Istine i zablude o visokom krvnom pritisku i pulsu

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove arterija, dok je puls broj srčanih kontrakcija u minutu. Za neka stanja bitan je nivo krvnog pritiska, a za neka pak (atrijalna fibrilacija) broj srčanih otkucaja, ali najčešće se mere oba parametra.

Budući da su oni glavni pokazatelji zdravlja srca, mnogi veruju da nemaju razloga za brigu ukoliko se njihove vrednosti kreću unutar optimalnih vrednosti. Evo nekoliko najčešćih zabluda o krvnom pritisku i pulsu.

1. Krvni pritisak i broj otkucaja srca uvek su međusobno povezani

Zabluda: Istina je da krvni pritisak i broj otkucaja srca često rastu i padaju zajedno. Kad vam krvni pritisak i puls istovremeno skoče – najverovatnije ste uplašeni ili ljuti, te na vaš sistem deluje hormon adrenalin.

Međutim, ako vam puls raste, to ne znači automatski da će se i nivo krvnog pritiska povisiti – ili obrnuto, a kada ove povezanosti nema, to je ozbiljan signal vašem lekaru da potraži uzrok ovog stanja.

Na primer, ako vam je krvni pritisak konstantno visok, a broj otkucaja srca normalan – dobićete dijagnozu hipertenzije.

2. Optimalni nivo krvnog pritiska i broj otkucaja srca znače zdravlje

Delimična istina: Postoje optimalne vrednosti, ali ono što je “normalno” varira od osobe do osobe, u zavisnosti od pola, uzrasta, fizičke sperme i opšte kondicije organizma.

Optimalni krvni pritisak obično se definiše kao 120 mm Hg sistolički (pritisak koji se stvara kad srce pumpa krv) sa 80 mm Hg dijastolički (kad se srce opušta).

Prosečan broj otkucaja srca u stanju mirovanja iznosi 60 do 100 u minuti. Ukoliko se uklapate u ove vrednosti, najverovatnije nemate srčanih problema.

Međutim, ako se i pored idealnih brojeva pojave simptomi poput glavobolje, vrtoglavice ili osećaja slabosti – nije isključeno da vam telo ipak “krije” neki kardiovaskularni problem.

3. Niske vrednosti ukazuju na problem

Zabluda: Što je zdravo za jednu osobu, to može biti simptom bolesti za drugu. Na primer, mlada osoba, posebno ako je sportista, može imati nizak broj otkucaja srca, što je ponekad znak da je u veoma dobrom stanju.

Nizak krvni pritisak, s druge strane, karakterističan je za mlade osobe, a može biti problematičan kod starijih pacijenata i onih sa srčanim bolestima. Ako ste u opasnosti od niskog krvnog pritiska, telo će vam to i reći – simptomima.

4. Visoki krvni pritisak opasniji je od velikog broj otkucaja srca

Istina: Istraživanja pokazuju da čak i mala porast vrednosti krvnog pritiska tokom dužeg vremena pojačava opasnost od nastanka bolesti srca i moždanog udara.

Povećan broj srčanih otkucaja može simptom, ali ne obavezno i znak za uzbunu, budući da uzročno-posledične veze još uvek nisu otkrivene.

Naime, ljudi s bržim radom srca češće imaju srčane probleme, ali nije jasno je li to uzrok problema ili samo prateća manifestacija nekog drugog srčanog oboljenja.

5. Prečesto merenje izaziva skokove pritiska i pulsa

Istina: Ukoliko vam lekar ne savetuje drugačije, vrednosti krvnog pritiska i pulsa nemojte meriti svakodnevno.

Ako pak vaše stanje zahteva redovno praćenje ovih parametara, činite tu u trenucima kad ste opušteni i odmorni, a najbolje – u isto doba dana.

Nasumično uzorkovanje može dati šarolike, zbunjujuće i netačne rezultate, te izazvati dodatni stres, skokove pritiska i pulsa i pogoršanje simptoma.

Imajte na umu da kućno merenje pritiska i pulsa nije dijagnostička mera, a jedine validne vrednosti predstavljaju one dobijene 24-satnim nošenjem EKG (holter), po lekarskoj preporuci.