Triglceridi: krivci za mnoge bolesti

Trigliceridi i holesterol jesu sastavni deo masti životinjskog porekla, što znači da se u organizam unose konzumiranjem mesa, mlečnih proizvoda, jaja i drugih proizvoda životinjskog porekla.

Uzroci povišenog nivoa triglicerida mogu biti različiti, ali je najčešće posledica prekomernog konzumiranja masne hrane, nedostatka fizičke aktivnosti, preskakanja obroka ili pak konzumiranja obilnih obroka, pušenja…

U energiju se pretvaraju i ugljeni hidrati, čiji se višak deponuje u masnom tkivu, u vidu masnih kiselina.

Dakle, osnovni izvor triglicerida predstavljaju ne samo masti, već i ugljeni hidrati kojih najviše ima u proizvodima od brašna. Usled konzumiranja pekarskih proizvoda, ”brze hrane”, slatkiša i namirnica bogatih koncentrovanim ugljenim hidratima – ubrzano se talože trigliceridi.

Povišen nivo triglicerida mogu uzrokovati alkohol, kao i genetski uslovljene greške metabolizma.

Za metabolisanje triglicerida i holesterola, što je veoma složen proces, neophodno je precizno funkcionisanje brojnih enzima, koji su često i zajednički, pa greške u nekom od njih mogu dovesti do takozvanih kombinovanih hiperlipoproteinemija, gde dominiraju povišeni i trigliceridi i holesterol.

Vrednost triglicerida može skočiti nezavisno od holesterola, uglavnom kao posledica ishrane bogate mastima ili pak usled konzumiranja alkohola.

Koja je normalna vrednost triglicerida?

Nivo triglicerida sagleda se iz krvi koja je uzeta za analizu. Ove masnoće pojavljuju se u krvi već dva sata nakon uzimanja masne hrane i zadržavaju se do 12 sati, a da bi rezultati bili precizni, analize treba raditi nakon dvanaestočasovnog gladovanja.

Povišenim vrednostima triglicerida smatraju se one iznad 1,7 mmol/l, dok niske vrednosti nemaju klinički značaj.

Porast nivoa triglicerida za samo jedan milimol po litru udružen je s povećanjem rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti – za 32 odsto kod muškaraca i čak 37 odsto kod žena.

Povišeni trigliceridi – znak mnogih oboljenja

Kada su trigliceridi višestruko povišeni (iznad 5 mmol/l), povećan je rizik od opasne upale gušterače.

Ovo oboljenje se mora odmah lečiti, često i operisati, a u veoma teškim oblicima može biti i smrtonosno. Rizik od pankreatitisa raste kada su trigliceridi iznad 10 mmol/l i takva stanja zahtevaju urgentnu intervenciju.

Osobe s viškom triglicerida često su gojazne ili pak pate od dijabetesa, a ovaj poremećaj metabolizma masti javlja se i u slučaju oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova (oralnih kontraceptiva ili antidepresiva) i stresa.

Kod žena u menopauzi uočena je snažna povezanost između visokog nivoa triglicerida, LDL (”lošeg”) holesterola i bolesti srca. Pre menopauze nivo ”dobrog” HDL holesterola obično je viši nego kod muškaraca, a on uklanja ”loš” LDL holesterol sa zidova krvnih sudova smanjujući tako rizik od srčanog i moždanog udara.

Međutim, nakon menopauze nivo ”dobrog” HDL holesterola se smanjuje, a ”lošeg” LDL holesterola raste, što povećava rizik od bolesti srca (infarkt miokarda) i moždanog udara.

Ateroskleroza je najznačajniji faktor u nastanku kardiovaskularnih oboljenja a karakteriše je taloženje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, pri čemu dolazi do suženja njihovog prečnika. Nastanak i razvoj ateroskleroze odvija se pod uticajem mnoštva faktora (do danas ih je identifikovano više od 250).

Osim gojaznosti, pola, nasleđa, starosne dobi, povišenog krvnog pritiska i nivoa holesterola, brojne epidemiološke i kliničke studije dokazale su da visok nivo triglicerida predstavlja faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, kako kod muškaraca, tako i kod žena.

Međutim, i kod osoba koje pate od bolesti bubrega može doći do porasta ovih masnoća u krvi. Nije retkost da se bolesnici sa ekstremno povišenim nivoom triglicerida moraju lečiti u jedinicama intenzivne nege, jer postoji opasnost od teškog oštećenja pankreasa, koje može biti opasno po život.

Terapija dijetetskom ishranom

Lečenje poremećaja metabolizma masti, koji karakteriše povećanje nivoa triglicerida, sprovodi se primenom adekvatne dijetetske ishrane, koja podrazumeva smanjenje unosa energetske hrane ako je osoba gojazna, uz isključivanje alkohola i koncetrovanih ugljenih hidrata – slatkiša. S druge strane, kako je ovaj poremećaj udružen s porastom nivoa ukupnog holesterola, što lečenje čini kompleksnijim, oboleloj osobi savetuje se i isključivanje namirnica bogatih zasićenim mastima.

Nikako se ne smeju zaboraviti dodatna fizička aktivnost i promena dotadašnjeg stila života.

Kod bolesnika s formama oboljenja gde primena dijetske ishrane i fizičke aktivnosti ne pokazuje zadovoljavajuće sniženje nivoa triglicerida, uvodi se medikamentska terapija koja podrazumeva primenu lekova iz grupe statina, fibrata ili pak omega 3 masnih kiselina.