Zova čisti organizam i kožu

Osim što divno miriše i krasi dvorišta i parkove, zova je i veoma lekovita, te se od davnina koristi u narodnoj medicini.

Lekovito dejstvo ima cela biljka – koren, cvet i plod – ali cvet zove ipak ima najširu primenu.

Biljka cveta od maja do jula, ali se cvet bere u junu, dok se još sasvim ne rascveta.

Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, a bobice se beru pred kraj leta, kad potpuno sazru.

Spoljašnji, sivi sloj biljke baca se, koristi se samo unutrašnji, zeleni deo.

Bogatstvo aktivnih sastojaka

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C, selen, vitamin B. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Zova se najčešće koristi za pripremu čajeva, koji imaju mnogobrojna lekovita svojstva. Leti osvežava sok od ovih lekovitih cvetova, a malo je poznato da se cvet zove koristi i u kulinarstvu.

Mnogostruko lekovito dejstvo zove

CVET ZOVE koristi se u slučaju groznice, sinusitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, a u kombinaciji s lipom posebno je efikasan u snižavanju temperature. S kantarionom se koristi protiv virusa gripa i herpesa simpleksa.

Sok od zove, osim što je ukusan i osvežavajuć, pomaže i u slučaju takozvanog pušačkog kašlja. Cvet može da se koristi i za spoljnu upotrebu – za lečenje čireva, ublažavanje upala i saniranje rana i opekotina.

Osim toga, smrvljene listove zove, kao obloge, narodna medicina preporučuje za lečenje neuralgije lica i hemoroida.

Priprema čaja: Dve kašičice cveta prelijte sa 250 ml vrele vode, ostavite da odstoji deset minuta, a zatim procedite i pijte tokom celog dana, gutljaj po gutljaj.

PLOD ZOVE odličan je laksativ i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, a delotvoran je i protiv neuralgije i išijasa. Sveži plodovi upotrebljavaju se za čišćenje organizma. Zahvaljujući svom lekovitom sastavu, bobice zove višestruko su korisne za disajne puteve, jer rastvaraju šlajm, ublažavaju bol i poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija.

Boju im daje grupa antocijana, koji, inače, ublažavaju reumatske tegobe. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije facijalnog živca, za jačanje organizma, čišćenje krvi, ublažavanje trbušnih grčeva i crevnih kolika, kao i za poboljšanje apetita. S obzirom na to da su sirove bobice pomalo otrovne, najbolje je da se koriste u termički obrađenom obliku ili u konsultaciji sa stručnim licem.

LISTOVI I MLADICE imaju diuretsko svojstvo, tj. potpomažu izlučivanje viška tečnosti iz organizma, čiste krv i detoksikuju jetru, bubrege, želudac, pluća i creva, a pomažu i u sprečavanju zatvora. Čaj od listova zove delotvoran je i u slučaju nečiste kože, gihta i hemoroida.
Priprema čaja: Sedam-osam listića zove preliti s dva decilitra ključale vode, kuvati na tihoj vatri osam minuta, procediti i piti zaslađeno medom.

KORA ZOVE Čaj od kore grana i stabla otklanja poteškoće prilikom mokrenja, u radu bubrega i mokraćne bešike, a pomaže i u slučaju tvrde stolice. S upotrebom kore treba biti umeren, a to znači da je za pripremu šolje čaja dovoljna jedna ravna kašičica ovog sastojka. Čaj se pije u razmacima, gutljaj po gutljaj, i to ne više od dve šolje dnevno.