Imam 59 godina. Nakon pregleda, neurolog me je uputio da uradim CT glave. Na nalazu koji sam dobio stoji da imam kalcifikaciju bazalnih ganglija. Interesuje me o kakvoj dijagnozi je reč, kako se leči i kakve ima posledice. Zabrinuti čitalac iz Bora
Šta je kalcifikacija bazalnih ganglija
Kalcifikacija bazalnih ganglija je veoma retko stanje koje se dešava kada se kalcijum nakuplja u vašem mozgu, obično u bazalnim ganglijama, delu vašeg mozga koji pomaže u kontroli kretanja. Mogu biti pogođeni i drugi delovi vašeg mozga.
Ovo se takođe može nazvati porodična idiopatska kalcifikacija bazalnih ganglija ili primarna porodična kalcifikacija mozga, a nekada se zvala Fahrova bolest ili Fahrov sindrom.
Najverovatnije ćete dobiti kalcifikacije bazalnih ganglija između 30. i 60. godine, iako se to može desiti bilo kada. Većina ljudi koji ga razviju su dobrog zdravlja pre nego što saznaju da ga imaju.
Uzroci
Kalcifikacija bazalnih ganglija se ponekad dešava kada starite, ali mnogo puta dolazi od gena koje su vam preneli roditelji. Potreban vam je samo jedan neispravan gen od jednog roditelja da biste dobili bolest. Vaši roditelji mogu imati simptome, ali ponekad nemaju.
Nagomilavanje kalcijuma u vašim bazalnim ganglijima može se desiti i zbog infekcije, problema sa paratiroidnom žlezdom i iz drugih razloga. Kada se to dogodi na ovaj način, poznato je i kao kalcifikacija bazalnih ganglija, ali se razlikuje od genetskog oblika bolesti.
Simptomi kalcifikacije mozga
Možda uopšte nemate simptome. Ali ako to učinite, obično postoje dva tipa: ili vezani za kretanje ili psihijatrijski. Tačni simptomi zavise od toga koji deo vašeg mozga je zahvaćen.
Simptomi kretanja:
- Nespretnost
- Nestalno hodanje
- Govorite sporije nego obično ili mutno govorite
- Poteškoće pri gutanju
- Nehotično kretanje ruku ili nogu
- Zgrčeni mišići
- Ukočene ruke i noge (zvane spastičnost)
- Tremor, ukočenost mišića, nedostatak izraza lica
Psihijatrijski simptomi:
- Loša koncentracija
- Propusti u sećanju
- Promene raspoloženja
- Psihoza, ili odsustvovanje sa stvarnošću
- Demencija
Ostali simptomi:
- Umor
- Migrene
- Napadi
- Vrtoglavica ili vrtoglavica
- Ne možete da kontrolišete kada urinirate (naziva se urinarna inkontinencija)
- Impotencija
Dijagnoza
Ne postoji jedan test za stanje. Umesto toga, lekari koriste nekoliko metoda da vide da li ga imate.
Obično počinju simptomima i porodičnom istorijom. Ako ga ima neko od vaše braće i sestara ili roditelj, verovatnije je da su vaši simptomi (ako ih imate) deo istog sindroma.
Testovi snimanja kao što su magnetna rezonanca (MRI) i rendgenski snimci mogu pokazati da li se u vašem mozgu nakuplja kalcijum. CT skeniranje, koje kombinuje mnoge rendgenske snimke da bi se napravile detaljne slike delova vašeg tela, je najčešći test za snimanje. Ali ako postoji kalcifikacija, ne mogu uvek da kažu da li je to zbog stanja ili nečeg drugog.
Vaš lekar će možda uraditi posebne testove urina i krvi kako bi isključio druge probleme.
Testiranje vaših gena je takođe moguće ako druge stvari upućuju na bolest.
Genetsko testiranje i savetovanje
Ako ga ima jedan od vaših roditelja, imate 50% šanse da ga imate. Ako se stanje javlja u vašoj porodici, možete testirati svoje gene bez obzira da li imate simptome ili ne.
Razmislite o genetskom savetovanju od profesionalca pre nego što uradite bilo kakav genetski test. Savetnici vam takođe mogu pomoći da odlučite da li ćete se testirati tokom trudnoće ili prenatalno testiranje, ako želite da osnujete porodicu. Prenatalno testiranje za ovaj poremećaj je dostupno ako već znate da je prisutan u vašoj porodici.
Lečenje kalcifikacije mozga
Ne postoji lek, ali postoji tretman za simptome. Na primer, ako imate napade, određeni antiepileptički lekovi mogu pomoći. Ili ako imate migrene, možete uzimati lekove kako biste ih sprečili i lečili.
Ako ste anksiozni ili depresivni, obratite se svom lekaru. Postoje lekovi koji pomažu kod problema sa raspoloženjem.
Ako imate ovo stanje, dobra je ideja da posetite svog lekara ili specijaliste svake godine da vidite da li je promenjeno ili uznapredovalo.
