Ako se otkriju na vreme i adekvatno leče, maligna oboljenja tiroidne žlezde imaju odličnu prognozu
U poslednjih deset godina u našoj zemlji udvostručen je broj obolelih od raka štitne žlezde, a kod velikog broja pacijenata onkolozi dijagnostikuju sve zloćudnije i agresivnije forme ovog karcinoma.
Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije godišnje se izvede oko 700 operacija ove vrste tumora, a šanse za izlečenje tih pacijenata, kako tvrde stručnjaci – veoma su velike.
Šta je rak štitne žlezde
Rak štitne žlezde se razvija u vašoj štitnoj žlezdi, maloj žlezdi u obliku leptira na dnu vašeg vrata. Ova žlezda proizvodi hormone koji regulišu vaš metabolizam (kako vaše telo koristi energiju).
Hormoni štitne žlezde takođe pomažu u kontroli telesne temperature, krvnog pritiska i otkucaja srca. Rak štitaste žlezde, vrsta endokrinog karcinoma, generalno se veoma dobro leči, sa odličnom stopom izlečenja.
Koliko je čest rak štitne žlezde?
Žene imaju tri puta veću šansu da dobiju rak štitne žlezde u poređenju sa muškarcima. Bolest se obično dijagnostikuje kod žena u 40-im i 50-im godinama i muškaraca u 60-im i 70-im godinama. Čak i deca mogu razviti ovu bolest.
Vrste karcinoma tiroidne žlezde
Tumor se u 80% slučajeva razvija kao uvećani čvor u štitnoj žlezdi. Veoma retko ima izražene simptome, zbog čega dugo ostaje neprimećen. Ako se uzmu u obzir anatomska lokacija ove žlezde (na vratu i na glavnom disajnom putu) i mogućnost širenja raka na druge organe, neophodno je da se zbog svake promene na štitnoj žlezdi zatraži lekarsko mišljenje i savet.
Tumori tiroidee dele se na dobroćudne i zloćudne i najčešće su epitelnog porekla. Maligni tumori štitne žlezde najčešće su karcinomi, ali se u okviru žlezdanog tkiva mogu javiti i limfomi, kao i metastaze drugih tumora (karcinoma dojke, bubrega, pluća, jednjaka, kolona i malignog melanoma).
Zloćudni tumori nastali na štitnjači dele se u dve grupe – zreli i nezreli karcinomi. Prvi mogu biti papilarni i folikularni i slični su tkivu od kojeg su nastali.
Ako se na vreme dijagnostikuju, uz primenu adekvatne terapije, prognoza je veoma dobra. Nezreli karcinomi dele se na medularne i anaplastične, ne podsećaju na tkivo od kojeg su nastali, prognoza je loša, ali su, na svu sreću, veoma retki.
Papilarni karcinom
Papilarni karcinom je najčešći rak štitne žlezde (60 do 70% svih karcinoma tiroidee). Javlja se kod mlađih osoba (u drugoj i trećoj deceniji) i onih u poodmaklom dobu, a veoma retko u srednjim godinama. Češći je kod žena.
Manifestuje se bezbolnim čvorom koji sporo raste, a ukoliko je manji od 2 cm, ima odličnu prognozu. Metastazira najčešće u limfnim žlezdama vrata, ređe u plućima, mozgu i kostima.
Može da se širi i u samoj štitnoj žlezdi zahvatajući kasnije i njenu kapsulu.
Folikularni karcinom
Folikularni karcinom (15% karcinoma štitne žlezde), češći je kod starijih osoba i muškaraca, a maligniji je od papilarnog. Širi se putem krvi i daje udaljene metastaze.
Postoje različite varijante ovog karcinoma koji ima relativno dobru prognozu. Folikularni karcinom najčešće metastazira u kostima, plućima i mozgu, koji vezuju radioaktivni jod, što je važno za dijagnozu i terapiju.
Ovaj karcinom može da stvara hormon štitne žlezde i dovede do tireotoksikoze.
Anaplastični karcinom
Anaplastični karcinom (10% svih karcinoma štitne žlezde) obično se javlja posle pedesete godine, podjednako i kod muškaraca i kod žena.
Izuzetno je invazivan, pa ima lošu prognozu. Ovaj tumor brzo raste i prodire u dušnik, jednjak, ždrelo i vrat.
Medularni karcinom
Medularni karcinom češće se javlja kod žena i starijih pacijenata (u šestoj i sedmoj deceniji). Može da bude nasledan. Ima lošiju prognozu od papilarnog i folikularnog, ali bolju od anaplastičnog karcinoma.
Ovaj tumor luči kalcitonin (hormon odgovoran za metabolizam kalcijuma), koji može da se određuje kao tumorski marker (koristi se u dijagnozi).
U slučaju ovog oblika karcinoma i njegovih metastaza, može doći do taloženja kalcijuma, što se takođe koristi u dijagnostičke svrhe (vidi se na rendgenskom snimku).
Danas je moguće utvrditi prisustvo gena (onkogena) za ovu vrstu karcinoma štitne žlezde i na vreme obaviti preventivnu operaciju.
Ukoliko se ustanovi prisustvo onkogena, rizik od obolevanja iznosi – sto odsto, zbog čega se savetuje uklanjanje tiroidne žlezde još u detinjstvu.
Uzroci raka štitne žlezde
Za sada se ne zna uzrok nastanka raka štitne žlezde. Stručnjaci smatraju da su glavni faktori rizika genetika, zračenje vrata i grudnog koša, kao i hronična stimulacija TSH…
Koji su znaci upozorenja na rak štitne žlezde?
Vi ili vaš zdravstveni radnik možete osetiti kvržicu ili izraslinu na vratu koja se zove čvor na štitnoj žlezdi. Ne paničite ako imate čvor na štitnoj žlezdi. Većina čvorova je benigna (ne rak). Samo oko 3 od 20 tiroidnih čvorova se ispostavi da su kancerogeni (maligni).
Ostali simptomi raka štitne žlezde uključuju:
- Otežano disanje ili gutanje.
- Gubitak glasa (promuklost).
- Otečeni limfni čvorovi na vratu.
Koji su znaci da se rak štitne žlezde proširio?
Ako imate rak štitne žlezde koji se proširio (metastazirao) na druge delove vašeg tela, možda ćete osetiti simptome kao što su:
- Umor.
- Gubitak apetita.
- Mučnina i povraćanje.
- Neočekivani gubitak težine.
Kako se kontroliše ili leči rak štitne žlezde?
Lečenje raka štitaste žlezde zavisi od veličine tumora i od toga da li se rak proširio. Tretmani uključuju:
- Operacija: Operacija je najčešći tretman za rak štitne žlezde. U zavisnosti od veličine i lokacije tumora, hirurg može ukloniti deo vaše štitne žlezde (lobektomija) ili celu žlezdu (tireoidektomija). Hirurg takođe uklanja sve obližnje limfne čvorove gde su se ćelije raka proširile.
- Terapija radiojodom: Sa terapijom radiojodom, progutate pilulu ili tečnost koja sadrži veću dozu radioaktivnog joda od one koja se koristi u dijagnostičkom skeniranju radioaktivnog joda. Radiojod se smanjuje i uništava bolesnu štitnu žlezdu zajedno sa ćelijama raka. Ovaj tretman je veoma bezbedan. Vaša štitna žlezda apsorbuje skoro sav radiojod, a ostatak vašeg tela ima minimalnu izloženost zračenju.
- Radiacijska terapija: Zračenje ubija ćelije raka i zaustavlja njihov rast. Eksterna terapija zračenjem koristi mašinu za isporuku jakih snopova energije direktno na mesto tumora. Interna terapija zračenjem (brahiterapija) uključuje postavljanje radioaktivnog semena u ili oko tumora.
- Hemoterapija: Intravenski ili oralni lekovi za hemoterapiju ubijaju ćelije raka i zaustavljaju rast raka. Veoma malo ljudi sa dijagnozom raka štitne žlezde će ikada trebati hemoterapija.
- Hormonska terapija: Ovaj tretman blokira oslobađanje hormona koji mogu izazvati širenje ili povratak raka.
Koje su komplikacije raka štitne žlezde?
Rak štitne žlezde može se proširiti (metastazirati) na druge delove vašeg tela, kao što su jetra, pluća ili kosti. Otkrivanje i lečenje raka štitaste žlezde u ranim fazama smanjuje rizik od metastaza.
Rak štitaste žlezde može se ponoviti (vratiti), čak i nakon lečenja. Pošto rak štitne žlezde raste sporo, može proći i do 20 godina da se vrati. Ponavljanje se dešava u do 30% slučajeva raka štitaste žlezde.
Sve u svemu, prognoza karcinoma štitne žlezde (izgledi) je pozitivna. Ali važno je znati da nakon operacije štitne žlezde ili tretmana, vašem telu su i dalje potrebni tiroidni hormoni da bi funkcionisalo. Biće vam potrebna hormonska terapija zamene štitne žlezde doživotno.
Koliko vremena je potrebno da se oporavi od lečenja karcinoma štitne žlezde?
Oporavak zavisi od nekoliko faktora, uključujući vaše godine, veličinu i stadijum tumora štitaste žlezde i vrstu lečenja koju ste primili. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome šta možete da očekujete tokom i posle lečenja karcinoma štitne žlezde.
Koja je stopa preživljavanja raka štitaste žlezde?
Osam od 10 ljudi koji imaju rak štitne žlezde razvijaju papilarni tip. Papilarni rak štitne žlezde ima petogodišnju stopu preživljavanja od skoro 100% kada je rak u njihovoj žlezdi (lokalizovan).
Čak i kada se rak širi (metastazira), stopa preživljavanja je blizu 80%. Ova stopa znači da je u proseku oko 80% veća verovatnoća da ćete živeti najmanje pet godina nakon dijagnoze kao neko ko nema metastatski papilarni rak štitne žlezde.
Petogodišnje stope preživljavanja za druge tipove raka štitne žlezde uključuju:
- Folikularni: blizu 100% za lokalizovane; oko 63% za metastazirane.
- Medularni: blizu 100% za lokalizovane; oko 40% za metastazirane.
- Anaplastični: blizu 31% za lokalizovane; 4% za metastazirane.
Da li je rak štitaste žlezde izlečiv?
Da, većina karcinoma štitne žlezde je izlečiva lečenjem, posebno ako se ćelije raka nisu proširile na udaljene delove vašeg tela. Ako lečenje ne izleči u potpunosti rak štitaste žlezde, vaš zdravstveni radnik može da osmisli plan lečenja da uništi što je moguće veći deo tumora i spreči da ponovo raste ili da se širi.
Imajte na umu
Primanje dijagnoze raka je uznemirujuće, bez obzira na vrstu. Na sreću, većina karcinoma štitne žlezde izuzetno dobro reaguje na lečenje.
Vaš lekar može da razgovara o najboljoj opciji lečenja za vrstu raka štitne žlezde koju imate. Nakon lečenja, možda ćete morati da uzimate sintetičke hormone štitne žlezde doživotno.
Ovi hormoni podržavaju vitalne funkcije tela. Obično ne izazivaju značajne neželjene efekte, ali ćete imati redovne preglede kako biste pratili svoje zdravlje.
