“Plata” za treće dete

Beograd (04. juli, 2011.) – Majke u Srbiji sa troje dece dobijaće mesečno novčanu naknadu do punoletstva trećeg deteta. Ova odredba budućeg građanskog zakonika Srbije nazvana je „demografska naknada” i ne bi trebalo, kako je najavljeno, da bude niža od 20.000 dinara mesečno , ipak konačnu re; imaće Ministarstvo finansija. Kako u Srbiji logika nije baš ne ceni, ne čudi predlog da majke sa više od troje dece neće primati predloženu nadoknadu. Pretežno muški sastav i komisije koja je sačinila ovaj predlog i Skupštine koja će se izjašnjavati o ovom dokumentu, izgleda da je imao presudnu ulogu u proceni da je mali korak u pravcu proste reprodukcije nacije, poznat kao formula: „jedno dete za mamu, jedno za tatu, a treće za državu”, sasvim dovoljan! No, bez obzira na, ne baš logično, ali i prilično uskogrudo rešenje (zašto su majke sa četvoro i više dece, „lošije“, od onih sa troje – ima li neko odgovor? ), predlog o „demografskoj plati“ za treće dete, podsticajan je i kao finansijska pomoć i kao pokušaj države da zaustavi demografski sunovrat u kojem se već niz decenija nalazimio.

Samo da nije predizborni trik!

Redovna mesečna nadoknada za treće dete trebalo bi da osmeli mnoge na proširenje svoje porodice. Ekonomski momenat nije jedini motiv za rađanje dece, ali je, uprkos želje i volje, za mnoge presudno ograničenje i razlog zašto se mladi parovi danas teško odlučuju na više od jednog deteta, tek tu i tamo neko se odluči i za druzgo dete. Predlog mera je odličan, ali samo pod jednim uslovom – da nije reč o nekom ovom predizbornom triku! Dobro pamtimo nedavna ružna iskustva sa obećanjem da ćemo SVI dobiti akcije javnih preduzeća u verdbnosti od 1.000 evra! Videli smo o kakvoj je sramnoj obmani bila reč! Upamtili smo je. Bilo kako bilo, podaci su o demografskim kretanjima prilično su onespokojavajući – po stopi nataliteta Srbija zauzima neslavno poslednje mesto u Evropi! Iza nas, nema nikoga na toj listi! Popis stanovništva od 2002. godine pokazuje da prosečno domaćinstvo ima 2,86 članova, a Srbija po jednom bračnom paru ima u proseku – manje od jednog deteta!

Sumorna statistika

Od 1992. godine Srbija beleži negativan prirodni priraštaj. U poslednjih 50 godina broj novorođenčadi u Vojvodini je sa 40.590 opao na 18.686, a u centralnoj Srbiji sa 120.796 na 53.536. Osim što je broj novorođenčadi u Srbiji za pola veka smanjen 2,2 puta, i broj dece po bračnom paru je smanjen sa 4,1 na 0,81. Da bi prirodni priraštaj bio pozitivan, svaka bi porodica trebalo da ima najmanje četvoro dece. U prošloj godini u Srbiji je rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reprodukciju. Prema zvaničnim podacima, oni nezvanični, iz privatnih ordinacija, nisu dostupni, godišnje se u Srbiji obavi oko 200.000 prekida trudnoće. Među tim „nepoželjnim“ sugrađanima, ukazuju oni koji se bave demografijom, dolazak na svet uskraćen je, možda, nekom novom Pupinu, Tesli, Milankoviću….Kad je već tako, ima li smisla „cenjkati se“ ne samo oko visine novčane naknade za treće dete, nego i o mogućnosti da „demografsku platu“ dobijaju i majke koje se osmele da imaju više od troje dece? Bez osmišljene strategije države da podstiče mlade ljude na roditeljstvo, naša sudbina je da iz godine u godinu sve sumornija – stanovništvo sve starije, sve manje je onih koji se rađaju, sve više onih koji umiru, a ishod tako negativnih tokova mogao bi biti gašenje i nestajanje, najveća tragedija jednog naroda. M.A.