RNK Vakcine Objašnjenje Običnim Jezikom

rnk vakcine moderna

Autorka: Isidora Stankovic, doktorantkinja biomedicinskih nauka

Sve o RNK vakcinama: pitanja, odgovori, i rasvetljavanje mitova, od naučnice koja se bavi proučavanjem RNK.

1) Šta je uopšte RNK?

RNK je poruka koja služi da našoj ćeliji kaže kakav protein da stvori. Svi proteini u našim ćelijama nastaju prevođenjem (translacijom) RNK molekula, a sami RNK molekuli nastaju u procesu prepisivanja (transkripcije) našeg DNK u RNK (slika 1).

U svakom momentu jedna ljudska ćelija sadrži više od 5000 različitih RNK molekula koji joj pružaju informacije o tome kakve proteine treba stvoriti. Nakon što se RNK “pročita” i protein stvori, RNK molekul se ne zadržava u ćeliji, već se razlaže.

Dakle, RNK molekuli su kao poruke koje smo krišom razmenjivali na časovima u školi i koje su nestajale ako bi iko od profesora tražio da ih pročita.

2) Šta sadrže RNK vakcine i kako štite od virusa?

RNK vakcine protiv koronavirusa (PfizerModerna) sadrže RNK molekul tj. informaciju kako napraviti S protein koronavirusa.

Ovaj RNK molekul se nalazi u mehuru lipida tj. masti. Lipidni mehur štiti RNK i omogućava mu da uđe u našu ćeliju — kada se RNK nađe u ćeliji, naša ćelija od te RNK informacije stvara S protein koronavirusa, prepoznaje ga kao strano telo i nakon toga stvara imuni odgovor koji će se izboriti protiv tog proteina.

Nakon vakcinacije, kada se sledeći put organizam susretne sa koronavirusom koji ima S protein, on već ima razvijen imuni odgovor na njega.

transkripcija DNK u RNK
Slika 1 — napravljena uz pomoć BioRender-a

Bitne informacije:

  • RNK vakcine (Pfizer, Modernane sadrže adjuvanse, metale, konzervanse, stabilizatore i druge. Sve što ove vakcine sadrže su RNK molekuli i lipidne čestice (sve naše ćelije sadrže masti). Zbog toga što vakcine ne sadrže konzervanse i stabilizatore, RNK molekul je podložan razgradnji, zato je neophodno čuvanje ovih vakcina na jako niskim temperaturama.
  • RNK informacije omogućavaju stvaranje jednog proteina koronavirusa. Ceo koronavirus sadrži 29 različitih proteina, tako da ne postoji mogućnost da RNK molekul stvori ili izazove virus.
delovanje RNK vakcine
slika 2 Ilustracija preuzeta sa Washington Post teksta, prevod — Isidora Stanković.

3) Da li su RNK vakcine bezbedne?

Česta sumnja koju čujem kod onih koji komentarišu RNK vakcine je da nijedna RNK vakcina do sada nije odobrena i da ne znamo dugotrajne efekte.

U stvarnosti, terapije koje se baziraju na RNK molekulima se koriste od 1998. godine.

Poznati lek koji se bazira na RNK tehnologiji je i spinraza koji se koristi kod spinalne mišićne atrofije (SMA), dok se ostali odobreni lekovi bazirani na modifikovanim RNK molekulima mogu pronaći u studiji na kraju teksta.* Pored toga, postoji još bar desetak kliničkih studija u kojima se koristi specifično iRNK molekul u obliku vakcine** za mnoge bolesti, od kancera do infekcije zika virusom. Zašto je ovo važno? Zato što su na istom molekulu bazirane i vakcine za koronavirus. Drugim rečima, samo zato što je RNK tehnologija nepoznata široj javnosti, ne znači da je nepoznata i naučnicima.

Što se tiče nuspojava kod primene Pfizer ili Moderna vakcine, nakon što su iste testirane na 43,448 ljudi (Pfizer) i 30,400 (Moderna), nije bilo opasnih neželjenih efekta.

Jedini neželjeni efekti koji su opisani u kliničkim testiranjima su temperatura, bolovi u mišićima, zamor, ali svi ubrzo nestaju nakon primanja vakcine. Ovi “neželjeni efekti” su zapravo dobre vesti — oni znače da imuni sistem reaguje i stvara odgovor na S protein.***

Važno: Nakon primene Pfizer vakcine u Velikoj Britaniji zabeležena su 2 slučaja privremenih neželjenih reakcija kod osoba sa istorijom anafilaktičkih šokova (jakih alergijskih reakcija na različite izazivače), koji zbog isti nose injekcije adrenalina sa sobom i ne primaju bilo kakve vakcine.

4) Kako smo uspeli da napravimo vakcinu tako brzo?

Ovde postoje dva odgovora — prvi, porodica koronavirusa se istražuje desetinama godina i imali smo mnogo informacija o njima — s obzirom da je ovaj koronavirus strukturno manje-više sličan ostalima, vakcinu je bilo mnogo lakše napraviti.

Drugi razlog: imali smo neograničeno novca i resursa. U uslovima kada nema pandemije, većina vremena koje se obično utroši na odobravanje nove vakcine ili leka (od 5–20 god.) ode na papirologiju, podnošenje zahteva raznim agencijama, traženje novca za istraživanja i testiranja, regrutovanje volontera.

Većina kliničkih testiranja lekova ili vakcina se ne prekida jer su neefektivna, već zato što ponestane novca. U ovoj situaciji, svima “gori pod nogama” da se rešenje što pre pronađe i dešava se nesvakidašnja situacija koja ubrzava naučne rezultate: naučnici imaju neograničene resurse i ljudstvo, volontera za klinička testiranja ima na pretek, sve regulatorne agencije se bave koronavirusom na prvom mestu.

Zbog toga, svi uslovi koje inače postoje kod višegodišnjih testiranja — 3 ili 4 kliničke faze, desetine hiljada ispitanika (različitih godina, pola, rasa), testiranje bezbednosti i efikasnosti zadovoljene su u ovom slučaju u roku od godinu dana, što je neverovatan naučni poduhvat.

Takođe, RNK vakcine se u odnosu na “tradicionalne” vakcine (koje sadrže ceo inaktiviran virus) prave mnogo brže u laboratorijama zbog čega ćemo moći da napravimo milijarde doza za kratko vreme.

Pitanje da li su RNK vakcine bezbedne i efikasne je apsolutno pitanje koje treba postaviti i bez koga se iste ne mogu davati. Efikasnost i bezbednost vakcine proučavale su i proučavaju ne samo kompanije koje ih prave već i mnoge regulatorne agencije svuda u svetu koje su sastavljene od naučnika, kliničara, farmaceuta i za sada se svi slažu da su ove vakcine i bezbedne i efikasne. Sami naučnici koji ove vakcine proizvode objavljuju rezultate kliničkih testiranja u vidu naučnih studija, tako da će svi podaci i svi detalji biti dostupni svima na uvid.

5) Da li su RNK vakcine efikasne u sprečavanju infekcije?

Znate onu staru: “slika govori više od hiljadu reči”? Na slici ispod nalaze se rezultati kliničkih testiranja dve RNK vakcine, od dva različita proizvođača.

Na grafikonima y osa prikazuje učestalost slučajeva koronavirusa, dok x osa predstavlja dane nakon vakcinacije. Kod Pfizer/BioNTech grafikona crvenom linijom su predstavljeni nevakcinisani, a plavom oni vakcinisani. Učestalost slučajeva koronavirusa u vakcinisanoj populaciji opada otprilike 10 dana nakon vakcinacije.

Kako vreme dalje odmiče, slučajevi infekcije koronavirusom u nevakcinisanoj populaciji nastavljaju da rastu, dok kod vakcinisane populacije takvog porasta nema.

Isti zaštitni efekat vakcine se primećuje i kod RNK vakcine u donjem (Moderninom) grafikonu, osim što su autori ovde koristili plavu boju za nevakcinisanu grupu tj. volontere koji su dobili placebo tretman, a crvenu da predstave one koji su vakcinisani.

efekat vakcine
Autor slike Dr. Eric Topol

Izvori:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/…/PMC725…/pdf/cmj-56-87.pdf

** https://twitter.com/florian…/status/1332077763809996801

*** https://science.sciencemag.org/content/370/6520/1022

Ovaj tekst je autorski, namenjen informisanju šire javnosti o naučnim, dokumentovanim otkrićima u istraživanju RNK vakcine. Tekst nije sponzorisan niti potpomognut na bilo koji način od neke organizacije, individue ili korporacije.