Hipotireoza je često stanje u kojem štitasta žlezda ne stvara i ne oslobađa dovoljno hormona u vaš krvotok. Zbog toga se vaš metabolizam usporava. Hipotireoza (ili neaktivna štitasta žlezda), može dovesti do toga da se osećate umorno, da dobijete na težini i da ne možete da tolerišete niske temperature. Osnovni način lečenja hipotireoze je supstituciona terapija, odnosno terapija nadoknade hormona.
Šta je hipotireoidizam?
Najlakši način da se razume hipotireoza je da se razmotri koren reči:
- Hipo znači premalo
- Tireoidizam je bolest štitaste žlezde
Hipotireoza je stanje u kome nema dovoljno hormona štitaste žlezde u krvotoku i vaš metabolizam se usporava. Hipotireoza se manifestuje kada vaša štitasta žlezda ne stvara i ne oslobađa dovoljno hormona štitaste žlezde u vaše telo. Ovo usporava vaš metabolizam, utičući na celo telo. Hipotireoidizam, poznat i kao neaktivna štitasta žlezda, je prilično čest.
Kada je nivo hormona štitaste žlezde izuzetno nizak, praktično nemerljiv, to stanje se naziva miksedem ili miksedemska koma. Veoma ozbiljno stanje, miksedem može izazvati ozbiljne simptome, uključujući:
- Nisku telesnu temperaturu.
- Anemiju.
- Srčanu insuficijenciju.
- Konfuziju.
- Komu.
Ova teška vrsta hipotireoze je opasna po život.
Generalno, hipotireoidizam je stanje koje se može lečiti. Može se kontrolisati lekovima i redovnim pregledima kod vašeg lekara.
Koja je funkcija štitaste žlezde?
Štitasta žlezda je žlezda u obliku leptira ili mašne koji se nalazi na prednjem delu vašeg vrata. Zamislite sredinu tela leptira u centru vašeg vrata, sa krilima koja se pružaju oko vašeg dušnika (traheje). Glavni zadatak štitaste žlezde je da kontroliše vaš metabolizam. Metabolizam je proces koji vaše telo koristi da transformiše hranu u energiju koja je telu neophodna za sve procese. Štitasta žlezda stvara hormone T4 (tetrajodtironin) i T3 (trijodtironin) za kontrolu vašeg metabolizma. Ovi hormoni rade u celom telu kako bi rekli ćelijama tela koliko energije da koriste. Oni kontrolišu telesnu temperaturu i otkucaje srca.
Kada vaša štitasta žlezda radi ispravno, ona neprestano proizvodi hormone, oslobađa ih, a zatim proizvodi nove hormone da zameni ono što je korišćeno. Ovo održava vaš metabolizam i drži sve sisteme vašeg tela pod kontrolom. Količinu tireoidnih hormona u krvotoku kontroliše hipofiza, koja se nalazi u bazi lobanje, u koštanom prostoru koji se zove tursko sedlo. Kada hipofiza oseti nedostatak ili previše hormona štitaste žlezde, ona prilagođava sopstveni hormon (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu ili TSH) i na taj način kontroliše sekreciju hormona štitaste žlezde na periferiji. Stanje u kom je količina tireoidnih hormona previsoka zovemo hipertireoza odnosno hipotireoza ako je količina hormona preniska.
Kod koga se javlja hipotireoidizam?
Hipotireoidizam može uticati na ljude svih uzrasta, pola i nacionalnosti. To je često stanje, posebno kod žena starijih od 60 godina. Žene generalno češće razvijaju hipotireozu nakon menopauze nego ranije u životu.
Koja je razlika između hipotireoze i hipertireoze?
Kod hipotireoze, štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno tireoidnih hormona.
Razlika između hipotireoze i hipertireoze je u količini proizvedenih hormona. Kod hipotireoze, štitasta žlezda proizvodi vrlo malo tireoidnih hormona. Sa druge strane, neko sa hipertireozom ima štitastu žlezdu koja proizvodi previše hormona. Hipertireoza uključuje viši nivo tireoidnih hormona, što ubrzava vaš metabolizam. Ako imate hipotireozu, vaš metabolizam se usporava i možda će vam biti teško da se nosite sa hladnoćom. Ako imate hipertireozu, možda nećete podnositi vrućinu. Ovo su suprotni ekstremi funkcije štitaste žlezde. U idealnom slučaju, trebalo bi da budete u stanju ravnoteže kada je u pitanju produkcija hormona štitaste žlezde. Lečenje ovih stanja se temelji na tome da funkcija vaše štitaste žlezde bude što bliže toj sredini.
SIMPTOMI I UZROCI
Šta uzrokuje hipotireozu?
Hipotireoidizam može imati primarni ili sekundarni uzrok. Primarni uzrok je stanje koje direktno utiče na štitastu žlezdu i uzrokuje da stvara nizak nivo tireoidnih hormona. Sekundarni uzrok je nešto što uzrokuje smanjenje funkcije hipofize, što znači da ne može da pošalje hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) u štitastu žlezdu da izbalansira hormone štitaste žlezde.
Primarni uzroci hipotireoze su mnogo češći. Najčešći od ovih primarnih uzroka je autoimunsko stanje koje se zove Hašimotova bolest. Hašimoto hipotireoidizam (poznatiji kao Hašimotov tireoiditis ili hronični limfocitni tireoiditis) je nasledno stanje. Kod Hašimotove bolesti, imunski sistem tela napada i narušava funkciju štitaste žlezde. Ovo je sprečava da proizvodi i oslobađa dovoljno tiroidnih hormona.
Drugi primarni uzroci hipotireoze mogu uključivati:
- Tiroiditis (zapaljenje štitne žlezde).
- Lečenje hipertireoze (zračenje i hirurško uklanjanje štitaste žlezde).
- Nedostatak joda (nema dovoljno joda – minerala kog vaša štitasta žlezda koristi za proizvodnju hormona u vašem telu).
- Nasledna stanja (stanje koje se prenosi kroz vašu porodicu).
- U nekim slučajevima, tireoiditis se može javiti nakon trudnoće (postpartalni tireoiditis) i virusne bolesti (subakutni tireoiditis).
Šta uzrokuje hipotireozu u trudnoći?
U većini slučajeva, žene sa hipotireoidizmom tokom trudnoće imaju Hašimotovu bolest. Ova autoimunska bolest uzrokuje da imunski sistem tela napada i ošteti štitastu žlezdu. Kada se to desi, štitasta žlezda ne može da proizvodi i oslobađa dovoljne nivoe tireoidnih hormona. Trudnice sa hipotireozom mogu da se osećaju veoma umorno, teško se nose sa niskim temperaturama i imaju grčeve u mišićima.
Hormoni štitaste žlezde su važni za razvoj fetusa. Ovi hormoni pomažu u razvoju mozga i nervnog sistema. Ako imate hipotireozu, važno je da kontrolišete funkciju štitaste žlezde tokom trudnoće. Ako fetus ne dobije dovoljno hormona štitaste žlezde tokom razvoja, mozak se neće pravilno razvijati. Nelečen ili nedovoljno lečen hipotireoidizam tokom trudnoće može dovesti do komplikacija kao što su pobačaj ili prevremeni porođaj.
Da li kontraceptivne pilule utiču na moju štitastu žlezdu?
Estrogen i progesteron u kontraceptivnim pilulama mogu uticati na proteine koji vezuju hormone štitaste žlezde i na taj način kontrolišu nivo raspoloživih hormona koji ostvaruju svoju funkciju. Ukoliko imate hipotireozu i koristite kontraceptivne pilule, doza hormona koji se koriste u vidu supstitucione terapije mora biti prilagođena vama.
Može li hipotiroidizam izazvati erektilnu disfunkciju?
U nekim slučajevima može postojati veza između nelečene hipotireoze i erektilne disfunkcije. Hipotireoza uzrokovana poremećajem funkcije hipofize može dovesti do niskog nivoa testosterona. Lečenje hipotireoze često može pomoći kod erektilne disfunkcije ako je direktno uzrokovana neravnotežom hormona.
Koji su simptomi hipotireoze?
Simptomi hipotireoze se obično razvijaju polako tokom vremena – ponekad je za ispoljavanje kliničke slike potreban period od nekoliko godina. SImptomi hipotireoidizma mogu uključivati:
- Osećaj umora (zamor).
- Utrnulost i peckanje u rukama.
- Opstipaciju.
- Povećanje telesne mase.
- Bolove u celom telu (slabost mišića).
- Povišene vrednosti holesterola.
- Depresivnost.
- Nesposobnost tolerancije niskih temperatura.
- Suvu, grubu kožu i kosu.
- Smanjen libido.
- Česte i obilne menstruacije .
- Fzičke promene na licu (uključujući spuštene kapke, kao i natečenost očiju i lica).
- Promuklost u glasu.
- Stanje zbunjenosti („magla mozga“).
Nelečen hipotireoidizam može dovesti do povećanja telesne težine. Pravilnim lečenjem hipotireoze se reguliše telesna masa, međutim, i dalje ćete morati da pazite na ishranu i da vežbate da biste smanjili telesnu težinu. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnicima o smanjenju telesne težine i načinima da usvojite navike u ishrani koje će vam odgovarati.
Komplikacije hipotireoze
Simptomi hipotireoze obično napreduju, naročito ako se ne leče. Ovo može dovesti do komplikacija u trudnoći uključujući urođene mane, neplodnost, povišeni „loš“ (LDL) holesterol i probleme sa mentalnim zdravljem. Retko, nelečeni hipotireoidizam može dovesti do teške depresije opasne po život, srčane insuficijencije ili vrste kome koja se zove miksedemska koma. Pored toga, pošto telo očekuje određenu količinu hormona štitaste žlezde, hipofiza će proizvoditi dodatni hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) kao način da podstakne štitastu žlezdu da proizvodi više hormona (T4 ili T3). Ova dodatna signalizacija može uzrokovati povećanje štitaste žlezde, što dovodi do stvaranja strume (koja se naziva „kompenzatorna struma“).
Kako se dijagnostikuje hipotireoidizam?
Zapravo može biti teško dijagnostikovati hipotireozu jer se simptomi mogu lako pomešati sa drugim stanjima. Ako imate bilo koji od simptoma hipotireoze, razgovarajte sa svojim lekarom. Glavni način za dijagnozu hipotireoze je test krvi koji se naziva test hormona stimulacije štitaste žlezde (TSH) . Vaš zdravstveni radnik takođe može naručiti testove koji uključuju ispitivanje nivoa autoantitela za stanja kao što je Hašimotova bolest. Ako je štitasta žlezda uvećana, vaš lekar će to moći da oseti tokom fizikalnog pregleda.
Kako se leči hipotireoidizam?
U većini slučajeva, hipotireoza se leči zamenom količine hormona koju vaša štitasta žlezda više ne proizvodi. Jedan lek koji se obično koristi se zove levotiroksin. Levotiroksin se uzima oralno i ovaj lek povećava količinu hormona štitaste žlezde, nadoknađujući deficit koji imate..
Hipotireoidizam je stanje koje se može kontrolisati. Međutim, moraćete kontinuirano da uzimate lekove da biste normalizovali količinu hormona u vašem telu do kraja života. Zdrav i nesmetan život je moguć u kombinaciji sa lekovima i redovnim kontrolama kod vašeg lekara.
Vašu dozu treba ponovo procenjivati i eventualno prilagođavati mesečno dok se ne uspostavi odgovarajući nivo. Adekvatnost terapije treba proveravati najmanje jednom godišnje. Ako uzimate levotiroksin, uverite se da vaš lekar primarne zdravstvene zaštite to zna.
Žene koje uzimaju T4 i koje su zatrudnele mogu bezbedno da nastave da uzimaju ovaj lek, ali će možda biti potrebno prilagoditi dozu tokom trudnoće (obično je potrebno više hormona da bi se zadovoljile povećane potrebe za novim povećanim metabolizmom majke).
Koliko će vremena trebati da se simptomi poboljšaju?
Neki ljudi će primetiti blago smanjenje simptoma u roku od 1 do 2 nedelje, ali često je potrebno čitav mesec ili dva da vaše telo postigne potpuni metabolički odgovor. Nakon otprilike mesec dana lečenja, nivoi hormona u krvi se obično mere da bi se utvrdilo da li je doza tireoidnog hormona koju uzimate odgovarajuća. Često se proveravaju i uzorci krvi da bi se videlo da li postoje antitela protiv štitaste žlezde, što je znak autoimunskog tiroiditisa.
Ako doza hormona štitaste žlezde nije dovoljno visoka, možda ćete osetiti poboljšanje, ali ćete i dalje imati stalni umor ili druge simptome. Suprotno tome, previsoka doza može izazvati simptome kao što su nervoza, lupanje srca ili nesanica, koji su tipični za hipertireozu (preterano aktivnu štitastu žlezdu). Neke nedavne studije sugerišu da previše hormona štitaste žlezde takođe može izazvati povećan gubitak kalcijuma iz kostiju, povećavajući rizik od osteoporoze.
Pronalaženje optimalne doze hormona štitaste žlezde je posebno važno za osobe sa srčanim oboljenjima. Čak i mali višak može povećati rizik od srčanog udara ili pogoršati anginu (bol u grudima). Neki lekari smatraju da su češće provere doze i krvni testovi za nivoe hormona prikladni za ove osobe.
Za većinu ljudi sa hipotireozom, uzimanje nekog oblika zamene tireoidnih hormona će dovesti do toga da se testovi funkcije štitaste žlezde vrate u normalni opseg i da dovedu do opšteg poboljšanja simptoma. Ovaj jednostavan pristup ne važi za sve pacijente. Ponekad je teško odrediti tačnu dozu i stoga će vam možda trebati češći pregledi i krvne pretrage.
Šta se dešava ako se hipotireoidizam ne leči?
Hipotireoza može postati ozbiljno i po život opasno zdravstveno stanje. Ako se ne lečite, vaši simptomi mogu postati ozbiljniji i mogu uključivati:
- Mentalna oboljenja.
- Otežano disanje.
- Nemogućnost održavanja normalne telesne temperature.
- Srčane smetnje.
- Razvijanje strume (povećanja štitaste žlezde) koja vrši pritisak na okolne strukture.
Ozbiljno zdravstveno stanje koje nastaje zbog nelečenog hipotireoidizma je miksedemska koma.
Doza leka za lečenje hipotireoze se može promeniti tokom vremena. Možda ćete morati da promenite količinu lekova kako biste omogućili adekvatnu kontrolu simptoma hipotireoze. Zbog ovih situacija je bitno doživotno praćenje nivoa hormona štitaste žlezde kao i redovne kontrole.
Da li se hipotiroidizam može sprečiti?
Hipotiroidizam se ne može sprečiti. Najbolji način da sprečite razvoj ozbiljnog oblika stanja ili da simptomi ozbiljno utiču na vaš život je da pazite na znake hipotireoze. Ako osetite bilo koji od simptoma hipotireoze, najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom.
Jod je mineral koji pomaže vašoj štitastoj žlezdi da proizvodi hormone. Jedna ideja je da ako imate nizak nivo hormona štitaste žlezde, konzumiranje hrane bogate jodom može pomoći u povećanju nivoa hormona. Najpouzdaniji način da povećate nivo hormona je korišćenje lekova kao što je levotiroksin. Ne počinjite nove dijete bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom. Važno je da uvek razgovarate pre nego što započnete novu ishranu, posebno ako imate zdravstveno stanje kao što je hipotireoza.
Namirnice sa visokim sadržajem joda uključuju:
- Jaja.
- Mlečne proizvode.
- Meso, živinu i morske plodove.
- Jodiranu so.
Radite sa svojim zdravstvenim radnikom ili nutricionistom da biste napravili plan obroka. Obezbedite hranu koja će pomoći vašem telu, zajedno sa uzimanjem lekova prema uputstvima vašeg lekara. Ljudi sa oboljenjem štitaste žlezde ne bi trebalo da konzumiraju velike količine joda.
Može li hipotiroidizam nestati sam od sebe?
U nekim blagim slučajevima, možda nećete imati simptome hipotireoze ili simptomi mogu izbledeti tokom vremena. U drugim slučajevima, simptomi hipotireoze će nestati ubrzo nakon početka lečenja. Za one sa posebno niskim nivoom tiroidnih hormona, hipotireoza je doživotno stanje koje će morati da se kontroliše lekovima. Može se vrlo dobro kontrolisati i možete živeti normalnim životom sa hipotireozom.
