Koliko je nizak krvni pritisak (Hipotenzija) opasan?

Dok visok krvni pritisak razara kardiovaskularni sistem, nizak krvni pritisak (hipotenzija) nije toliko opasan.

Ipak, budući da smanjuje dotok krvi u organe, s vremenom dolazi do slabije ishranjenosti tkiva.

Najočigledniji zdravstveni problemi mogu nastati kada krvni pritisak padne iznenada, jer tada mozak ne dobija dovoljno krvi adekvatno, pa se javljaju vrtoglavica i nesvestica.

Vrednosti krvnog pritiska zavise od mnogih faktora, uzrok ponekad nije poznat, a važno je napomenuti da ono što je hipotenzija za jednu osobu, može biti ”normalan” pritisak za drugu.

Ponekad je to stanje povezano sa trudnoćom, hormonalnim poremećajima, dejstvom nekih lekova, srčanom artimijom, raznim zdravstvenim poremećajima, ali i telesnom masom i starosnom dobi.

Rizik od pojave hipotenzije povećava se s godinama, najviše zbog promena nastalih usled starenja, a dokazano da do 20% ljudi iznad 65 godina ima takozvanu posturalnu hipotenziju.

Bolesti koje ponekad izazivaju ovu vrstu hipotenzije jesu amiloidoza, nedostatak vitamina, povrede kičmene moždine i karcinomi, naročito rak pluća i pankreasa.

Prepoznajte problem

Kada se govori o hipotenziji, misli se na vrednosti pritiska niže od 100/60 mmHg, izmerene nekoliko puta u ambulantnim uslovima.

Postoje razne vrste niskog krvnog pritiska, ali svaka od njih manifestuje se sličnim simptoimima (vrtoglavica, umor, pospanost, zevanje, malaksalost, loša koncentracija i nedostatak energije).

Takođe, mogu se javiti i anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje…

Naravno, ove tegobe ne javljaju se svakodnevno i kod svih hipotenzičara, mada nekad i potpuno izostaju.

Ako je za utehu, osobe koje imaju nizak krvni pritisak izložene su manjem riziku od srčanog udara i oboljenja srca i bubrega, ali ovo stanje ne treba zanemarivati jer može ukazivati na neko drugo oboljenje.

Šta uzrokuje hipotenziju? Bolest, hrana ili nešto treće

Osim trajno niskog pritiska (hronična primarna, konstitucionalna ili idiopatska hipotenzija), kojem ne može da se otkrije uzrok, postoji i sekundarna hipotenzija, uzrokovana različitim zdravstvenim tegobama, lekovima, fizičkom aktivnošću, starosnom dobi.

Postoje i stanja naglog pada pritiska, poput postprandijalne ili ortostatske hipotenzije, koja se javlja kod određenog broja ljudi neposredno nakon jela, najčešće kod starijih osoba sa inače povišenim pritiskom ili poremećajima nervnog sistema.

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, jer se organizam navikao na njega i često ne uzrokuje nikakve simptome.

Stanja koja ga mogu izazvati jesu i razne infekcije, niska ili visoka telesna temperatura, hormonalni poremećaji (poput smanjene aktivnosti štitne žlezde), dijabetes, različite kardiovaskularne bolesti, dehidratacija, krvarenje, konzumiranje alkohola, trovanje.

Osim kao posledica naslednog faktora, trajno nizak krvi pritisak može nastati i usled određenog načina ishrane, fizičke (ne)aktivnosti, stresa ili neadekvatne telesne mase.

Istraživanja su pokazala da žene imaju dvostruko veće šanse da obole od primarne hipotenzije.

Posturalna ili ortostatska hipotenzija uglavnom nastaje nakon ustajanja iz ležećeg položaja, a arterijska predstavlja prirodno niži krvni pritisak.

Svima krvni pritisak pada u jednom ili drugom trenutku. I, često ne uzrokuje primetne simptome. Određeni uslovi mogu prouzrokovati duže periode hipotenzije koji mogu postati opasni ako se ne leče. Ovi uslovi uključuju:

  • trudnoće, zbog porasta potražnje za krv i od majke i od fetusa koji raste
  • velike količine gubitka krvi zbog povreda
  • oštećena cirkulacija uzrokovana srčanim udarima ili neispravnim srčanim ventilima
  • slabost i stanje šoka koje ponekad prate dehidrataciju
  • anafilaktički šok , teški oblik alergijske reakcije
  • infekcije krvotoka
  • endokrini poremećaji poput dijabetesa , insuficijencije nadbubrežne žlezde i bolesti štitne žlezde

Lekovi takođe mogu dovesti do pada krvnog pritiska. Beta-blokatori i nitroglicerin, koji se koriste za lečenje srčanih bolesti, česti su krivci. Diuretici , triciklični antidepresivi i lekovi za erektilnu disfunkciju takođe mogu izazvati hipotenziju.

Neki ljudi imaju nizak krvni pritisak iz nepoznatih razloga. Ovaj oblik hipotenzije, koji se naziva hronična asimptomatska hipotenzija, obično nije štetan.

Ko je najugroženiji?

Najugroženije su žene srednjih godina, u četvrtoj i petoj deceniji života, ali hipotenzija se može javiti i u toku trudnoće, usled hormonalnih promena i opterećenosti cirkulatornog sistema.

Simptomi su vrtoglavica i nesvestica, koji se javljaju uglavnom zbog nagle promene položaja tela (ustajanje).

Od simptoma niskog krvnog pritiska često pate i mlade ženske osobe, što je posledica uticaja hormona.

Kako prepoznati nizak krvni pritisak

Najpre treba utvrditi da li je u pitanju primarna ili sekundarna hipotenzija, a to se dijagnostikuje kompletnim pregledom i višestrukim merenjem krvnog pritiska u ležećem, sedećem i stojećem položaju.

Hipotenziju nije potrebno lečiti ukoliko ne uzrokuje nikakve simptome i ne utiče na kvalitet života odnosno ako se radi o arterijskom niskom krvnom pritisku.

Da bi se ublažile tegobe, potrebno je postupno menjati način ishrane, dovoljno spavati, redovno upražnjavati fizičke aktivnosti i polako ustajati iz kreveta, a ukoliko ove mere ne pomognu, neophodno je posavetovati se s lekarom oko eventualne terapije lekovima.

Iako većina hipotenzičara prvo posegne za šoljicom kafe, stručnjaci upozoravaju da ovaj napitak ne pomaže, jer podiže krvni pritisak samo u početku, a kasnije ga snižava stvarajući kontraefekat.

Simptomi hipotenzije

Ljudi sa hipotenzijom mogu imati simptome kada im krvni pritisak padne ispod 90/60. Simptomi hipotenzije mogu biti:

  • umor
  • vrtoglavica
  • vrtoglavica
  • mučnina
  • lepljiva koža
  • depresija
  • gubitak svesti
  • zamagljen vid

Jačina simptoma može biti različita. Neki ljudi mogu biti pomalo neudobni, dok se drugi mogu osećati prilično loše.

Vrste hipotenzije

Hipotenzija je podeljena u nekoliko različitih klasifikacija prema tome kada vam padne krvni pritisak.

Ortostatska (posturalna)

Ortostatska hipotenzija je pad krvnog pritiska koji se javlja kada prelazite sa sedenja ili ležanja na stajanje. Čest je kod ljudi svih starosnih grupa.

Kako se telo prilagođava promeni položaja, može doći do kratkog perioda vrtoglavice. To je ono što neki ljudi nazivaju „zvezde koje vide“ kada ustanu.

Postprandijalna

Hipertenzija nakon obroka je pad krvnog pritiska koji se javlja odmah nakon jedenja. To je vrsta ortostatske hipotenzije. Starije odrasle osobe, posebno one sa Parkinsonovom bolešću , češće razvijaju postprandialnu hipotenziju.

Neuralno izazvana

Neuralno izazvana hipotenzija se dešava nakon što dugo stojite. Deca ovaj oblik hipotenzije doživljavaju češće nego odrasli. Emocionalno uznemirujući događaji takođe mogu prouzrokovati ovaj pad krvnog pritiska.

Teška

Teška hipotenzija povezana je sa šokom. Šok se javlja kada vaši organi ne dobijaju krv i kiseonik koji su im potrebni za pravilno funkcionisanje. Teška hipotenzija može biti opasna po život ako se odmah ne leči.

Lečenje hipotenzije

Lečenje će zavisiti od osnovnog uzroka hipotenzije. Lečenje može uključivati lekove za bolesti srca, dijabetes ili infekciju.

Pijte puno vode da biste izbegli hipotenziju zbog dehidracije, posebno ako povraćate ili imate dijareju.

Ako ostanete hidratizovani, to takođe može pomoći u lečenju i sprečavanju simptoma neuronske medijacije. Ako imate nizak krvni pritisak kada stojite duže vreme, napravite pauzu da sednete. I pokušajte da smanjite nivo stresa kako biste izbegli emocionalne traume.

Lečite ortostatsku hipotenziju polaganim, postepenim pokretima. Umesto da brzo ustanete, uđite u sedeći ili stojeći položaj malim pokretima. Takođe možete izbeći ortostatsku hipotenziju ako ne prekrižite noge kada sedite.

Hipotenzija izazvana šokom je najozbiljniji oblik stanja. Teška hipotenzija mora se odmah lečiti. Osoblje za hitne slučajeve daće vam tečnost i moguće proizvode od krvi za povećanje krvnog pritiska i stabilizaciju vitalnih znakova.

Šta raditi uz nizak krvni pritisak

Većina ljudi može upravljati i sprečiti nizak krvni pritisak razumevanjem stanja i obrazovanjem o tome. Naučite okidače i pokušajte da ih izbegnete. A ako su vam propisani lekovi, uzimajte ih prema uputstvima da biste povećali krvni pritisak i izbegli potencijalno štetne komplikacije.

I zapamtite, uvek je najbolje da obavestite svog lekara ako ste zabrinuti zbog nivoa krvnog pritiska i bilo kakvih simptoma.