Stanje hiperglikemije nije bolno, ali je opasno, naročito ako duže traje.
Gubitak telesne težine, pojačan osećaj gladi i žeđi, sušenje usta, česta potreba za mokrenjem koja se javlja i tokom noći, umor i zamagljenje vida – samo su neki od signala koji mogu da ukažu da vam šećer u krvi nije u granicama normale.
Disbalans nivoa šećera u krvi – bez obzira na to da li je visok ili nizak, utiče na celokupno zdravlje.
Zašto je važno redovno kontrolisati šećer u krvi, koje vrednosti su prihvatljive, a koje su zabrinjavajuće, zašto dolazi do naglog pada ili skoka glukoze i šta tada treba činiti – razgovarali smo s dr Snežanom Lešović, endokrinologom-pedijatrom Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Čigota” sa Zlatibora.
“Glukoza je jednostavni šećer, monosaharid i najznačajniji je izvor energije i pokretač svih aktivnosti u našem telu.
Nastaje iz hrane koju uzimamo u obliku različitih vrsta ugljenih hidrata, belančevina i masti. Kada beta ćelije pankreasa ne luče dovoljno insulina, glukoza ne može ući u ćelije i biti iskorišćena – već se nakuplja u krvi.
Zato je veoma važno da se održava normalan nivo šećera u krvi, kako bi organizam pravilno funkcionisao i ne bi došlo do ozbiljnih bolesti”, objašnjava dr Lešović.
Pogledajte članak i u video formatu.
Koje su normalne vrednosti šećera u krvi posle jela?
Glukoza je stalno prisutna u krvi, nivo varira u zavisnosti od toga da li se meri pre ili nakon jela.
Kod zdravih osoba nivo šećera u krvi varira: 3,8 mmol/l – 7,8 mmol/l.
Organizam ima svoj kontrolni sistem – za održavanje nivoa šećera u krvi tokom dana u strogo kontrolisanim granicama zaduženi su hormoni gušterače, insulin i glukagon.
Jednostavno rečeno, zdrav čovek trebalo bi da ima šećer
- Našte (u jutarnjim satima pre doručka): ispod 5,6 mmol/l (100 mg/dL)
- Dva sata posle jela: ispod 7,8 mmol/l (140 mg/dL)
Predijabetes se dijagnostikuje kada se utvrdi da je nivo šećera u krvi
- našte: između 5,6 i 6,9 mmol/l (100 – 125 mg/dL)
- dva sata posle jela: između 7,8 i 11 mmol/l (140 – 199 mg/dL)
Što ukazuje na stanje povišene glikemije našte i intoleranciju glukoze.
Za postavljanje dijagnoze dijabetesa tipa 2 potrebne su dve našte vrednosti plazma glikoze jednake ili veće od 7 mmol/l (126 mg/dL).
Za olakšan prikaz tu je tabela za šećer u krvi sa granicama.
| Tabela normalne vrednosti šećera u krvi | šećer u krvi granica |
|---|---|
| Našte (pre doručka) | |
| Zdrava osoba bez dijabetesa | ispod 5,6 mmol/l (100 mg/dL) |
| Osoba sa predijabetesom | između 5,6 i 6,9 mmol/l (100 – 125 mg/dL) |
| Dva sata posle jela | |
| Zdrava osoba bez dijabetesa | ispod 7,8 mmol/l (140 mg/dL) |
| Osoba sa predijabetesom | između 7,8 i 11 mmol/l (140 – 199 mg/dL) |
Izmerite precizno šećer u krvi koristeći ovaj pristupačni uređaj.
Ako vam je glikemija u krvi malo viša u kratkom roku, hitno lečenje neće biti potrebno. Ali ako nastavi da raste, možda ćete morati brzo da delujete kako biste izbegli razvoj dijaetesne ketoacidoze (DKA).
Ako primetite da vam je često nivo šećera u krvi preko 10 mmol/l obavezno se obratite svom lekaru.
Šećer u krvi preko 15
Ako vam je nivo šećera u krvi 15 mmol/l ili više, trebalo bi da proverite krv ili urin na ketone. Ako su prisutni ketoni, verovatno je da nemate dovoljno insulina u telu. To znači da ćete možda morati da povećate dozu ili sebi date dodatnu dozu. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da to uradite ako niste sigurni.
Takođe bi trebalo da pokušate da pijete puno tečnosti bez šećera da biste sprečili dehidraciju. A ako se ne osećate dobro, posebno ako povraćate, trebalo bi da se pridržavate svih „pravila o bolovanju“ koja ste dobili i da se obratite svom lekaru za savet.
Pročitajte i: 14 Načina za Kako Sniziti Šećer u Krvi Prirodnim Putem
Prvi simptomi da nešto nije u redu
Gubitak u telesnoj težini, pojačan osećaj gladi i žeđi, sušenje usta, česta potreba za mokrenjem koja se javlja i tokom noći, zamor i zamagljenje vida su sve simptomi koji ukazuju na dijabetes. Predijabetes je međutim opasno stanje bez posebnih simptoma.
“Nivo šećera u krvi raste zbog prekomernog konzumiranja ugljenih hidrata i obilnih obroka, usled čega se javlja umor, pojačana žeđ i prečesto mokrenje.
Hiperglikemija može da dovede do predijabetesnog stanja, pa je zato veoma važan način prevencije redovno kontrolisati nivo šećera u krvi.
Sa druge strane, opasno nizak nivo šećera u krvi izaziva drhtavicu, mišićnu slabost, znojenje, poremećaj koordinacije, konfuznost, anksioznost, neregularan srčani ritam i glad.
Ponekad, ukoliko šećer padne naglo, što može dovesti i do gubitka svesti i konvulzija. Ako je osoba svesna, treba joj dati koji sok ili tablete glukoze, ako je pak bez svesti – glukagon.
Disbalans nivoa šećera u krvi, bez obzira da li je on visok ili nizak, utiče na celokupno zdravlje, i potrebno je utvrditi uzrok i prema tome i planirati lečenje”, upozorava dr Lešović.
Dijabetes Tip 1 i Tip 2
Dr Lešović navodi da dijabetes tipa 1 nastaje zbog imunološkog poremećaja, kada organizam uopšte ne stvara insulin.
Iako se obično javlja kod dece i mladih, može se javiti i u sve kasnijim godinama života.
U slučaju tipa 2 dijabetesa organizam stvara insulin, ali nedovoljno, i što on ne deluje kao kod zdravih. Ovaj tip šećerne bolesti često nastaje kao posledica gojaznosti, uticaja naslednih faktora, nedostatka fizičke aktivnosti i neadekvatne ishrane.
Usvajanjem zdravog načina ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti može se sprečiti pojava ovog tipa dijabetesa, a može se uspešno i kontrolisati.
Predijabetesno stanje
Predijabetes je stanje organizma kada dođe do poremećene regulacije šećera u krvi ali ne u toj meri kao kod šećerne bolesti.
Najčešće traje i do 10 godina pre pojave dijabetesa tipa 2. Oboleli imaju povišenu glikemiju našte i smanjenu toleranciju glikoze
“Zbog insuliske rezistencije, dolazi do porasta nivoa šećera u krvi: na prazan stomak, od 6,1 do 6,9 mmol, ili posle jela od 7,8 mmol/l ali ne prelazi 11,0 mmol/l.
Te vrednosti šećera u krvi još ne znače šećernu bolest, ali to ne znači da je osoba zdrava, već da ima predijabetes. Povišen nivo šećera u krvi, oštećuje ceo organizam.
Dovodi do oksidativnog stresa i do endotelne disfunkcije, do razvoja ateroskleroze i pojave kardiovaskularnih komplikacija, a zatim i do oštećenja sitnih krvnih sudova očnog dna, bubrega i nerava.
Povišen šećer u krvi jednog dana dovodi do metaboličkog sindroma i poremećaja masnoće u krvi.
Insuliska rezistencija može dovesti i do drugih bolesti, kao što su masna jetra, zloćudni tumori, policistični jajnici, depresija… Rizični faktori za nastanak predijabetesa su genetska predispozicija, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost.
Najvažniji način za lečenje je ostvariti kontakt i otkriti ga na vreme i lečiti, kako bi se sprečila pojava šećerne bolesti, kardiovaskularnih i drugih bolesti”, navodi dr Lešović.
Kada se meri šećer u kvi
Vaš lekar će vas obavestiti koliko često treba da proveravate nivo glikemije u krvi. Učestalost testiranja obično zavisi od tipa dijabetesa koji imate i vašeg plana lečenja.
Dijabetes tipa 1
Vaš lekar može preporučiti testiranje šećera u krvi 4 do 10 puta dnevno ako imate dijabetes tipa 1. Možda ćete morati da testirate:
- Pre obroka i užine
- Pre i posle vežbanja
- Pre spavanja
- Tokom noći (ponekad)
- Češće ako ste bolesni
- Češće ako promenite dnevnu rutinu
- Češće ako počnete da uzimate novi lek
Dijabetes tipa 2
Ako uzimate insulin za lečenje dijabetesa tipa 2, vaš lekar može preporučiti testiranje šećera u krvi nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od vrste i količine insulina koju koristite. Testiranje se obično preporučuje pre obroka i pre spavanja ako uzimate više injekcija dnevno. Možda ćete morati da testirate samo pre doručka, a ponekad i pre večere ili pre spavanja ako koristite samo insulin srednjeg ili dugog dejstva.
Ako lečite dijabetes tipa 2 uz pomoć neinsulinskih lekova ili samo dijetom i vežbanjem, možda nećete morati svakodnevno da testirate šećer u krvi.