Histeroskopija je procedura koja omogućava lekaru da pogleda u unutrašnjost vaše materice kako bi dijagnostikovao i lečio uzroke abnormalnog krvarenja. Histeroskopija se radi pomoću histeroskopa, tanke, osvetljene cevi koja se ubacuje u vašu vaginu da bi se pregledao grlić materice i unutrašnjost materice. Operativna histeroskopija se može koristiti za uklanjanje polipa, fibroida i priraslica.
Šta je histeroskopija?
Histeroskopija može biti deo dijagnostičkog procesa, ali i procesa lečenja.
Histeroskopija se prvenstveno koristi za dijagnozu i lečenje uzroka abnormalnog krvarenja iz materice. Procedura omogućava vašem lekaru da pogleda unutar vaše materice pomoću alata koji se zove histeroskop. Histeroskop je tanka, osvetljena cev koju ginekolog ubacuje kroz vašu vaginu kako bi pregledao grlić materice i unutrašnjost materice.
Šta je dijagnostička histeroskopija?
Dijagnostička histeroskopija identifikuje strukturne nepravilnosti u materici koje mogu uzrokovati abnormalno krvarenje. Histeroskopija se takođe može koristiti za potvrdu rezultata drugih testova, kao što su ultrazvuk ili histerosalpingografija (HSG). HSG je rendgenski test koji koristi kontrast i koristi se za proveru prohodnosti jajovoda. Blokirani ili suženi jajovodi mogu otežati ili potpuno onemogućiti trudnoću.
Šta je operativna histeroskopija?
Operativna histeroskopija leči abnormalnost otkrivenu tokom dijagnostičke histeroskopije. Vaš lekar može da izvrši dijagnostičku i operativnu histeroskopiju u isto vreme, izbegavajući potrebu za drugom operacijom. Tokom operativne histeroskopije, vaš lekar koristi uređaj za uklanjanje abnormalnosti koje mogu uzrokovati abnormalno krvarenje iz materice.
Ablacija endometrijuma je procedura koja leči abnormalno krvarenje iz materice. Lekar koristi histeroskop da pogleda u matericu pre nego što upotrebi uređaj.
Zašto bi mi histeroskopija bila potrebna?
Histeroskopija se prvenstveno koristi za identifikaciju i lečenje stanja koja uzrokuju abnormalno krvarenje iz materice, obilno menstrualno krvarenje, nepravilno, tačkasto krvarenje između menstruacija i krvarenje nakon menopauze.
Vaš lekar može da uradi histeroskopiju da dijagnostikuje i leči sledeća stanja materice:
Polipi i fibroidi: Histeroskopija se koristi za pronalaženje i uklanjanje ovih strukturnih abnormalnosti materice. Hirurško uklanjanje polipa naziva se histeroskopska polipektomija. Hirurško uklanjanje fibroida naziva se histeroskopska miomektomija.
Priraslice: Takođe poznate kao Ašermanov sindrom, priraslice su trake ožiljnog tkiva koje se mogu formirati u vašoj materici i mogu dovesti do promena u menstrualnom toku i uzrokovati neplodnost. Histeroskopija može pomoći vašem lekaru da locira i ukloni priraslice.
Septumi: Histeroskopija može pomoći da se utvrdi da li imate septum materice, malformaciju (defekt) materice koja je prisutna od rođenja.
Histeroskopija se takođe može koristiti za:
- Dijagnozu uzroka ponovljenih pobačaja ili problema sa plodnošću.
- Lociranje intrauterinog uređaja (IUD).
- Dijagnozu i uklanjanje placentnog tkiva nakon porođaja.
Ko je kandidat za histeroskopiju?
Vaš lekar će pregledati vašu istoriju bolesti i proceniti vaše trenutno zdravlje kako bi utvrdio da li je histeroskopija odgovarajuća. Iako postoje mnoge prednosti povezane sa histeroskopijom, ona nije za svakoga. Na primer, ne bi trebalo da imate histeroskopiju ako:
- Ste trudni.
- Imate infekciju karlice.
Kada treba uraditi histeroskopiju?
Ako su vam menstruacije redovne, vaš lekar će verovatno preporučiti da zakažete histeroskopiju za prvu nedelju nakon što prestanete da krvarite. Ovo vreme će omogućiti najbolji pogled na unutrašnjost vaše materice. Ako imate neredovne menstrualne cikluse, možda ćete morati da se dogovorite sa vašim lekarom kako biste pronašli najbolje vreme za histeroskopiju. Postupak se može obaviti u bilo kom trenutku ako ste prošli kroz menopauzu.
Šta se dešava pre histeroskopije?
Vaš lekar će se pobrinuti da ste dobar kandidat za histeroskopiju, razgovarati sa vama kroz proceduru i odgovoriti na sva pitanja koja imate. Dobićete uputstva tako da ste spremni za proceduru.
Vaš lekar može:
- Uzeti anamnezu i pitati koje lekove uzimate, uključujući vitamine i suplemente. Pre procedure, možda ćete morati da prestanete sa uzimanjem lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi (antikoagulansi), uključujući aspirin.
- Obaviti fizikalni pregled i test trudnoće.
- Objasniti kako da se pripremite, uključujući odeću koju treba da nosite za proceduru i da li će vam trebati neko da vas odveze kući nakon histeroskopije.
Kako mogu da se pripremim za histeroskopiju?
U danima i nedeljama pre histeroskopije, možda će vam se savetovati da:
- uradite testove da proverite da li možete da uradite proceduru, kao što su krvne analize i test na trudnoću – to se može uraditi na zakazani pregled oko nedelju dana pre vaše histeroskopije
- koristite kontracepciju – histeroskopija se ne može uraditi ako ste trudni
- prestanete da pušite – ako vam je potrebna opšta anestezija i pušite, prestanak pušenja uoči procedure može pomoći u smanjenju rizika od komplikacija od anestetika
Ako je cilj histeroskopije operativno uklanjanje mioma (benignih tumora materice), možda ćete prethodno dobiti lek koji će vam pomoći da ih smanjite.
Šta se dešava tokom histeroskopije?
Na dan procedure, od vas će se tražiti da ispraznite bešiku i presvučete se u bolničku haljinu. Možda ćete dobiti anesteziju ili sedativ koji će vam pomoći da se opustite. Vrsta anestezije koju dobijate zavisi od toga da li će se histeroskopija obaviti u bolnici ili u ordinaciji vašeg lekara i da li će se druge procedure odvijati istovremeno.
Histeroskopija obično traje između 5 i 30 minuta ili duže ako je u pitanju operativna histeroskopija. Tokom postupka:
- ležite na kauču sa nogama koje se drže u podupiračima, a donju polovinu pokriva čaršav
- instrument koji se zove spekulum može biti umetnut u vašu vaginu da bi je držao otvorenom (isti instrument koji se koristi za skrining test grlića materice), iako to nije uvek potrebno
- vagina i grlić materice se čiste antiseptičkim rastvorom
- histeroskop (duga, tanka cev koja sadrži svetlo i kameru) se uvodi u vašu matericu – možda ćete osetiti nelagodnost dok prolazi kroz grlić materice
- tečnost se nežno upumpava u matericu kako bi vaš lekar lakše mogao da vidi unutra
- kamera šalje slike na monitor tako da vaš lekar ili medicinska sestra mogu uočiti bilo kakve abnormalnosti
Histeroskopija može trajati od pet minuta do više od jednog sata. Dužina zahvata zavisi od toga da li je histeroskopija dijagnostička ili operativna i da li se istovremeno radi dodatna procedura, kao što je laparoskopija. Dijagnostička histeroskopija obično traje manje vremena nego operativna.
U nekim slučajevima, mali uzorak tkiva iz sluznice materice može biti uklonjen radi daljeg testiranja. Ovo je poznato kao biopsija endometrijuma.
Šta mogu očekivati nakon histeroskopije?
Ako ste dobili anesteziju tokom histeroskopije, možda ćete biti posmatrani nekoliko sati u sobi za oporavak. Možda ćete imati grčeve ili lagano krvarenje koje traje nekoliko dana. Takođe nije neuobičajeno da se osećate pomalo slabo ili slabo odmah nakon procedure.
Da li ću morati da ostanem u bolnici preko noći nakon histeroskopije?
Histeroskopija se smatra manjim zahvatom i obično ne zahteva boravak u bolnici preko noći. Ako je vaš lekar zabrinut zbog vaše reakcije na anesteziju, možda ćete morati da ostanete preko noći.
Koje su prednosti histeroskopije?
Histeroskopija može omogućiti vašem lekaru da dijagnostikuje i leči stanja jednom operacijom. Pored toga, histeroskopija omogućava operaciju koja je i minimalno invazivna i precizna. Histeroskopija može omogućiti vašem hirurgu da locira abnormalnosti i ukloni ih bez oštećenja okolnog tkiva.
Koliko je bezbedna histeroskopija?
Histeroskopija se smatra sigurnom procedurom. Kao i kod svake operacije, može doći do komplikacija. Sa histeroskopijom, komplikacije se javljaju u manje od 1% slučajeva i mogu uključivati:
- Infekciju.
- Jako krvarenje.
- Intrauterine ožiljke.
- Reakciju na anesteziju.
- Povredu grlića materice, tela materice, creva ili bešike.
- Reakciju na supstancu koja se koristi za proširenje vaše materice.
Koliko vremena je potrebno za oporavak od histeroskopije?
Vaše vreme oporavka zavisi od toga koliko je vaša procedura bila opsežna – na primer, da li je vaša histeroskopija bila i dijagnostička i operativna. Ljudima koji se oporavljaju od histerektomije često se savetuje da izbegavaju ispiranje, seksualne odnose ili stavljanje bilo čega u svoju vaginu (poput tampona) dve nedelje nakon procedure. Možda će vam se savetovati da izbegavate kupke, plivanje i hidromasažne kade tokom oporavka.
Kada treba da se obratim svom lekaru?
Obratite se svom lekaru ako osetite bilo koji od sledećih simptoma:
- groznica,
- težak bol u stomaku.
- jako vaginalno krvarenje.
Koliko je bolna histeroskopija?
Svačije iskustvo je drugačije. Studije su pokazale da faktori kao što su dužina postupka, da li se osoba ranije porodila ili ne i koliko je osoba zabrinuta pre operacije mogu uticati na njihovu percepciju bola tokom histeroskopije.
Razgovarajte sa svojim lekarom o brigama, ukoliko ih imate. Pitajte šta možete očekivati da osetite tokom histeroskopije. Pitajte koju vrstu anestezije ćete dobiti da biste se osećali prijatno tokom čitave procedure.
Koji tip anestezije se koristi tokom histeroskopije?
Histeroskopija se obično ne izvodi pod anestezijom, jer je to relativno brza procedura i ne uključuje pravljenje rezova na vašoj koži. Uzimanje lekova protiv bolova kao što su ibuprofen ili paracetamol oko sat vremena unapred može pomoći u smanjenju nelagodnosti nakon procedure. Povremeno se može koristiti lokalni anestetik za utrnuće grlića materice (ulaz u matericu) tokom procedure. Duže ili komplikovanije procedure, kao što je uklanjanje fibroida, mogu se uraditi pod opštom anestezijom. To znači da ćete spavati dok se operacija izvodi.
Anestezija za histeroskopiju može biti lokalna, regionalna ili opšta. Opšta anestezija će vas uspavati.
Lokalna anestezija: Mali deo vašeg tela će kratko vreme utrnuti.
Regionalna anestezija: Veći deo vašeg tela će biti ukočen nekoliko sati.
Opšta anestezija: Vaše celo telo će biti utrnuto tokom cele operacije.
Možda nećete moći da jedete ili pijete određeno vreme pre histeroskopije ako se koristi opšta anestezija tokom vaše histeroskopije.
Da li je histeroskopija velika operacija?
Operativna histeroskopija se smatra manjom operacijom. Obično ne zahteva noćenje u bolnici. Za razliku od invazivnijih procedura koje otvaraju vaš stomak za pristup organima, histeroskopija se može obaviti kroz vašu vaginu.
Da li je D&C isto što i histeroskopija?
Ne. I D&C (dilatacija i kiretaža) i operativna histeroskopija omogućavaju vašem lekaru da ukloni tkivo iz vaše materice. Dok histeroskopija omogućava vašem lekaru da pronađe izrasline i ukloni ih preciznim hirurškim instrumentima, D&C omogućava vašem hirurgu da uzme uzorke veće količine tkiva iz sluznice materice obavljanjem nežnog struganja.
