Stokholmski sindrom je mehanizam za suočavanje sa situacijom zarobljeništva ili zlostavljanja. Ljudi vremenom razvijaju pozitivna osećanja prema svojim zarobljenicima ili zlostavljačima.
Ovaj pojam se primenjuje na situacije kao što su zlostavljanje dece, zlostavljanje u emotivnim odnosima i trgovina ljudima. Lečenje uključuje psihoterapiju („terapiju razgovorom“) i lekove ako su neophodni.
Šta je stokholmski sindrom?
Stokholmski sindrom je psihološki odgovor na držanje u zatočeništvu. Ljudi sa stokholmskim sindromom formiraju psihološku vezu sa svojim zlostavljačima i počinju da saosećaju sa njima. Pored odnosa otmičar-talac, stokholmski sindrom sada uključuje i druge vrste traume u kojima postoji veza između zlostavljača i osobe koja je zlostavljana. Mnogi medicinski stručnjaci smatraju pozitivna osećanja žrtve prema nasilniku psihološkim odgovorom – mehanizmom suočavanja – koji žrtve koriste da prežive dane, nedelje ili čak godine traume ili zlostavljanja.
Druga usko povezana psihološka stanja uključuju:
- Povezivanje na osnovu traume.
- Naučenu bespomoćnost.
- Sindrom pretučene osobe.
Zlostavljanje dece. Zlostavljanje može biti veoma zbunjujuće za decu. Zlostavljači često prete i fizički povređuju svoje žrtve, ali takođe mogu pokazati ljubaznost koja se može protumačiti kao ljubav ili naklonost. Između deteta i nasilnika može rasti emocionalna veza koja često štiti nasilnika dugo vremena.
Sport. Deca ili mladi koji imaju nasilne sportske trenere mogu razviti stokholmski sindrom. Ako počnu da racionalizuju trenerovo ponašanje, mogli bi da saosećaju sa njima. Ovo može dovesti do stokholmskog sindroma.
Zlostavljanje. Seksualno, fizičko ili emocionalno zlostavljanje u porodici može dovesti do zbunjujućih emocionalnih veza između žrtve i nasilnika.
Trgovina ljudima i prinudni seksualni rad. Ljudi kojima se trguje i koji su primorani na seksualni rad postaju zavisni od otmičara za osnovne potrebe. Oni mogu razviti emocionalnu vezu kao način da prežive.
Kako je stokholmski sindrom dobio ime?
Ovo stanje je dobilo ime po incidentu pljačke banke iz 1973. koji se dogodio u Stokholmu u Švedskoj.
Tokom šestodnevnog sukoba sa policijom, mnogi zarobljeni zaposleni u banci postali su saosećajni prema pljačkašima banaka. Nakon što su pušteni na slobodu, neki zaposleni u banci odbili su da svedoče protiv pljačkaša banaka na sudu i čak su prikupili novac za njihovu odbranu.
Kriminolog i psihijatar koji su istraživali događaj razvili su termin „stokholmski sindrom“ da bi opisali afinitet koji su neki zaposleni u banci pokazali prema pljačkašima banaka.
Simptomi i uzroci
Koji su simptomi stokholmskog sindroma?
Ljudi koji imaju stokholmski sindrom imaju:
- Pozitivna osećanja prema otmičarima ili zlostavljačima.
- Saosećanje i verovanje ponašanju njihovih otmičara.
- Negativna osećanja prema policiji ili drugim izvršiocima vlasti.
Ostali simptomi su slični posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP) i uključuju:
- Ponovno prolaženje kroz traumu.
- Osećaj nepoverenja, agitiranosti, nervoze ili anksioznosti.
- Nemogućnost opuštanja ili uživanja u stvarima u kojima ste ranije uživali.
- Probleme sa koncentracijom.
Nakon zlostavljanja ili zatočeništva, zlostavljane osobe mogu imati i mnoge druge simptome, uključujući:
- Poricanje
- Povlačenje iz društva
- Osećaj praznine
- Osećaj beznađa
- Prekomernu zavisnost od drugih osoba
- Gubitak interesovanja za aktivnosti
Šta uzrokuje stokholmski sindrom?
Naučnici ne znaju zašto neke zarobljene osobe razvijaju stokholmski sindrom, a druge ne.
Jedna hipoteza je da je ovo naučena tehnika nasleđena od naših predaka. U ranoj civilizaciji, uvek je postojao rizik da neko bude zarobljen ili ubijen od strane druge društvene grupe. Povezivanje sa otmičarima povećavalo je šanse za preživljavanje. Neki evolucioni psihijatri veruju da je ova tehnika predaka prirodna ljudska osobina koja se zadržava i ispoljava kao stokholmski sindrom.
Druga hipoteza je da je situacija zatočeništva ili zlostavljanja posledica povećanog emotivnog naboja. Ljudi prilagođavaju svoja osećanja i počinju da imaju saosećanja za svog nasilnika kada im se vremenom pokaže ljubaznost. Takođe, radeći sa nasilnikom, a ne borbom protiv njega, žrtve mogu da obezbede svoju bezbednost. Kada je zlostavljač ne povredi, žrtva se može osećati zahvalnom i čak smatrati svog zlostavljača humanim.
Dijagnoza
Kako se dijagnostikuje stokholmski sindrom?
Američko udruženje psihijatara zvanično ne priznaje niti uključuje tokholmski sindrom kao stanje u svom najnovijem dijagnostičkom priručniku koji je zlatni standard dijagnostike bolesti i stanja mentalnog zdravlja. Pošto nije uključen, zdravstveni radnici mogu ili ne moraju prepoznati ovo stanje. Međutim, svi zdravstveni radnici prepoznaju ponašanja koja su rezultat preživljene traumatske situacije. Kriterijumi za PTSP ili akutni stresni poremećaj su često slični stokholmskom sindromu.
Lečenje
Kako se leči stokholmski sindrom?
Pošto stokholmski sindrom nije prepoznat kao psihološko stanje, ne postoji standardni način leečnja. Međutim, kao i lečenje PTSP-a, lečenje stokholmskog sindroma obično uključuje psihijatrijsko i psihološko savetovanje („terapiju razgovorom“) i/ili lekove. Ako vi ili vama bliska osoba imate stokholmski sindrom, naučićete zdrave načine da se nosite sa svojom traumom.
Terapija vam može pomoći u:
- Shvatanju svog iskustva.
- Shvatanju koliko je saosećajno ponašanje prema vašim otmičarima bila samo veština preživljavanja.
- Učenju kako da napredujete u svom životu.
Ako imate simptome ovog sindroma, vaš lekar može da vam propiše lekove koji će vam pomoći da zaspite ili ublažite anksioznost ili depresiju.
Prognoza
Kakva je prognoza za ljude sa Stokholmskim sindromom?
Većina ljudi koji doživljavaju zlostavljanje, traumu ili situacije u zarobljeništvu ne razvijaju stokholmski sindrom. Stokholmski sindrom je retka psihološka reakcija na situaciju zarobljenika ili zlostavljanja. Psihoterapija može pomoći vama ili vama bliskoj osobi da se oporavite i nastavite dalje sa svojim životom.
Da li se stokholmski sindrom odnosi samo na situacije sa taocima?
Iako je stokholmski sindrom nazvan na osnovu lokacije situacije pljačke banke i taoca, neka od istih ponašanja i osećanja se vide kod žrtava drugih vrsta traume, uključujući:
- Seksualno, fizičko i emocionalno zlostavljanje.
- Zlostavljanje dece.
- Zlostavljanje u sportu. Jedan primer mogu biti sportisti koji pristaju na ekstremne, uvredljive vežbe jer veruju da trener zna šta je najbolje za njih.
- Trgovina ljudima.
Stokholmski sindrom je mehanizam odbrane. Umesto osećanja straha i neprijateljstva prema nasilniku, možda ćete početi da osećate humanost i saosećanje prema njima. Ako ste vi ili vama bliska osoba iskusili stokholmski sindrom, znajte da vaša pozitivna osećanja prema vašem nasilniku nisu greška nego razumljiv način da se nosite i preživite ono što vam se dogodilo. Vaš zdravstveni radnik će raditi sa vama da pomogne vama ili vama bliskoj osobi da se oporavite.
