benigni tumori rastu veoma sporo, a maligni napreduju veoma brzo.

Šta je benigni tumor?

Benigni tumori liče na zdrave ćelije od kojih su potekli, ali je odnos ovih ćelija poremećen pa na služe određenoj funkciji.

Toliko su rasprostranjeni da praktično svaki čovek ima poneki benigni tumor.

Koji je lek za benigni tumor?

Bez ozbiljnih simptoma nema potrebe za lečenjem

Najveći broj benignih tumora ostaje dobroćudan tokom celog života i ne zahteva nikakvo lečenje.

Lekari mogu jednostavno da ih prate da bi bili sigurni da ne prouzrokuju nikakve ozbiljne simptome.

Ovi tumori mogu biti problematični jedino ako pritiskaju vitalne organe kao što su krvni sudovi ili nervi, i tada zahtevaju lečenje. Obično se mogu hirurški ukloniti bez oštećenja okolnog tkiva.

Druge vrste lečenja mogu obuhvatiti lekove ili zračenje. Najveću zabrinutost kod ljudi izazivaju benigni tumori pluća, jajnika, materice, jetre, kostiju i kože.

Veoma retko se može javiti i benigni tumor na mozgu.

Benigni tumori vrste

Postoji mnogo različitih vrsta benignih tumora koji potiču iz raznih struktura u telu. Ovo su neki od najčešćih:

ADENOMI 

su benigni tumori koji nastaju od epitelnog tkiva žlezde ili strukture nalik žlezdi.

Epitel je tanak sloj tkiva koji pokriva organe, žlezde i druge strukture.

Ovi dobroćudni tumori epitelnog porekla su vrlo slični normalnom žlezdanom tkivu. Rastu u vidu malih loptica koje su učaurene, a mogu se pojaviti u svim organima gde ima žlezda. Adenom kože nastaje od lojnih i znojnih žlezda, a adenom sluzokože se javlja u želucu, bronhijama i crevima.

Adenomi takođe mogu rasti u jetri ili nadbubrežnoj žlezdi, hipofizi ili štitnoj žlezdi.

Moguće komplikacije: Adenom hipofize može da dovede do endokrinih poremećaja ukoliko luči velike količine hormona. Ako je potrebno, adenomi se često mogu ukloniti operacijom. U retkim slučajevima ova vrsta tumora može postati maligna.

POLIP

je tumor epitela sluzokože i nastaje istovremenim bujanjem epitela i vezivnog tkiva.

Ima oblik lopte spojene za tkivo užim delom u vidu peteljke. Nastaje na mestima gde postoji dugo zapaljenje sluzokože, kao što je npr. materica, nos ili debelo crevo.

Moguće komplikacije: Polipi u debelom crevu predstavljaju faktor rizika od nastanka raka debelog creva. U debelom crevu, manje od 10% polipa postane kancerogena tvorevina.

FIBROMI (ili fibroidi)

su tumori vlaknastog ili vezivnog (fibroznog) tkiva i mogu da rastu u bilo kom organu, a najčešće na koži, mišićima i unutrašnjim organima.

Rastu veoma sporo, ali mogu dostići velike dimenzije ili se javiti u velikom broju. Česta su pojava u materici.

Moguće komplikacije: Iako nisu kancerogeni, fibromi materice mogu dovesti do teškog vaginalnog krvarenja, problema sa bešikom ili bola i pritiska u karlici. Druga vrsta vlaknastih tumora tkiva je desmoidni tumor, koji urasta u okolna tkiva pa može izazvati različite simptome. Ako je potrebno, mogu se ukloniti operacijom.

HEMANGIOMI

predstavljaju nakupljene ćelije krvnih sudova u koži ili unutrašnjim organima. To je neka vrsta belega crvene ili plave boje, a često se javljaju na glavi, vratu, ili rukama. Većina nestane sama.

Moguće komplikacije: Oni koji utiču na vid, sluh, ili uzimanje hrane mogu da zahtevaju lečenje kortikosteroidima ili drugim lekovima.

LIPOMI 

rastu iz masnih ćelija, te se razvijaju tamo gde ima masnog tkiva – najčešće je to potkožno masno tkivo, između mišića, a ređe u unutrašnjim organima.

Zbog toga se često pojavljuju u vratu, na ramenima, leđima ili rukama. To su najčešći benigni tumori kod odraslih osoba. Sporo rastu, obično su okrugli i pokretni, i meki, različite veličine – od zrna graška do veličine čovečije glave. Mogu biti nasledni, a ponekad su posledica povrede.

Moguće komplikacije: Ovi benigni tumori mogu zahtevati lečenje ako su bolni ili brzo rastu. Lečenje može uključivati injekcije steroida ili uklanjanje tumora liposukcijom ili operacijom.

MIOMI

su benigni tumori koji rastu iz mišića. Obično su u pitanju glatki mišići i tada se nazivaju leiomiomi (u želucu, materici, jednjaku i crevima), a mnogo ređe rastu od poprečnoprugastih mišićnih vlakana i tada se nazivaju rabdomiomi.

Oni mogu da nastanu u zidovima krvnih sudova. U zidu materice, leiomiomi se često nazivaju fibroze. Redak benigni tumor skeletnih mišića je rabdomiom.

Moguće komplikacije: Ovi tumori mogu jednostavno da se prate. Kako bi se ublažili simptomi, mogu se smanjiti lekovima ili ukloniti operacijom.

MENINGEOMI

su tumori koji se razvijaju iz membrane koja okružuje mozak i kičmenu moždinu, a uglavnom rastu polako. Oko devet u 10 slučajeva su benigni. Ponekad lekar odluči da prati tumor neko vreme.

Moguće komplikacije: Lečenje zavisi od lokacije meningeoma i simptoma koje izaziva, a to mogu biti: glavobolja i slabost na jednoj strani, napadi, promene raspoloženja i problemi sa vidom. Ako je potrebno ukloniti tumor operacijom, njen uspeh zavisi od starosti, lokacije tumora, i da li je povezan sa nekim tkivom. Tretman zračenjem se koristi za tumore koji se ne mogu ukloniti.

MLADEŽI 

su izrasline na koži, koje takođe predstavljaju benigne tumore. Novi mladeži se mogu pojaviti na koži do 40. godine starosti.

Moguće komplikacije: Mladeži koji izgledaju drugačije od običnih mladeža nose veći rizik da se razviju u melanom (vrsta raka kože). Ako vaši mladeži izgledaju neobično, rastu ili menjaju oblik, imaju nepravilne granice, ili menjaju boju, obratite se dermatologu da vas pregleda. Ponekad je potrebna biopsija, da bi se ispitao malignitet tkiva.

NEURINOMI

rastu iz nervnih ćelija, a mogu se javiti skoro svuda duž nervnog sistema, po celom telu. Najčešće su lokalizovani na nervu za sluh i ravnotežu, pa zbog toga obično počinju slabljenjem sluha i vrtoglavicom. Taj simptom može ostati jedini simptom godinama.

Moguće komplikacije: Vremenom mogu izazvati trnjenje i bolove u licu, krivljenje lica zbog oštećenja facijalnog nerva, slabost esktremita zbog pritiska na moždano stablo, hidrocefalus (nakupljanje moždane tečnosti u komorama mozga). Najčešće se mogu potpuno odstraniti. Aletrnativa operaciji, pogotovo kod malih neurinoma, jeste stereotaksično zračenje (npr. Gama nož).

OSTEOHINDROMI 

su najčešći tip benignog tumora kosti. Ovi tumori se obično pojavljuju kao bezbolne neravnine u blizini zglobova kao što su kolena ili ramena. Često se samo prate rentgenskim snimanjem.

Moguće komplikacije: Ako tumor uzrokuje bol ili pritiska nerve ili krvne sudove, možda će biti potrebno da se ukloni hiruruški.

PAPILOMI

su tumori koji rastu iz epitelnog tkiva u vidu tvorevina koje liče na prste. Mogu da rastu u koži, grliću materice, kanalima dojke ili sluznice koja pokriva unutrašnjost kapka. Ovi tumori mogu biti rezultat direktnog kontakta sa infekcijom poput humanog papiloma virusa (HPV). Neke vrste papiloma nestaju same.

Moguće komplikacije: Papilomi mogu biti i maligni. U nekim slučajevima potrebno je obaviti operaciju kako bi se isključila mogućnost raka.

GANGLIONEUROMA I GLIOMA

su tumori poreklom od tkiva centralnog nervnog sistema i ganglija.

Moguće komplikacije: Ovo su benigni tumori po sastavu, ali deluju maligno, jer svojim invazivnim rastom pritiskaju okolno zdravo tkivo i izazivaju oštećenja.​