Dobre i loše strane HLEBA

Jedemo ga uz skoro svaki obrok, brzo nas zasiti, daje nam energiju. Hleb je osnovna hrana, ali da li je i zdrav? Evo šta kažu nutricionisti

U mnogim kulturama, pa i u našoj, hleb predstavlja osnovnu životnu namirnicu. S druge strane, nutricionisti sve češće savetuju redukciju ove namirnice, jer statistike pokazuju da je gojaznost znatno izraženija u zemljama u kojima je ona nezaobilazan deo obroka.

Istina je da hleb može biti i koristan i štetan, pa se mnogi pitaju koji da izaberu, da li da ga kupuju ili sami prave i treba li ga uopšte jesti.

Nadamo se da će vam naš mali vodič pomoći da se snađete u carstvu hleba i napravite najbolji izbor u skladu sa zdravstvenim stanjem i potrebama.

KAKO JE NASTAO HLEB?

Smatra se da je čovek, pre nego što je počeo da pravi hleb, pretežno jeo integralne žitarice.

Kasnije je počeo da ih potapa u vodu, a zatim da ih melje i peče. Iako istorija hleba nije dovoljno poznata, pretpostavlja se da se spravljao još 12.000 godina pre Hrista, od vode i divljih žitarica i više je ličio na pogaču, nego na ono što danas nazivamo hlebom.

Četiri milenijuma pre Hrista, Egipćani su uneli prekretnicu u proizvodnju hleba: zaključili su da bi kvasac doprineo mekoći i volumenu ovog proizvoda, a dodavali su mu još i med, susam i voće.

U Evropu je hleb iz Egipta stigao preko antičke Grčke, a “tehnologiju” proizvodnje od Grka su preuzeli Rimljani, koji su zapravo i bili prvi pokretači pekarskog zanata.

Konstruisanje mlina u 18. veku omogućilo je proizvodnju belog hlaba koji je bio izuzetno skup, a belo brašno potpuno je potisnulo blagotvorne integralne žitarice iz čovekove ishrane.

Ono što su naši preci vekovima uzgajali, degradirano je u hranu za stoku i ptice. Crni hleb jeli su samo siromašni, ali danas je, na sreću, ponovo došlo do obrta – beli hleb je najjeftiniji, a najskuplji je onaj od celog zrna.

Ipak, ekonomska situacija i dalje dovodi do toga da je beli hleb životna namirnica broj jedan.

INTEGRALNI HLEB

Hleb je veoma korisna namirnica, ali samo ukoliko se pravi od celog zrna različitih žitarica, kao što su pšenica, raž, ječam, heljda, ovas, kukuruz, proso…

Integralne žitarice sastoje se od tri sloja – spoljašnjeg omotača (mekinja), klica i endosperma. Spoljašnji omotač sadrži najviše vlakana, klice su izvor hranljivih materija i masnih kiselina, a endosperm je brašnasti unutrašnji omotač.

Ukoliko su sva tri sloja očuvana, žitarice i brašno od njih obiluju ugljenim hidratima, proteinima, mineralima, masnim kiselinama i vitaminima, pa predstavljaju i hranu i lek, zbog čega treba da sačinjavaju 50% svakodnevne ishrane.

Nutritivna vrednost integralnog (graham) hleba iznosi 200 kcal na 100 grama, a mogu mu se dodavati i različite semenke. Ipak, treba napomenuti da seme susama i lana nema nikakvu korist za organizam ukoliko se koristi celo, a ne u mlevenom obliku, jer u tom slučaju samo “protrčava” kroz creva.

Integralni hleb preporučuje se svima koji vode računa o svom zdravlju, ali mora da se konzumira u umerenim količinama. Savetuje se da se što češće jedu kuvane integralne žitarice kao zamena za hleb.

Inače, hleb od celog zrna podstiče rad “lenjih” creva, sprečava opstipaciju, stvara osećaj sitosti, pomaže u regulisanju telesne težine, nivoa šećera i holesterola u krvi.

BELI HLEB

Omiljena hrana naše nacije, osim neizostavnog belog hleba, jesu pite, krofne, kolači, palačinke, rezanci, odnosno čitav niz namirnica koje se prave od belog, odnosno, rafinisanog brašna.

Ovom proizvodu nedostaju spoljašni omotač i klica, pa je samim tim osiromašen jer je izgubio dragocene sastojke kao što su vitamini, minerali, vlakna, antioksidansi.

Neke naučne studije dokazale su da supstanca aloksin koja brašnu daje savršeno belu boju, uništava beta ćelije pankreasa i izaziva dijabetes.

Hleb i drugi proizvodi od belog brašna utiču i na povećanje holesterola, otežavaju varenje, izazivaju nadimanje, gojaznost, zatvor i bolesti creva, povećavaju rizik od ateroskleroze i raka… Beli hleb sadrži 240 kcal u 100 grama proizvoda.

CRNI HLEB

Ovo je jedan od traženijih hlebova na našem tržištu i trebalo bi da se pravi od brašna tipa 1.100, koje je bogato vitaminima, mineralima i vlaknima.

Međutim, više puta je dokazano da je crni hleb na našem tržištu napravljen od obojenog belog brašna. Ipak, inspekcija tvrdi da se kod nas ne koriste veštačka, već isključivo prirodna sredstva za bojenje, što svakako ne opravdava ovaj postupak.

Dakle, pravi crni hleb možete jesti samo ukoliko ga sami pripremite i u tom slučaju on sadrži 220 kcal na 100 grama proizvoda. Osim toga, treba biti oprezan sa ovom namirnicom, jer sadrži više natrijuma nego ostale vrste hleba.

RAŽENI HLEB

Pravi se od integralnog raženog brašna, u kombinaciji sa pšeničnim. Sadrži minerale, prevashodno gvožđe, vitamine B i E te se preporučuje dijabetičarima, kardiovaskularnim bolesnicima i osobama na dijeti.

Takođe, najbolje ga je spravljati u kućnim uslovima, jer se u tom slučaju kao dodatak može koristiti integralno ili crno pšenično brašno.

Duže ostaje svež, manje se mrvi od pšeničnog hleba i preporučuju ga mnogi programi zdrave ishrane. Ima više vlakana, pa ga želudac teže vari.

POLUBELI HLEB

Ovo je još jedan od omiljenih hlebova među potrošačima, a predstavlja mešavinu brašna tipa 500 i 850, s tim što je u većoj meri zastupljeno ovo drugo.

Ukoliko pak sadrži podjednaku količinu obe vrste brašna, reč je o hlebu koji se prodaje pod nazivom “domaći” ili “bakin”. Brašno tipa 850 bogatije je nutrijentima od belog.

KUKURUZNI HLEB

Na tržištu se uglavnom može pronaći hleb koji predstavlja mešavinu kukuruznog i belog pšeničnog brašna, neretko obogaćen veštačkim dodacima.

Kukuruzni hleb je zdrav, ali je svakako bolje da ga sami napravite i umesto belog pšeničnog brašna koristite integralno ili ono tipa 850.

Inače, kukuruz je vrlo zdrav jer sadrži belančevine, vitamine B i C, folnu kiselinu, fosfor, kalijum i magnezijum.

Snižava holesterol, štiti od kardiovaskularnih bolesti, raka, katarakte, Alchajmerove bolesti, a preporučuje se i trudnicama, naročito zbog bogatog sadržaja folne kiseline.