Povišen nivo šećera u krvi oštećuje ceo organizam

Stanje hiperglikemije nije bolno, ali je opasno, naročito ako duže traje.

Gubitak telesne težine, pojačan osećaj gladi i žeđi, sušenje usta, česta potreba za mokrenjem koja se javlja i tokom noći, umor i zamagljenje vida – samo su neki od signala koji mogu da ukažu da vam šećer u krvi nije u granicama normale.

Disbalans nivoa šećera u krvi – bez obzira na to da li je visok ili nizak, utiče na celokupno zdravlje.

Zašto je važno redovno kontrolisati šećer u krvi, koje vrednosti su prihvatljive, a koje su zabrinjavajuće, zašto dolazi do naglog pada ili skoka glukoze i šta tada treba činiti – razgovarali smo s dr Snežanom Lešović, endokrinologom-pedijatrom Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Čigota” sa Zlatibora.

“Glukoza je jednostavni šećer, monosaharid i najznačajniji je izvor energije i pokretač svih aktivnosti u našem telu.

Nastaje iz hrane koju uzimamo u obliku različitih vrsta ugljenih hidrata, belančevina i masti. Kada beta ćelije pankreasa ne luče dovoljno insulina, glukoza ne može ući u ćelije i biti iskorišćena – već se nakuplja u krvi.

Zato je veoma važno da se održavaju normalne vrednosti šećera u krvi, kako bi organizam pravilno funkcionisao i ne bi došlo do ozbiljnih bolesti”, objašnjava dr Lešović.

Prihvatljive vrednosti glukoze

Glukoza je stalno prisutna u krvi, nivo varira u zavisnosti od toga da li se meri pre ili posle jela.

Kod zdravih osoba nivo šećera u krvi varira od 3,8 mmol/l do 7,8 mmol/l.

Organizam ima svoj kontrolni sistem – za održavanje nivoa šećera u krvi u strogo kontrolisanim granicama zaduženi su hormoni gušterače, insulin i glukagon.

Jednostavno rečeno, zdrav čovek trebalo bi da ima šećer natašte (u jutarnjim satima pre doručka) ispod 5,6 mmol/l i dva sata nakon jela ispod 7,8 mmol/l.

Predijabetes se dijagnostikuje kada se utvrdi da je nivo šećera u krvi natašte između 5,6 i 6,9 mmol/l i kada dva sata nakon jela bude između 7,8 i 11 mmol/l, što ukazuje na stanje povišene glikemije našte i intoleranciju glukoze.

Za postavljanje dijagnoze dijabetesa tipa 2 potrebne su dve našte vrednosti plazma glikoze jednake ili veće od 7 mmol/l.

Prvi simptomi da nešto nije u redu

Gubitak u telesnoj težini, pojačan osećaj gladi i žeđi, sušenje usta, česta potreba za mokrenjem koja se javlja i tokom noći, zamor i zamagljenje vida su simptomi koji ukazuju na dijabetes. Predijabetes je međutim opasno stanje bez posebnih simptoma.

“Nivo šećera u krvi raste zbog prekomernog konzumiranja ugljenih hidrata i obilnih obroka, usled čega se javlja umor, pojačana žeđ i prečesto mokrenje.

Hiperglikemija može da dovede do predijabetesnog stanja, pa je zato veoma važno redovno kontrolisati nivo šećera u krvi.

Sa druge strane, opasno nizak nivo šećera u krvi izaziva drhtavicu, mišićnu slabost, znojenje, poremećaj koordinacije, konfuznost, anksioznost, neregularan srčani ritam i glad.

Ponekad, ukoliko šećer padne naglo, može doći i do gubitka svesti i konvulzija. Ako je osoba svesna, traba joj dati sok ili tablete glukoze, ako je pak bez svesti – glukagon.

Disbalans nivoa šećera u krvi, bez obzira da li je on visok ili nizak, utiče na celokupno zdravlje, i potrebno je utvrditi uzrok i prema tome i planirati lečenje”, upozorava dr Lešović.

Dijabetes Tip 1 i Tip 2

Dr Lešović navodi da dijabetes tipa 1 nastaje zbog imunološkog poremećaja, kada organizam uopšte ne stvara insulin.

Iako se obično javlja kod dece i mladih, može se javiti i u kasnijim godinama života.

U slučaju tipa 2 dijabetesa organizam stvara insulin, ali nedovoljno, i on ne deluje kao kod zdravih. Ovaj tip šećerne bolesti često nastaje kao posledica gojaznosti, uticaja naslednih faktora, nedostatka fizičke aktivnosti i neadekvatne ishrane.

Usvajanjem zdravog načina ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti može se sprečiti pojava ovog tipa dijabetesa, a može se uspešno i kontrolisati.

Predijabetesno stanje

Predijabetes je stanje organizma kada dođe do poremećene regulacije šećera u krvi ali ne u toj meri kao kod šećerne bolesti.

Najčešće traje i do 10 godina pre pojave dijabetesa tipa 2. Oboleli imaju povišenu glikemiju našte i smanjenu toleranciju glikoze

“Zbog insuliske rezistencije, dolazi do porasta nivoa šećera u krvi: na prazan stomak, od 6,1 do 6,9 mmol, ili posle jela od 7,8 mmol/l ali ne prelazi 11,0 mmol/l.

Te vrednosti šećera u krvi još ne znače šećernu bolest, ali to ne znači da je osoba zdrava, već da ima predijabetes. Povišen nivo šećera u krvi, oštećuje ceo organizam.

Dovodi do oksidativnog stresa i do endotelne disfunkcije, do razvoja ateroskleroze i pojave kardiovaskularnih komplikacija, a zatim i do oštećenja sitnih krvnih sudova očnog dna, bubrega i nerava.

Povišen šećer u krvi dovodi do metaboličkog sindroma i poremećaja masnoće u krvi.

Insuliska rezistencija može dovesti i do drugih bolesti, kao što su masna jetra, zloćudni tumori, policistični jajnici, depresija… Rizični faktori za nastanak predijabetesa su genetska predispozicija, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost.

Najvažnije je otkriti ga na vreme i lečiti, kako bi se sprečila pojava šećerne bolesti, kardiovaskularnih i drugih bolesti”, navodi dr Lešović.