Zašto je opasan nedostatak estrogena

Polni hormon estrogen ima važnu ulogu u regulisanju menstrualnog ciklusa, ali utiče i na ostale organe i delove tela, uključujući i kardiovaskularni sistem. Uprkos brojnim posledicama koje uzrokuje nedostatak ovog hormona, kvalitet života žene u menopauzi može se poboljšati njegovom nadoknadom – hormonskom supstitucionalnom terapijom.

Menopauza – velika promena

Menopauza se definiše kao trajni prekid menstrualnog ciklusa, koji se javlja posle prestanka funkcije jajnika i prirodan je proces u životu svake žene. Do potpune obustave menstrualnog ciklusa dolazi godinu dana nakon poslednje menstruacije.

Period postepenog odumiranja funkcija jajnika traje pet do deset godina i obuhvata tri razdoblja – perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Tada u telu žene nastaju promene koje su posledica smanjene proizvodnje i lučenja estrogena – hormona koji se stvara u jajnicima.

Većina dama ima neke od simptoma koje izaziva nedostatak ovog hormona, a oni mogu biti izraženi, umereni ili pak potpuno izostati. Međutim, i u slučaju da tegobe ne postoje, nedostatak ženskih polnih hormona ostavlja trajne posledice na zdravlje.

Kako se manifestuje nedostatak estrogena

Simptomi i posledice smanjenog stvaranja hormona jajnika zaista su brojni: talasi vrućine (valunzi), promene raspoloženja, česte glavobolje, razdražljivost, depresija, pad libida, poremećaji (neredovni i nepravilni) menstrualnog ciklusa, promene u polnim i mokraćniim organima (urogenitalna atrofija), konstituciji tela, na koži, kosi i noktima, povećanje telesne mase, osteoporoza, pad kognitivnih funkcija (demencija), te bolesti srca i krvnih sudova.

Dejstvo estrogena na kardiovaskularni sistem

Hormoni jajnika pozitivno deluju na srce i krvne sudove, usporavaju nastanak ateroskleroze smanjujući nivo lošeg i povećavajući nivo dobrog holesterola.

Estrogen izaziva širenje krvnih sudova, stimuliše stvaranje kolagena i održava optimalan odnos masti, podstiče izlučivanje natrijuma i vode iz organizma i tako smanjuje rizik od hipertenzije, sprečava povećanje nivoa triglicerida u krvi.

Ipak, zaštitni učinak estrogena smanjuje se nakon početka menopauze i traje najduže još deceniju. Istraživanja su pokazala da su kardiovaskularne bolesti u postmenopauzi vodeći uzrok smrtnosti i od njih umire više žena nego od svih malignih bolesti zajedno.

Ipak, ako je od menopauze prošlo više od decenije, uz već dijagnostikovanu aterosklerozu, kardiovaskularni rizik zavisi i od drugih faktora.

Neki od njih su gojaznost, neadekvatna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, konzumiranje alkohola i povišen krvni pritisak. Međutim, ako su se posledice ateroskleroze već pojavile (angina pektoris, srčani ili moždani udar), tada odluku o započinjanju ili nastavku hormonskog lečenja (supstitucije) donosi lekar nakon procene zdravstvenog stanja pacijentkinje.

Rizik od nastanka KV oboljenja

Klinička istraživanja pokazala su da se rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja smanjuje primenom hormonske supstitucije.

Zbog toga je jedna od indikacija za hormonsku supstituciju bilo sprečavanje kardiovaskularnih oboljenja, ali novija istraživanja menjaju ovaj stav, jer se pokazalo da kombinovana estrogensko-progestagenska terapija povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja u prvoj godini primene.

Ipak, utvrđeno je da davanje isključivo estrogena ne povećava rizik od oboljenja srca i krvnih udova, a kod mlađih žena ga čak smanjuje.