Koliko je nizak krvni pritisak opasan?

Dok hipertenzija razara kardiovaskularni sistem, nizak krvni pritisak (hipotenzija) nije toliko opasan.

Ipak, budući da smanjuje dotok krvi u organe, s vremenom dolazi do slabije ishranjenosti tkiva.

Najočigledniji zdravstveni problemi mogu nastati kada krvni pritisak padne iznenada, jer tada mozak ne dobija dovoljno krvi adekvatno, pa se javljaju vrtoglavica i nesvestica.

Vrednosti krvnog pritiska zavise od mnogih faktora, uzrok ponekad nije poznat, a važno je napomenuti da ono što je hipotenzija za jednu osobu, može biti ”normalan” pritisak za drugu.

Ponekad je to stanje povezano sa trudnoćom, hormonalnim poremećajima, dejstvom nekih lekova, srčanom artimijom, raznim zdravstvenim poremećajima, ali i telesnom masom i starosnom dobi.

Rizik od pojave hipotenzije povećava se s godinama, najviše zbog promena nastalih usled starenja, a dokazano da do 20% ljudi iznad 65 godina ima takozvanu posturalnu hipotenziju.

Bolesti koje ponekad izazivaju ovu vrstu hipotenzije jesu amiloidoza, nedostatak vitamina, povrede kičmene moždine i karcinomi, naročito rak pluća i pankreasa.

Prepoznajte problem

Kada se govori o hipotenziji, misli se na vrednosti pritiska niže od 100/60 mmHg, izmerene nekoliko puta u ambulantnim uslovima.

Postoje razne vrste niskog krvnog pritiska, ali svaka od njih manifestuje se sličnim simptoimima (vrtoglavica, umor, pospanost, zevanje, malaksalost, loša koncentracija i nedostatak energije).

Takođe, mogu se javiti i anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje…

Naravno, ove tegobe ne javljaju se svakodnevno i kod svih hipotenzičara, mada nekad i potpuno izostaju.

Ako je za utehu, osobe koje imaju nizak krvni pritisak izložene su manjem riziku od srčanog udara i oboljenja srca i bubrega, ali ovo stanje ne treba zanemarivati jer može ukazivati na neko drugo oboljenje.

Bolest, hrana ili nešto treće

Osim trajno niskog pritiska (hronična primarna, konstitucionalna ili idiopatska hipotenzija), kojem ne može da se otkrije uzrok, postoji i sekundarna hipotenzija, uzrokovana različitim zdravstvenim tegobama, lekovima, fizičkom aktivnošću, starosnom dobi.

Postoje i stanja naglog pada pritiska, poput postprandijalne ili ortostatske hipotenzije, koja se javlja kod određenog broja ljudi neposredno nakon jela, najčešće kod starijih osoba sa inače povišenim pritiskom ili poremećajima nervnog sistema.

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, jer se organizam navikao na njega i često ne uzrokuje nikakve simptome.

Stanja koja ga mogu izazvati jesu i razne infekcije, niska ili visoka telesna temperatura, hormonalni poremećaji (poput smanjene aktivnosti štitne žlezde), dijabetes, različite kardiovaskularne bolesti, dehidratacija, krvarenje, konzumiranje alkohola, trovanje.

Osim kao posledica naslednog faktora, trajno nizak krvi pritisak može nastati i usled određenog načina ishrane, fizičke (ne)aktivnosti, stresa ili neadekvatne telesne mase.

Istraživanja su pokazala da žene imaju dvostruko veće šanse da obole od primarne hipotenzije.

Posturalna ili ortostatska hipotenzija uglavnom nastaje nakon ustajanja iz ležećeg položaja, a arterijska predstavlja prirodno niži krvni pritisak.

Ko je najugroženiji?

Najugroženije su žene srednjih godina, u četvrtoj i petoj deceniji života, ali hipotenzija se može javiti i u toku trudnoće, usled hormonalnih promena i opterećenosti cirkulatornog sistema.

Simptomi su vrtoglavica i nesvestica, koji se javljaju uglavnom zbog nagle promene položaja tela (ustajanje).

Od simptoma niskog krvnog pritiska često pate i mlade ženske osobe, što je posledica uticaja hormona.

Otkriti i lečiti

Najpre treba utvrditi da li je u pitanju primarna ili sekundarna hipotenzija, a to se dijagnostikuje kompletnim pregledom i višestrukim merenjem krvnog pritiska u ležećem, sedećem i stojećem položaju.

Hipotenziju nije potrebno lečiti ukoliko ne uzrokuje nikakve simptome i ne utiče na kvalitet života odnosno ako se radi o arterijskom niskom krvnom pritisku.

Da bi se ublažile tegobe, potrebno je postupno menjati način ishrane, dovoljno spavati, redovno upražnjavati fizičke aktivnosti i polako ustajati iz kreveta, a ukoliko ove mere ne pomognu, neophodno je posavetovati se s lekarom oko eventualne terapije lekovima.

Iako većina hipotenzičara prvo posegne za šoljicom kafe, stručnjaci upozoravaju da ovaj napitak ne pomaže, jer podiže krvni pritisak samo u početku, a kasnije ga snižava stvarajući kontraefekat.