Rak štitne žlezde je izlečiv

Ako se otkriju na vreme i adekvatno leče, maligna oboljenja tiroidne žlezde imaju odličnu prognozu

U poslednjih deset godina u našoj zemlji udvostručen je broj obolelih od raka štitne žlezde, a kod velikog broja pacijenata onkolozi dijagnostikuju sve zloćudnije i agresivnije forme ovog karcinoma. Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije godišnje se izvede oko 700 operacija ove vrste tumora, a šanse za izlečenje tih pacijenata, kako tvrde stručnjaci – veoma su velike.

Vrste karcinoma tiroidne žlezde

Tumor se u 80% slučajeva razvija kao uvećani čvor u štitnoj žlezdi. Veoma retko ima izražene simptome, zbog čega dugo ostaje neprimećen. Ako se uzmu u obzir anatomska lokacija ove žlezde (na vratu i na glavnom disajnom putu) i mogućnost širenja raka na druge organe, neophodno je da se zbog svake promene na štitnoj žlezdi zatraži lekarsko mišljenje i savet.

Tumori tiroidee dele se na dobroćudne i zloćudne i najčešće su epitelnog porekla. Maligni tumori štitne žlezde najčešće su karcinomi, ali se u okviru žlezdanog tkiva mogu javiti i limfomi, kao i metastaze drugih tumora (karcinoma dojke, bubrega, pluća, jednjaka, kolona i malignog melanoma).

Zloćudni tumori nastali na štitnjači dele se u dve grupe – zreli i nezreli karcinomi. Prvi mogu biti papilarni i folikularni i slični su tkivu od kojeg su nastali. Ako se na vreme dijagnostikuju, uz primenu adekvatne terapije, prognoza je veoma dobra. Nezreli karcinomi dele se na medularne i anaplastične, ne podsećaju na tkivo od kojeg su nastali, prognoza je loša, ali su, na svu sreću, veoma retki.

Papilarni karcinom

Papilarni karcinom je najčešći rak štitne žlezde (60 do 70% svih karcinoma tiroidee). Javlja se kod mlađih osoba (u drugoj i trećoj deceniji) i onih u poodmaklom dobu, a veoma retko u srednjim godinama. Češći je kod žena. Manifestuje se bezbolnim čvorom koji sporo raste, a ukoliko je manji od 2 cm, ima odličnu prognozu. Metastazira najčešće u limfnim žlezdama vrata, ređe u plućima, mozgu i kostima. Može da se širi i u samoj štitnoj žlezdi zahvatajući kasnije i njenu kapsulu.

Folikularni karcinom

Folikularni karcinom (15% karcinoma štitne žlezde), češći je kod starijih osoba i muškaraca, a maligniji je od papilarnog. Širi se putem krvi i daje udaljene metastaze. Postoje različite varijante ovog karcinoma koji ima relativno dobru prognozu. Folikularni karcinom najčešće metastazira u kostima, plućima i mozgu, koji vezuju radioaktivni jod, što je važno za dijagnozu i terapiju. Ovaj karcinom može da stvara hormon štitne žlezde i dovede do tireotoksikoze.

Anaplastični karcinom

Anaplastični karcinom (10% svih karcinoma štitne žlezde) obično se javlja posle pedesete godine, podjednako i kod muškaraca i kod žena. Izuzetno je invazivan, pa ima lošu prognozu. Ovaj tumor brzo raste i prodire u dušnik, jednjak, ždrelo i vrat.

Medularni karcinom

Medularni karcinom češće se javlja kod žena i starijih pacijenata (u šestoj i sedmoj deceniji). Može da bude nasledan. Ima lošiju prognozu od papilarnog i folikularnog, ali bolju od anaplastičnog karcinoma. Ovaj tumor luči kalcitonin (hormon odgovoran za metabolizam kalcijuma), koji može da se određuje kao tumorski marker (koristi se u dijagnozi). U slučaju ovog oblika karcinoma i njegovih metastaza, može doći do taloženja kalcijuma, što se takođe koristi u dijagnostičke svrhe (vidi se na rendgenskom snimku). Danas je moguće utvrditi prisustvo gena (onkogena) za ovu vrstu karcinoma štitne žlezde i na vreme obaviti preventivnu operaciju. Ukoliko se ustanovi prisustvo onkogena, rizik od obolevanja iznosi – sto odsto, zbog čega se savetuje uklanjanje tiroidne žlezde još u detinjstvu.

Uzroci raka štitne žlezde

Za sada se ne zna uzrok nastanka raka štitne žlezde. Stručnjaci smatraju da su glavni faktori rizika genetika, zračenje vrata i grudnog koša, kao i hronična stimulacija TSH…