Zašto nastaje alergija na ambroziju

Simptome neprijatne alergije koju izaziva polen ove biljke mogu ublažiti određene namirnice, ali je neophodno izbegavati hranu koja pojačava dejstvo alergena.

Ambrozija je za mnoge sinonim za polensku alergiju s izuzetno neprijatnim simptomima, zbog čega proleće i pozno leto, uprkos prijatnom vremenu, za mnoge postaju najgori period u godini.

Osobe alergične na polene često su preosetljive i na kućnu prašinu, pa simptomi traju gotovo bez prekida.

Serijsko kijanje (više od deset puta zaredom), svrab i curenje nosa, gušobolja, suzenje i crvenilo oči, kašalj i otežano disanje samo su neke od tegoba, a osim respiratornih smetnji – javljaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, te poremećaj varenja praćen povraćanjem, grčevima i dijarejom.

Ovi simptomi najčešće se ispoljavaju usled unakrsne reakcije s pojedinim namirnicama koje pojačavaju alergijsku reakciju (lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, jagode, kesten, paradajz, zelena salata…).

Šta uzrokuje alergiju na ambroziju?

Sam pogled na uzročnika alergije nije nimalo prijatan: zrnce polena ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima – ili kukicama – kojima se kači za sluzokožu gornjih disajnih organa.

Međutim, istina je da su ove mikročestice u suštini bezopasne, problem je u tome što imunološki sistem osetljivih osoba preterano reaguje na njih, pa telo počinje da oslobađa histamin, jedinjenje koje štiti organizam od patogena, ali i pokreće alergijske reakcije.

Neprimeren odgovor našeg imunološkog sistema može biti posledica različitih spoljnih i unutrašnjih faktora (bolest i oslabljen imunološki sistem, dugotrajna upotreba jakih antibiotika, zračna terapija, zagađen vazduh, stres…).

Zato se alergije svrstavaju u autoimune bolesti, stanja u kojima, laički rečeno, “organizam napada sam sebe”.

Kako se leči alergija na ambroziju?

U slučaju većine autoimunih bolesti ne postoji pilula koja rešava sve probleme, već se terapijom ublažavaju neprijatni simptomi.

Najčešće se koriste antihistaminici novije generacije, kortikosteroidi i lekovi za širenje disajnih puteva (bronhodilatatori) u obliku spreja za inhlaciju, tableta…

Kad je reč o promenama na koži, upotrebljavaju se kortikosteroidne kreme, a u slučaju problema s očima – kapi s antiinflatornim dejstvom. Antihistaminici se uzimaju i preventivno, pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu.

Najnovija metoda lečenja alergije na polene jeste imunoterapija, koja podrazumeva primenu rastućih doza alergena u vidu injekcija ili kapi koje se stavljaju pod jezik.

Takođe, od velike pomoći može biti i promena navika u ishrani: izbegavanje namirnica koje pogoršavaju tegobe i konzumiranje onih što ublažavaju simptome.

Ishranom protiv alergije na ambroziju!

Ambrozija je za mnoge sinonim za polensku alergiju s izuzetno neprijatnim simptomima, zbog čega proleće i pozno leto, uprkos prijatnom vremenu, za mnoge postaju najgori period u godini. Osobe alergične na polene često su preosetljive i na kućnu prašinu, pa simptomi traju gotovo bez prekida. Serijsko kijanje (više od deset puta zaredom), svrab i curenje nosa, gušobolja, suzenje i crvenilo oči, kašalj i otežano disanje samo su neke od tegoba, a osim respiratornih smetnji – javljaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, te poremećaj varenja praćen povraćanjem, grčevima i dijarejom. Ovi simptomi najčešće se ispoljavaju usled unakrsne reakcije s pojedinim namirnicama koje pojačavaju alergijsku reakciju (lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, jagode, kesten, paradajz, zelena salata…).

Šta treba konzumirati?

Sveža riba

Istraživanja su pokazala da omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od nastanka novih vrsta preosetljivosti i ublažavaju simptome postojećih alergija. Osim toga, imaju protivupalno dejstvo i blagotvorni su za imunološki sistem.

Jabuka

Ovaj plod sadrži nekoliko jedinjenja koja ublažavaju simptome alergije i poboljšavaju funkcije respiratornog sistema. To su prvenstveno vitamin C i antioksidans kvercetin iz kore jabuke.

Crno grožđe

Antioksidans resveratrol, sastojak opne crvenog grožđa, ima protivupalna svojstva i smanjuje simptome alergija.

Čaj

U slučaju začepljenja disajnih puteva, koje je najčešći pratilac inhalatornih alergija, topli napitak može razrediti sluz. Iz istog razloga preporučuje se inhalacija.

Šta se ne preporučuje?

I pored toga što sadrži obilje vitamina i minerala, određena hrana može pogoršati simptome, pa je treba izbegavati. To su biljke iz porodice trava (kukuruz, pirinač, pšenica…), celer, breskve, paradajz, paprika…

Među glavne pokretače alergije spada soja.

Čak i mala količina nekih začina može pogoršati simptome alergija.

Kapsacin, koji papričicama daje ljut ukus, dokazano pogoršava tegobe.

Pojedine vrste pića, poput vina i piva, sadrže veliku količinu histamina, koji nastaje procesom fermentacije.

Čak i osobama koje nemaju nikakve tegobe ovo jedinjenje može izazvati “netoleranciju” sa simptomima karakterističnim za alergiju.