Svako od nas se barem nekad zapitao zašto je sve ukusno nezdravo, a sve zdravo ima neprijatan ukus. Tako će se među omiljenim ukusima većine nas naći slatko, ili pak slano, a upravo su namirnice koje sadrže velike količine šećera i soli jedni od najvećih izazivača većine bolesti savremenog čoveka.
S druge strane, retki su oni koji će reći da uživaju u ukusu gorčine. A da li ste primetili da većina lekovitih biljaka ima gorak ili neki “ne baš popularan” ukus?!
Upravo ta gorčina, za koju je odgovorna kombinacija kompleksnih organskih jedinjenja, doprinosi njihovoj lekovitosti.
Gorka hrana ponekad naiđe na loš glas u kulinarskom svetu jer njen jak ukus može da odvrati izbirljive ljude.
Međutim, gorka hrana je neverovatno hranljiva i sadrži širok spektar supstanci na biljnoj bazi koje imaju značajne zdravstvene prednosti.
Neke od ovih prednosti uključuju manji rizik od mnogih bolesti uključujući rak, bolesti srca i dijabetesa i bolje zdravlje creva, očiju i jetre.
Zašto je gorko zdravo
U ajurvedi se gorak ukus ističe kao najlekovitiji među svim drugim ukusima, a evo i nekih od razloga zašto su gorke namirnice korisne – podstiču probavu, sprečavaju gomilanje toksina u organizmu i potpomažu detoksikaciju, bore se protiv virusa, gljivica i bakterija, podstiču rad jetre, potpomažu mršavljenje, stimulišu apetit, blagotvorno utiču na izgled kože, jačaju imunitet, pomažu u slučaju umora i iscrpljenosti, podstiču rad nerava…
Prema indijskoj medicini, svaki uravnotežen obrok treba da sadrži svih šest ukusa. Ukoliko pak u ishrani dominira jedan ukus, doći će do disbalansa u organizmu, što kasnije vodi u bolest.
Iako gorak ukus uglavnom ne prija našem nepcu, vredi se malo pomučiti, apetite ostaviti po strani i neke gorke namirnice uvrstiti u redovnu ishranu.
Spisak ovakvih namirnica prilično je dugačak, pa sigurno možete naći bar nekoliko njih koje će vašim čulima biti prihvatljive.
Zeleno lisnato povrće – izvor zdravlja
Ponekad nismo ni svesni da neka biljka spada u grupu namirnica gorkog ukusa.
Takva je, na primer, zelena salata, ali i drugo zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kelj, rukola, brokoli, radič…), patlidžan, susam, bademi, ječam, grejpfrut, limun, masline i artičoka.
Porodica krstašica sadrži mnogo povrća gorkog ukusa, uključujući brokoli, prokulice, kupus, kelj, rotkvice i rukolu. Ove namirnice sadrže jedinjenja koja se zovu glukozinolati, koja im daju gorak ukus i odgovorna su za mnoge njihove zdravstvene prednosti.
Laboratorijske studije i studije rađene na životinjama pokazale su da glukozinolati mogu usporiti rast i širenje ćelija raka, ali ovi rezultati nisu dosledno replicirani u studijama na ljudima.
Dok neki podaci sugerišu da ljudi koji jedu više ovog povrća imaju manji rizik od raka, ne slažu se sve studije.
Neki istraživači veruju da ovo neslaganje može biti posledica genetskih razlika među ljudima, kao i prirodnih razlika u nivoima glukozinolata zbog uslova uzgoja povrća i metoda kuvanja. Potrebno je više istraživanja.
Pored njihovih potencijalnih efekata u borbi protiv raka, glukozinolati u povrću iz porodice krstašica pomažu vašim enzimima jetre da efikasnije obrađuju toksine, smanjujući njihov negativan uticaj na vaše telo.
Iako nisu postavljene zvanične preporuke, neka istraživanja sugerišu da jedenje najmanje pet porcija povrća iz porodice krstašica nedeljno pruža najviše zdravstvenih koristi.
Zeleni maslačak
Možda mislite da je maslačak samo baštenski korov, ali njegovo lišće je jestivo i veoma hranljivo.
Ove biljke su srednje veličine, zelenih listova sa nepravilnim ivicama. Mogu se jesti sirovi u salatama, propržiti kao prilog ili dodati u supe i testenine.
Pošto je veoma gorko, zelje maslačka je često izbalansirano sa drugim ukusima poput belog luka ili limuna.
Iako postoji malo istraživanja o specifičnim zdravstvenim prednostima zelenog maslačka, ono je bogato mnogim vitaminima i mineralima, uključujući kalcijum, mangan, gvožđe i vitamine A, C i K.
Takođe sadrže karotenoide lutein i zeaksantin, koji štite vaše oči od katarakte i makularne degeneracije. Štaviše, listovi zelenog maslačka su odličan izvor prebiotika inulina i oligofruktoze, koji podstiču rast zdravih crevnih bakterija.
Rezime
Zeleni maslačak je bogat vitaminima i mineralima, sadrži karotenoide koji su korisni za zdravlje očiju i izvor su prebiotika koji podstiču rast zdravih crevnih bakterija.
Citrusna kora
Dok sokovi citrusa poput limuna, pomorandže i grejpfruta imaju sladak ili kiselkast ukus, spoljašnja kora i bela jezgra su prilično gorki.
To je zbog prisustva flavonoida, koji štite voće od jedenja od strane štetočina, ali imaju mnoge zdravstvene koristi za ljude. U stvari, kore citrusa sadrže veću koncentraciju flavonoida od bilo kog drugog dela voća.
Dva najzastupljenija flavonoida citrusa su hesperidin i naringin – oba su moćni antioksidansi.
Laboratorijske studije i istraživanja na životinjama sugerišu da flavonoidi citrusa mogu pomoći u borbi protiv raka smanjenjem upale, poboljšanjem detoksikacije i usporavanjem rasta i širenja ćelija raka, ali je potrebno istraživanje na ljudima.
Ako želite da uključite koru citrusa u svoju ishranu, možete je narendati, osušiti i koristiti u mešavinama začina ili čak kandirati i dodati u deserte.
Rezime
Kora citrusa ima gorak ukus zbog visoke koncentracije flavonoida. Ovi moćni antioksidansi mogu smanjiti upalu i pomoći u zaštiti od raka.
Brusnice
Brusnice su kisele, gorke crvene bobice koje se mogu jesti sirove, kuvane, sušene ili isceđene u soku.
One sadrže vrstu polifenola poznatih kao proantocijanidini tipa A, koji mogu sprečiti da se bakterije zalepe za površine kao što su vaša telesna tkiva.
Ovo može biti korisno za smanjenje bakterijskog karijesa, smanjenje rizika od infekcije H. pilori u želucu, pa čak i sprečavanje infekcija E. coli u crevima i urinarnom traktu.
Dok su mnoge od ovih studija sprovedene u laboratorijskim uslovima ili na životinjama, rezultati istraživanja na ljudima obećavaju.
Jedno 90-dnevno istraživanje pokazalo je da ispijanje oko dve šolje (500ml) soka od brusnice svakog dana pomaže u eliminaciji stomačnih infekcija H. pilori tri puta efikasnije od placeba.
Druge studije su pokazale da dnevna doza pilula od brusnice koje sadrže najmanje 36mg proantocijanidina može značajno smanjiti učestalost infekcija urinarnog trakta (UTI), posebno kod žena.
Pored svojih antibakterijskih svojstava, brusnice su neverovatno bogate antioksidansima. U stvari, oni sadrže najveću koncentraciju od 24 voća koja se najčešće jedu.
Ovo može objasniti zašto je redovna konzumacija soka od brusnice povezana sa boljim zdravljem srca, uključujući smanjenje upale, šećera u krvi, krvnog pritiska i nivoa triglicerida.
Rezime
Brusnice su bogate polifenolima i antioksidansima koji pomažu u sprečavanju različitih vrsta bakterijskih infekcija i mogu poboljšati zdravlje srca.
Kakao
Kakao prah se pravi od zrna kakao biljke i ima izuzetno gorak ukus kada je nezaslađen. Često se koristi u raznim dezertima, takođe se meša sa kakao puterom, kakao likerom, vanilijom i šećerom za pravljenje čokolade.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji jedu čokoladu najmanje pet puta nedeljno imaju 56% manji rizik od srčanih bolesti u poređenju sa onima koji uopšte ne jedu čokoladu.
Ovo je verovatno zbog polifenola i antioksidanata koji mogu da prošire krvne sudove i smanje upalu, štiteći vaše srce. Kakao je takođe dobar izvor nekoliko minerala u tragovima, uključujući bakar, mangan, magnezijum i gvožđe.
Nezaslađeni kakao prah, kakao zrna i ekstra tamna čokolada sadrže najveći broj antioksidanata i najmanju količinu šećera. Stoga, oni predstavljaju zdrave dodatke vašoj ishrani.
Rezime
Kakao je bogat polifenolima, antioksidansima i mineralima u tragovima, a redovna konzumacija može zaštititi od srčanih oboljenja.
Kafa
Kafa je jedno od najčešće konzumiranih pića širom sveta i veliki izvor antioksidanata.
Kao i većina gorke hrane, kafa je prepuna polifenola koji joj daju jedinstven ukus.
Jedan od najzastupljenijih polifenola u kafi je hlorogenska kiselina, jak antioksidans koji je verovatno odgovoran za mnoge zdravstvene prednosti kafe, uključujući smanjeno oksidativno oštećenje i manji rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa.
Istraživanja pokazuju da ispijanje 3-4 šoljice kafe dnevno može smanjiti rizik od smrti, raka i srčanih bolesti za 17%, 15% i 18% respektivno, u poređenju sa ne pijenjem kafe uopšte.
Odvojena analiza je pokazala da svaka šolja kafe koja se konzumira dnevno smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 za 7%.
Neka istraživanja takođe sugerišu da kafa sa kofeinom može pomoći u sprečavanju neuroloških poremećaja, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, ali je potrebno više istraživanja da bi se razumelo zašto.
Rezime
Kafa za zdravlje je bogat izvor antioksidanata i polifenola. Pijenje 3-4 šoljice dnevno može smanjiti rizik od smrti, srčanih bolesti, dijabetesa i neuroloških poremećaja.
Zeleni čaj
Zeleni čaj je još jedan popularan napitak koji se konzumira širom sveta.
Ima prirodno gorak ukus zbog sadržaja katehina i polifenola. Najpoznatiji od ovih katehina se zove epigalokatehin galat ili EGCG.
Studije na životinjama pokazuju da EGCG može usporiti rast ćelija raka, ali je nejasno da li ima isti efekat kod ljudi.
Dok neka istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno piju zeleni čaj imaju manji rizik od razvoja određenih karcinoma, nisu sve studije pokazale korist upotrebe ove namirnice.
Zeleni čaj takođe sadrži razne polifenole koji deluju kao antioksidansi i antiinflamatorni medijatori. Zajedno, ova jedinjenja smanjuju štetu koju čine slobodni radikali i smanjuju upalu, što može smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
U stvari, ispijanje samo jedne šoljice zelenog čaja dnevno povezano je sa skoro 20% manjim rizikom od srčanog udara. Za maksimalnu dozu antioksidanata birajte zeleni čaj umesto crnih ili belih.
Rezime
Zeleni čaj sadrži katehine i polifenole koji pružaju mnoge zdravstvene prednosti, uključujući moguću zaštitu od raka i manji rizik od srčanih oboljenja.
Crveno vino
Crveno vino sadrži dve glavne vrste polifenola, proantocijanidine i tanine koji vinu daju tamnu boju i gorak ukus.
Kombinacija alkohola i ovih polifenola može smanjiti rizik od srčanih bolesti smanjenjem oksidacije holesterola, smanjenjem zgrušavanja krvi i širenjem krvnih sudova.
Neka novija istraživanja su takođe pokazala da crno vino može biti dobro za creva. Jedna mala studija je otkrila da ispijanje dve čaše crnog vina dnevno tokom jednog meseca povećava broj zdravih crevnih bakterija.
Štaviše, ove promene u crevnim bakterijama bile su direktno povezane sa nižim nivoom holesterola i smanjenom upalom. Druge prednosti pijenja crnog vina uključuju dugovečnost i manji rizik od dijabetesa i osteoporoze.
Imajte na umu da prekomerno pijenje alkohola može dovesti do oštećenja jetre i drugih zdravstvenih problema, pa je umerenost važna.
Rezime
Crveno vino sadrži polifenole koji su povezani sa boljim zdravljem srca i creva. Konzumiranje crnog vina takođe može povećati dugovečnost i smanjiti rizik od dijabetesa i osteoporoze.
Za šta je dobro gorko
Gorko sprečava napade astme
Pretpostavlja se da su se receptori gorkog ukusa razvili kako bi naš organizam upozorili na opasne namirnice koje su pokvarene ili otrovne.
Donedavno se smatralo da ove receptore imamo samo na jeziku, ali su novija istraživanja otkrila da su prisutni i na glatkim mišićnim ćelijama disajnih puteva. Napad astme prekomerno kontrahuje te glatke mišićne ćelije, što dovodi do suženja disajnih puteva i poteškoća s disanjem.
Naučnici su ustanovili da gorke materije iz hrane mogu da potpomognu opuštanje ovih ćelija i na taj način olakšaju disanje.
Ovo saznanje navodi naučnike na ideju o pronalasku novog leka koji bi mogao da spreči napade astme.
Olakšajte probavu za tili čas
Jetra neprekidno proizvodi žuč, koja iz žučne kese odlazi u dvanaestopalačno crevo (duodenum) samo ako je potrebna za varenje hrane, a to podstiču specifični stimulansi.
Premasna hrana i toksini mogu uzrokovati manje i veće probleme, ali zato postoje i određene namirnice koje su dobre za rad jetre i izlučivanje žuči.
Upravo gorka hrana može da podstakne lučenje žuči i samim tim olakša varenje i smanji nivo holesterola i toksina u organizmu. Maslačak je samo jedna od biljaka koje se koriste za poboljšanje rada jetre.
I maslinovo ulje spada u gorke namirnice i odličan je prirodni lek za probavu, jetru i žuč. Što više antioksidanasa i polifenola ima u maslinovom ulju, to će mu ukus biti gorči i pikantniji.
PROČITAJTE I:
OVO SU NAJVAŽNIJE LEKOVITE BILJKE
DA LI TREBA DA UZMIMAMO DODATKE ISHRANI?
Za detoksikaciju i mršavljenje
Svima nam je povremeno potrebno čišćenje organizma od toksina, a naročito tokom i nakon zime – perioda slava i praznika. Jedan od najboljih načina da se detoksikujete jeste korišćenje gorkih trava i namirnica.
Zato obogatite svakodnevnu ishranu brokolijem, prokeljom, zelenom salatom, rukolom, jedite orahe i bademe, pijte limunadu i sok od grejpfruta, koristite devičansko maslinovo ulje u pripremi salata. Kelj je jedna od gorkih namirnica koje su veoma lekovite i korisne tokom čišćenja organizma od toksina.
Ukoliko vam je suviše gorak da ga jedete u svežem stanju, mešajte ga s povrćem prijatnijeg ukusa, ili ga blendirajte s voćem i povrćem i pijte ujutru na prazan stomak.
