ujed pauka

Koliko je opasan ujed pauka?

Ova neprijatnost obično nije opasna po život, ali ukoliko dođe do alergijske reakcije, ili je pak u pitanju opasna vrsta, treba zatražiti lekarsku pomoć.

Iako smo skloni da pomislimo da su pauci insekti, to zapravo nije tačno. Ove životinjice, čiji ujed može da zada mnogo muka, pripadaju klasi zglavkara. Ipak, mehanizam delovanja otrova pauka i insekata veoma je sličan.

Koje su prve reakcije nakon ujeda pauka, na koji način se manifestuju i kako reagovati na njih – o tome smo razgovarali sa ass. dr sci. med. Rajicom Stošovićem, alergologom Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

Promene na koži – uobičajena reakcija

Poznato je da insekti svojim ubodom u naš organizam ubrizgavaju otrov, tj. venom koji kod nekih osoba može izazvati alergijske, po život opasne reakcije.

”Svaki ubod izaziva uobičajenu reakciju na koži, tj. mestu uboda, u vidu lokalizovanog otoka i crvenila s pratećim bolom, čiji prečnik najčešće ne premašuje deset centimetara i koji se povlače za manje od 24 sata.

Ova reakcija se javlja neposredno posle uboda i posledica je toksičnog delovanja otrova”, precizira dr Stošović.

Ubodi ili ujedi pauka uglavnom prolaze neopaženo, mada nisu retke ni alergijske i druge neprijatne reakcije na koži. Alergija na ubod može se javiti i kod osoba koje joj nisu sklone, a poznato je da su reakcije na ove otrove među najintenzivnijim i najopasnijim.

Iako su na našem podneblju najčešće alergijske reakcije na ubod pčele, ose i stršljena, a najopasniji su ubodi u glavu i vrat, nikako ne treba zaboraviti pauke. Da li će se na prvi ubod insekta javiti alergija, niko ne može predvideti.

Ujed crne udovice

Ujed pauka može izazvati grčenje mišića, ukočenost dela oko mesta ujeda, preterano znojenje, glavobolju, mučninu ili bol u stomaku. Dr Stošović navodi da je toksični efekat paukovog otrova najčešće dozno zavistan i manifestuje se lokalnom reakcijom na mestu uboda, tj. pojavom izuzetno bolnih crnih pečata.

crna udovica ujed pauka

Ujedi otrovnih pauka poput crne udovice, najotrovnijeg pauka u našem okruženju, mogu izazvati glavobolju, groznicu, mučninu, malaksalost, bolove u zglobovima, grčenje mišića sa dalekosežnim posledicama, pa i smrtni ishod.

Simptomi alergije na ujed pauka

Preosetljivost ili alergija manifestuje se pojačanim lokalnim i sistemskim reakcijama.

Kao simptomi javljaju se otok i crvenilo na mestu uboda insekta, praćeni bolom, ali za razliku od uobičajene reakcije, otok i crvenilo su veći, izraženiji i zauzimaju površinu čiji prečnik premašuje deset centimetara.

Najčešće se sporo povlači, tako da traje duže od jednog dana. S druge strane, sistemske reakcije prepoznaju se po tome što se manifestuju ne samo na mestu uboda već i na drugim delovima tela, ili pak zahvataju ceo organizam.

Za blage alergije karakteristična je pojava osipa u vidu koprivnjače, tj. crvenih pečata po telu praćenih svrabom i/ili pojavom blagog otoka mekih tkiva lica ili drugih regija tela.

”Daleko su najopasnije snažne sistemske reakcije, kada dolazi do naglog pada arterijskog pritiska, što je praćeno zujanjem u ušima, vrtoglavicom, nestabilnošću pri hodu ili iznenadnim gubitkom svesti. U ove reakcije spadaju i spazam bronhija, otok jezika i resice uz osećaj gušenja, povraćanje i dijareja.

Najčešće se snažne sistemske reakcije javljaju udruženo, tj. zahvataju više organa odjednom, nastaju neposredno nakon uboda i razvijaju se vrlo brzo, tako da mogu biti i smrtonosne”, istakao je alergolog dr Stošović.

Ujed pauka: Kako reagovati?

Ukoliko je posle uboda insekta nastupila pojačana lokalna reakcija, neophodne su ne samo hladne obloge već i lekovi, pre svega topikalni kortikosteroidi i antihistaminici, a samo u ređim slučajevima i neki drugi medikamenti.

”Ispoljavanje sistemskih reakcija, naročito u slučajevima životne ugroženosti, zahteva hitnu upotrebu adrenalina putem autoinjektora te hitnu hospitalizaciju.

Zbrinjavanje pacijenata sa snažnim sistemskim neželjenim reakcijama na ubod insekata spada u najurgentnija stanja u alergologiji i medicini uopšte”, podsetio je dr Stošović.

Svaka osoba koja je doživela neku od sistemskih, neželjenih reakcija spada u grupu sa najvećim rizikom za razvoj još težih, pa i životno ugrožavajućih reakcija, pri svakom narednom ubodu nekog od insekta iz reda opnokrilaca.

Ove osobe sa sobom uvek treba da nose takozvani ”alergijski pasoš”, s izveštajem o tome na koji insekt su preosetljivi, gde se nalazi set za samozaštitu, kog doktora i koju osobu treba kontaktirati u slučaju da ih neko zatekne u životno ugroženom stanju.