Invalidska penzija je pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja koje se stiče u slučaju invalidnosti, pri čemu invalidnost podrazumeva potpun gubitak radne sposobnosti.
Gubitak radne sposobnosti može biti prouzrokovan povredom na radu i profesionalnom bolešću, ali i bolešću i povredom van posla, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Od toga da li je zdravstveni problem zbog koga je neko izgubio radnu sposobnost nastao na poslu ili van njega – zavisi i koliko je staža osiguranja potrebno za dobijanje invalidske penzije.
Šta je sve potrebno za sticanje prava na invalidsku penziju i kako se ona dobija, objasnila nam je Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose s javnošću Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Potrebno je pet godina staža
Kad je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, onda se pravo može ostvariti bez obzira na dužinu staža osiguranja, dok je u drugom slučaju, dakle kad se povreda ili bolest desila van posla, potrebno najmanje pet godina staža, kao i to da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju.
Ove godine to je 61,5 godina za žene i 65 godina za muškarce.
Kako objašnjava Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose s javnošću Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, izuzetak su mlađi osiguranici kod kojih je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom na radu nastala pre 30. godine života.
Tad je dovoljno između jedne i tri godine staža osiguranja. Najmanje jedna godina potrebna je kad je invalidnost nastala pre 20. godine života, dve godine ako je radnu sposobnost izgubila osoba mlađa od 25 godina, a kad se povreda ili bolest koje onesposobe za rad dese pre navršene 30. godine života – onda su za ostvarivanje prava potrebne bar tri godine staža osiguranja.
Ne može bez lekarskog pregleda
Pošto se pravo na invalidsku penziju ostvaruje na osnovu zdravstvenog stanja osiguranika, a ne samo na osnobu staža osiguranja, procedura ostvarivanja prava i neophodna dokumentacija drugačije su nego kad se traži starosna penzija.
„Uz popunjeni zahtev potrebno je priložiti predlog za utvrđivanje invalidnosti na obrascu 1, koji daje ordinirajući lekar, kao i odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. Zahtev s pratećom dokumentacijom dostavlja se nadležnoj filijali Fonda PIO, prema mestu prebivališta. O zahtevu odlučuje lekar veštak Fonda. Nalaz, ocenu i mišljenje o zdravstvenom stanju osiguranika i njegovom zahtevu za invalidsku penziju – on donosi na osnovu neposrednog lekarskog pregleda, ali i razmatranja priložene medicinske dokumentacije“, kaže Jelica Timotijević, dodajući da je Fond zakonski obavezan da rešenje donese najduže do dva meseca od dana podnošenja zahteva.
Dobijanje pozitivnog rešenja u jednom broju slučajeva ne znači da je ostvareno pravo trajno.
Naime, zakonski je propisano da se u roku do tri godine uradi kontrolni pregled, od čijih rezultata zavisi da li se produžava pravo na korišćenje invalidske penzije.
Od kontrolnih pregleda izuzeti su stariji od 58 godina i oni čije dijagnoze ne ukazuju na to da će im radna sposobnost biti poboljšana i povraćena.
Zahtev za kontrolu Fond PIO šalje po službenoj dužnosti a uz poziv – penzioneru stiže i obaveštenje o tome koju dokumentaciju treba da pripremi i ponese sa sobom.
Invalidski penzioneri treba da znaju da je odazivanje na kontrolni pregled za njih veoma važno, jer ako se ne odazovu ili neopravdano izostanu s pregleda, obustavlja im se isplata penzije.
