Poremećaji menstrualnog ciklusa

Neredovna i nepravilna krvarenja iz materice mogu biti simptom različitih oboljenja – poremećene funkcije jajnika, hormonalnog disbalansa i promena na genitalnim organima.

Menstrualno krvarenje jedino je fiziološko krvarenje, a za redovan ciklus neophodni su normalna razvijenost i funkcionisanje hipotalamusa, hipofize, jajnika i materice.

Endometrijum – unutrašnji sloj materice mora biti normalno razvijen i mora reagovati na hormonske nadražaje, a genitalni kanal (vagina, himen i grlić materice) treba da budu prohodni da bi menstrualna krv mogla oticati.

U hipotalamusu se stvaraju rilizing hormoni koji dolaze do adenohipofize gde stimulišu sintezu i izlučivanje gonadotropnih hormona (FSH, LH) koji, opet, deluju na jajnike, stimulišu rast i sazrevanje folikula, a istovremeno vrše sintezu polnih hormona – estrogena i progesterona.

Ovi hormoni deluju na matericu koja se tako priprema da primi oplođenu jajnu ćeliju. Ako se jajna ćelija ne oplodi, žuto telo propada, smanjuje se sinteza hormona i nastaje menstruacija.

Poremećaj ovog fiziološkog ciklusa može se ispoljiti kao amenoreja – izostanak menstruacije, poremećaj ritma krvarenja, nepravilno krvarenje kod održanog ciklusa i kao disfunkcionalna krvarenja iz materice.

Amenoreja

Amenoreja, odnosno izostanak menstruacije u generativnom periodu žene može biti fiziološka (u detinjstvu pre prve menstruacije, u pubertetu prve dve godine od prve menstruacije, u trudnoći i u menopauzi) i patološka koja može biti primarna (ako menstruacija ne nastupi do 16. godine života najčešći je uzrok poremećaj razvoja uterusa ili jajnika) i sekundarna (izostanak menstruacije u trajanju od najmanje tri prethodna ciklusa) koja je najčešće posledica oštećenja funkcionalnog sistema “hipotalamus – hipofiza – ovarijum”.

Sekundarna amenoreja deli se na hipotalamičku (poremećaj na nivou rilizing hormona), hipofizarnu (poremećaj stvaranja FSH i LH hormona), ovarijalnu (poremećaj estrogena i progesterona), uterusnu (nefunkcionalnost materice i genitalnog kanala) i disregulacionu (kada je uzrok poremećaj drugih endokrinih žlezda, bolesti štitne žlezde, nadbubrežne žlezde, dijabetes psihogene bolesti i to najčešće anoreksija).

Poremećaj ritma krvarenja

Poremećaj ritma krvarenja znači da menstruacija ne dolazi u jednakim vremenskim razmacima (28-32 dana).

Ovi poremećaji podrazumevaju oligomenoreju – retku menstruaciju (javlja se u razmacima posle 35 dana, nekada i na 3, 6, pa čak i 12 meseci)i polimenoreju – učestala menstrualna krvarenja (na manje od 21 dan).

U oba slučaja uzrok su emocionalni stresovi, premorenost, iscrpljenost zbog bolesti i gubitak fizičke kondicije.

Nepravilna krvarenja

Nepravilna krvarenja kod održanog menstrualnog ciklusa su:

*Intermenstrualno krvarenje – oskudno krvarenje između 13. i 15. dana ciklusa (u periodu ovulacije) uzrokovano padom estrogena.

*Premenstrualno krvarenje – nastaje nekoliko dana (najviše 10) pre početka prave menstruacije, oskudnije je i na njega se nadovezuje menstruacija. Najčešći uzrok je insuficijencija žutog tela, tj. niži nivo progesterona. Međutim, uzrok može biti i promena na grliću materice.

*Postmenstrualno krvarenje – jače ili slabije krvarenje koje se nadovezuje na menstruaciju, a uzrok je upalne ili hormonske prirode.

*Hipermenoreja – nenormalno obilna menstruacija koja traje i preko sedam dana, uzroci su organske prirode (miomi, polipi uterusa, upala materice). Uzrok može biti i neka bolest hematopojasnog sistema, koagulopatije, bubrežne bolesti, i sl.

*Hipomenoreja – nenormalno oskudne menstruacije najčešće su uzrokovane oštećenjima unutar materice koja nastaju kao posledica kiretaže, prilikom ekstrakcije posteljice posle porođaja, a mogu nastati i kao posledica upale sluzokože materice.