Simptome neprijatne alergije koju izaziva polen ove biljke mogu ublažiti određene namirnice, ali je neophodno izbegavati hranu koja pojačava dejstvo alergena.
Ambrozija je za mnoge sinonim za polensku alergiju s izuzetno neprijatnim simptomima, zbog čega proleće i pozno leto, uprkos prijatnom vremenu, za mnoge postaju najgori period u godini.
Osobe alergične na polene često su preosetljive i na kućnu prašinu, pa simptomi traju gotovo bez prekida.
Serijsko kijanje (više od deset puta zaredom), svrab i curenje nosa, gušobolja, suzenje i crvenilo oči, kašalj i otežano disanje samo su neke od tegoba, a osim respiratornih smetnji – javljaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, te poremećaj varenja praćen povraćanjem, grčevima i dijarejom.
Ovi simptomi najčešće se ispoljavaju usled unakrsne reakcije s pojedinim namirnicama koje pojačavaju alergijsku reakciju (lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, jagode, kesten, paradajz, zelena salata…).
Šta uzrokuje alergiju na ambroziju?
Sam pogled na uzročnika alergije nije nimalo prijatan: zrnce polena ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima – ili kukicama – kojima se kači za sluzokožu gornjih disajnih organa.
Međutim, istina je da su ove mikročestice u suštini bezopasne, problem je u tome što imunološki sistem osetljivih osoba preterano reaguje na njih, pa telo počinje da oslobađa histamin, jedinjenje koje štiti organizam od patogena, ali i pokreće alergijske reakcije.
Neprimeren odgovor našeg imunološkog sistema može biti posledica različitih spoljnih i unutrašnjih faktora (bolest i oslabljen imunološki sistem, dugotrajna upotreba jakih antibiotika, zračna terapija, zagađen vazduh, stres…).
Zato se alergije svrstavaju u autoimune bolesti, stanja u kojima, laički rečeno, “organizam napada sam sebe”.
Kako se leči alergija na ambroziju?
U slučaju većine autoimunih bolesti ne postoji pilula koja rešava sve probleme, već se terapijom ublažavaju neprijatni simptomi.
Najčešće se koriste antihistaminici novije generacije, kortikosteroidi i lekovi za širenje disajnih puteva (bronhodilatatori) u obliku spreja za inhlaciju, tableta…
Kad je reč o promenama na koži, upotrebljavaju se kortikosteroidne kreme, a u slučaju problema s očima – kapi s antiinflatornim dejstvom. Antihistaminici se uzimaju i preventivno, pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu.
Najnovija metoda lečenja alergije na polene jeste imunoterapija, koja podrazumeva primenu rastućih doza alergena u vidu injekcija ili kapi koje se stavljaju pod jezik.
Takođe, od velike pomoći može biti i promena navika u ishrani: izbegavanje namirnica koje pogoršavaju tegobe i konzumiranje onih što ublažavaju simptome.
Ishranom protiv alergije na ambroziju!
Ambrozija je za mnoge sinonim za polensku alergiju s izuzetno neprijatnim simptomima, zbog čega proleće i pozno leto, uprkos prijatnom vremenu, za mnoge postaju najgori period u godini. Osobe alergične na polene često su preosetljive i na kućnu prašinu, pa simptomi traju gotovo bez prekida. Serijsko kijanje (više od deset puta zaredom), svrab i curenje nosa, gušobolja, suzenje i crvenilo oči, kašalj i otežano disanje samo su neke od tegoba, a osim respiratornih smetnji – javljaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, te poremećaj varenja praćen povraćanjem, grčevima i dijarejom. Ovi simptomi najčešće se ispoljavaju usled unakrsne reakcije s pojedinim namirnicama koje pojačavaju alergijsku reakciju (lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, jagode, kesten, paradajz, zelena salata…).
Šta treba konzumirati?
Sveža riba
Istraživanja su pokazala da omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od nastanka novih vrsta preosetljivosti i ublažavaju simptome postojećih alergija. Osim toga, imaju protivupalno dejstvo i blagotvorni su za imunološki sistem.
Jabuka
Ovaj plod sadrži nekoliko jedinjenja koja ublažavaju simptome alergije i poboljšavaju funkcije respiratornog sistema. To su prvenstveno vitamin C i antioksidans kvercetin iz kore jabuke.
Crno grožđe
Antioksidans resveratrol, sastojak opne crvenog grožđa, ima protivupalna svojstva i smanjuje simptome alergija.
Čaj
U slučaju začepljenja disajnih puteva, koje je najčešći pratilac inhalatornih alergija, topli napitak može razrediti sluz. Iz istog razloga preporučuje se inhalacija.
Šta se ne preporučuje?
I pored toga što sadrži obilje vitamina i minerala, određena hrana može pogoršati simptome, pa je treba izbegavati. To su biljke iz porodice trava (kukuruz, pirinač, pšenica…), celer, breskve, paradajz, paprika…
Među glavne pokretače alergije spada soja.
Čak i mala količina nekih začina može pogoršati simptome alergija.
Kapsacin, koji papričicama daje ljut ukus, dokazano pogoršava tegobe.
Pojedine vrste pića, poput vina i piva, sadrže veliku količinu histamina, koji nastaje procesom fermentacije.
Čak i osobama koje nemaju nikakve tegobe ovo jedinjenje može izazvati “netoleranciju” sa simptomima karakterističnim za alergiju.
