Intolerancija na gluten predstavlja stanje osećaja nadutosti, neprijatnosti u abdomenu ili umora nakon unosa namirnica koje sadrže gluten.
Gluten je protein koji se nalazi u mnogim namirnicama, posebno u pšenici. Intolerancija na gluten se takođe naziva necelijakijska osetljivost na gluten. To nije isto što i celijakija ili alergija na pšenicu.
Prevalencija intolerancije na gluten varira od 1% do 13% populacije.
Šta je intolerancija na gluten?
Možda imate intoleranciju na gluten ako osećate umor, mučninu ili nadutost nakon što ste jeli gluten, vrstu proteina. Drugi naziv za intoleranciju na gluten je necelijakijska osetljivost na gluten (NCGS).
Šta je gluten?
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži i drugim žitaricama. Ima ga u mnogim uobičajenim namirnicama i pićima, uključujući testenine, žitarice i pivo.
Gluten takođe može biti u stvarima kao što su vitamini, kozmetika, pa čak i određeni lekovi. Žitarice koje sadrže gluten su: pšenica, raž, spelta, ječam, kamut (slatka pšenica), tritikale.
Hrana koja sadrži gluten je i brašno, pšenični skrob, prezle, testenina, pahuljice, sva peciva – od kolačića do slanih pereca.
Gluten se takođe može naći u raznim namirnicama u kojima ga ne očekujemo, s obzirom na to da se dodaje u industrijske proizvode kao aditiv u procesu proizvodnje.
Da li su intolerancija na gluten i celijakija ista stvar?
Intolerancija na gluten i celijakija se razlikuju. Ljudi sa celijakijom imaju autoimunski odgovor na gluten. To znači da njihova tela pokušavaju da se bore protiv glutena kao da je infektivni organizam.
Ova reakcija izaziva zapaljenje i oštećenje njihovog digestivnog trakta. Celijakija je rezultat postojanja abnormalnog gena, genski je uslovljena. Ljudi sa celijakijom takođe imaju visok nivo određenih antitela u krvi, supstanci koje se bore protiv glutena.
Osetljivost na gluten i celijakija izazivaju mnogo istih simptoma. Ali ljudi sa osetljivošću na gluten nemaju abnormalni gen ili antitela u krvi.
Da li je intolerancija na gluten isto što i alergija na gluten?
Intolerancija i alergija na hranu nisu isto. Alergija na hranu, kao što je alergija na pšenicu, je stanje u kom vaš imunski sistem preterano reaguje nakon što pojedete određenu hranu.
Alergija može izazvati svrab, povraćanje ili kratak dah. Intolerancija na gluten nije alergija na gluten.
Alergija ili intolerancija (osetljivost) na gluten, koja je razlika?
Jako je bitno razlikovati celijakiju tj. alergiju na gluten, kada se naš imunski sistem aktivira izazivajući burne reakcije u vrlo kratkom roku u odnosu na trenutak kada je namirnica uneta u organizam, intoleranciju na gluten kada se naš imunski sistem ne aktivira, reakcija organizma je sporija, a tegobe drugačije.
Alergija je proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i prikazuje se kao brza uzročno-posledična reakcija, dok je intolerancija tiha reakcija koja može eventualno napraviti neke digestivne promene, može da bude promenljiva i stečena kao posledica preteranog unosa te namirnice.
Zapažamo da su simptomi netolerancije na gluten iz određenih namirnica blaži, ali traju duže i uglavnom se pripisuju nekim drugim stanjima. Iz tog razloga intolerancija na gluten vrlo često ne bude na vreme ispravno dijagnostikovana.
Dok sa intolerancijom ima problema oko 35% populacije, sa alergijama je to tek 2%. Takva alergijska stanja, prvenstveno na gluten, mogu da se odrede analizom transglutaminskih antitela iz krvi (IgA, IgG) i antiglijadinskim antitelima. Ukoliko postoji sumnja na glutensku enteropatiju (celijakiju) tj. alergiju na gluten, do konačnog postavljanja dijagnoze dolazi se uzimanjem uzorka tankog creva biopsijom.
Ko može imati intoleranciju na gluten?
Svako može imati intoleranciju na gluten, iako je češća kod žena. Neki ljudi su rođeni sa intolerancijom na gluten; drugi je razvijaju kasnije u životu.
Koliko je česta intolerancija na gluten?
Istraživanja pokazuju da je češća od celijakije, koja se javlja kod oko 1% populacije.
Da li je gluten štetan za sve ljude?
Ne postoje ubedljivi dokazi da će dijeta bez glutena poboljšati zdravlje ili sprečiti bolest ako nemate celijakiju i možete jesti gluten bez problema.
Naravno, buduća istraživanja bi ovo mogla promeniti. Možda ćemo jednog dana naučiti da je barem nekim ljudima bez celijakije ili simptoma crevne bolesti bolje da izbegavaju gluten.
SIMPTOMI I UZROCI
Koji su simptomi netolerancije na gluten?
Ljudi mogu doživeti sledeće simptome nekoliko sati ili dana nakon što konzumiraju gluten:
- Bol u stomaku
- Nadimanje
- Dijareja
- Zatvor
- Mučnina
- Povraćanje
- Glavobolje
- Magla mozga
- Bol u zglobovima
- Neuropatija
- Umor
- Problemi sa kožom
- Depresija
- Anksioznost
- Anemija
Mnogi ljudi sa intolerancijom na gluten takođe imaju sindrom iritabilnog creva (IBS).
Bol u stomaku
Bol u predelu stomaka. Može da varira od blagog do teškog i privremenog do dugotrajnog. Može biti sekundaran, tj. uzrokovan drugim simptomom, kao što je zatvor.
Nadimanje
Ako ste naduti, stomak vam može biti zategnut, natečen i/ili bolno pun. Ponekad je to zbog prisustva gasa.
Dijareja
Ako imate retku, vodenastu stolicu kojoj nedostaje jasan oblik tri ili više puta dnevno, verovatno imate dijareju. Neki ljudi sa necelijačnom glutenskom senzitivnosti imaju dijareju, neki imaju zatvor, a neki uopšte nemaju digestivne simptome.
Zatvor
Zatvor karakterišu tri ili manje pražnjenja creva nedeljno. Tvrda i/ili suva stolica je takođe česta kod zatvora. Stolica je teška ili bolna pri pražnjenju, a možda ćete imati osećaj neispražnjenosti creva.
Mučnina
Uznemireni stomak; osećaj nagona na povraćanje.
Povraćanje
Povraćanje nakon jela.
Glavobolje
Bol u bilo kom delu glave, od napred ka pozadi, na jednoj ili obe strane, na vrhu ili na dnu, itd. Bol može biti tup, oštar ili pulsirajući.
Magla mozga
Nemogućnost fokusiranja zbog sporog ili tromog razmišljanja, ili zbog poteškoća u pamćenju. Može se javiti i kao konfuzija, zaboravnost, ili nedostatak jasnoće.
Bol u zglobovima
Zglobovi su tačke na telu gde se spajaju dve kosti i primeri su: laktovi, kolena, gležnjevi, zglob ramena itd. U slučaju bolnosti u zglobovima javiće se smanjena i bolna pokretljivost. Bol koji osećate može biti tup ili iznenadni, probadajući bol.
Neuropatija
Osećaj utrnulosti ili peckanja, koji može, ali ne mora biti bolan. Najčešći je u rukama i stopalima, ali mogu biti pogođeni i drugi delovi tela.
Umor
Umor nije samo osećaj umora s vremena na vreme. Umor je stalni osećaj umora ili slabosti. Osobe sa umorom često žele da spavaju češće, ali čini se da nikakva količina sna ne vodi tome da umor nestane.
Problemi sa kožom
Neki pacijenti imaju osipe slične ekcemu ili psorijazi, ali je potrebno više istraživanja da bi se ustanovila direktna korelacija sa osetljivošću na gluten.
Depresija
Depresija nije samo osećaj tuge s vremena na vreme. To je dugotrajan osećaj praznine ili tuge. Gubitak interesovanja za aktivnosti i osećaj preumornosti obično su povezani sa depresijom.
Anksioznost
Anksioznost je uporna i intenzivna briga, uglavnom zbog svakodnevnih zadataka ili situacija.
Anemija
Stanje koje karakteriše nedostatak funkcionalnih crvenih krvnih zrnaca. Može izazvati slabost, umor, kratak dah, bledilo, vrtoglavicu i ubrzan rad srca.
Šta uzrokuje intoleranciju na gluten?
Tačni uzroci netolerancije na gluten nisu u potpunosti istraženi. Neka istraživanja pokazuju da ljudi možda nisu osetljivi na gluten, već na određene ugljene hidrate koji se nalaze u mnogim namirnicama. Njihova tela ne apsorbuju ugljene hidrate kako bi trebalo. Gluten ostaje u njihovim crevima i fermentira, dovodeći do prethodno opisanih simptoma.
Druga istraživanja sugerišu da pšenica može uticati na sluznicu probavnog trakta nekih ljudi. Žitarice formiraju zaštitni sloj koji obično sprečava da se bakterije šire van creva. Ova barijera je narušena kod ljudi sa intolerancijom na gluten, dozvoljavajući bakterijama da uđu u njihovu krv ili jetru i izazivaju upalu.
Neka istraživanja sugerišu da sam gluten možda nije odgovoran za simptome izazvane stanjem poznatim kao intolerancija ili osetljivost na gluten. Umesto toga, moguće je da FODMAP, grupa slabo svarenih ugljenih hidrata, može izazvati simptome. Pšenica, ječam i raž – žitarice koje sadrže gluten – imaju visok sadržaj FODMAP-a.
Druga mogućnost je da inhibitori amilaze-tripsina (ATI), molekuli koji se nalaze u pšenici, ječmu i raži, mogu izazvati reakciju koja se javlja kod onih sa osetljivošću na gluten.
DIJAGNOZA I TESTOVI
Kako se dijagnostikuje intolerancija na gluten?
Vaš lekar pažljivo pregleda vaše simptome i istoriju bolesti. Ako sumnjaju da imate intoleranciju na gluten, ovo su sledeći koraci za potvrdu dijagnoze:
- Korak 1: Jedete dijetu koja sadrži gluten oko šest nedelja. Tokom ovog perioda, vaš zdravstveni radnik vrši testove krvi i kožne testove kako bi isključio alergiju na pšenicu ili celijakiju. Ne postoji test netolerancije na gluten.
- Korak 2: Ako nemate alergiju na pšenicu ili celijakiju, vaš zdravstveni radnik će od vas tražiti da isključite gluten iz ishrane najmanje šest nedelja. Vodite temeljnu evidenciju o simptomima tokom ovog perioda, uz napomenu koji se (ako ih ima) simptomi poboljšavaju.
- Korak 3: Ako se vaši simptomi poboljšaju dok ste na dijeti bez glutena, postepeno ponovo unosite gluten u svoju ishranu. Ako se simptomi vrate, verovatno imate intoleranciju na gluten.
LEČENJE
Kako se leči intolerancija na gluten?
Ne postoji lek za intoleranciju na gluten. Ali većina ljudi pronalazi olakšanje od simptoma prateći dijetu bez glutena. Trebalo bi da zajedno svojim zdravstvenim radnikom i dijetetičarom planirate svoju ishranu.
Takođe možete pitati svog lekara o dodavanju probiotika u vašu ishranu. Probiotici pomažu u povećanju dobrih bakterija u crevima. Oni mogu smanjiti simptome nadimanja, gasova ili zatvora.
Neka istraživanja sugerišu da uzimanje određenih enzima može pomoći u varenju glutena. Ali stručnjaci još uvek istražuju ovaj način lečenja. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo kakve enzime.
Da li dijeta bez glutena ima zdravstvene rizike?
Istraživanja pokazuju da dijeta bez glutena može povećati rizik od:
- Hiperglikemije (visok šećer u krvi) ili dijabetesa tipa 2
- Može biti uzrok neadekvatne ishrane, npr. ishrane sa premalo vlakana
PREVENCIJA
Kako mogu sprečiti intoleranciju na gluten?
Ne postoji način da se spreči intolerancija na gluten, ali postoje načini za smanjenje simptoma. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o planu lečenja koji vam odgovara.
Način skladištenja namirnica je jako bitan jer je kontaminacija namirnica, koje inače ne sadrže gluten moguća i vazduhom ili nemarnošću prilikom pripreme ostalih namirnica u kuhinji. Zato bezglutenske proizvode treba čuvati u odvojenim ormarićima, bez prisustva „glutenskih“ namirnica, a pripremu bezglutenskih obroka sprovoditi čistim priborom i posuđem i odvojeno od pripreme obroka za koji se koriste namirnice koje sadrže gluten.
PROGNOZA
Većina ljudi sa intolerancijom na gluten pronalazi olakšanje od simptoma pravilnom ishranom. Obično zahteva doživotno kontrolisanje bolesti. Simptomi se vraćaju ako ponovo počnete da konzumirate gluten.
ŽIVOT SA INTOLERANCIJOM NA GLUTEN
Kako da olakšam život sa intolerancijom na gluten?
Netoleranciju na gluten možete kontrolisati:
- Jedenjem ishrane sa niskim sadržajem masti i visokim sadržajem vlakana.
- Redovnim laboratorijskim testovima za proveru anemije, visokog holesterola, vitaminskog deficita i neadekvatne ishrane
- Tako što ćete naučiti koja hrana, pića i sastojci sadrže gluten kako biste mogli da ih izbegnete.
- Pažljivim čitanjem etiketa hrane i pića.
Ako ste bili pozitivni na celijakiju ili vam je dijagnostikovana intolerancija na gluten, jedini efikasan način delovanja je da sledite strogu dijetu bez glutena, što će dovesti do nestanka simptoma. Više nećete moći da jedete hranu koja sadrži ječam, raž, pšenicu, uključujući graham brašno, griz, durum, kus-kus i pir. Moraćete da naučite koja hrana sadrži gluten, i moraćete da pažljivo pročitate sadržaj proizvoda na prerađenoj i upakovanoj hrani. Ako hrana sadrži pšenicu, raž ili ječam u nekom obliku, onda će biti prisutan gluten. Vodite računa o unakrsnoj kontaminaciji u namirnicama ili kada jedete van kuće. Kada kupujete upakovanu hranu bez glutena, potražite proizvode sa oznakom „sertifikovano bez glutena“ kako biste osigurali najveću sigurnost.
Šta da radim ako sam izložen glutenu?
Gluten se nalazi u bezbroj namirnica, pića i drugih proizvoda. Čak i ako se držite dijete bez glutena, možda ćete slučajno pojesti gluten u nekom trenutku. Ako osetite neželjene efekte od slučajnog izlaganja glutenu, možete:
- Piti puno vode.
- Jesti male obroke koji nisu začinjeni ili masni.
- Probati čaj od đumbira ili nane da umirite uznemireni stomak.
Kada treba da pozovem svog doktora?
Neki simptomi izlaganja glutenu mogu biti ozbiljni. Potražite medicinsku pomoć ako vam se jave obilna dijareja ili povraćanje. Dehidracija može dovesti do opasnog disbalansa elektrolita.
