Forum “Dunav – reka saradnje”

Sarvaš (17.juni, 2012.) – Stručnjaci nevladinog sektora sastali su minule sedmice u mađarskom gradu Sarvašu, u okviru međunarodnog projekta “Dunav –reka saradnje”. Skup je bio posvećen unapređenju kvaliteta vodenih resursa  , korišćenja vodenih potencijala u agarnoj proizvodnji, pre svega ribarstvu, ali i turizmu i drugim oblastima.

 

“Plava revolucija” -restauracija i očuvanje kvaliteta vode

U ime domaćina, Istraživačkog instituta za ribarstvo, akvakulturu i navodnjavanje (HAKI), dr Zigmond Jenej, pozdravio je učesnike skupa i podsetio da je Institut u Sarvašu ustanova sa dugom tradicijom, osnovana je 1906.godine, od 1953. ima status naučno-istraživačkog centra, a od 2000. godine u njoj su objedinjena istraživanja u oblasti ribarstva i navodnjavanja. U Sarvašu je u međuvremenu otvoren i Fakultet za ribarstvo i vodoprivredu. Danas je ovaj Institut deo Istočno-srednjeevropske mreže EU instituta,  NACEE i ima veoma razvijenu saradnju sa nevladinim sektorom. Direktor HAKI podržao je, kako je rekao “Plavu revoluciju”, za koju se zalaže Dunavska incijativa, očuvanje kvaliteta rečnih voda u slivu Dunava, uz ocenu da je to jedan od uslova za intenzivniji privredni razvoj Dunavske regije koja povezuje 14 zemalja kroz koje protiče najveća evropska reka. Dr Jenej je naveo da su stručnjaci HAKI razradili novu tehnologiju uzgoja ribe, kod koje se iz vodenih uzgajališta u votok vraća prečišćena i ispravna voda. HAKI trenutno radi  istraživanje  vezano za esktremne situacije, sušu i poplavu, kako da uzgajivači ribe prebrode te okolnosti uz minimnalne posledice.

Proizvođači hrane najveći zagađivači voda

Podsetivši da najveća količina voda Dunavskog sliva “boravi” na teritoriji Vojvodine, gosp. Lajoš Seke, inženjer geologije,predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za energiju i mineralne resurse, upozorio je da je “voda najveći problem Vojvodine”. Poslednjih godina, rekao je o0n, raste udeo organskih sastojaka u vodi i izneo podatak da je na teritoriji Vojvodine registrovano 511 zagađivača: 326 industrijskih, 113 iz agroproizvodnje, 44 zagađivača su u naseljima i 20 su banje.  Prema njegovim rečima, 60 odsto zagađenja voda potiče od industrije, 40 odsto od stanovništva, a 80 odsto zagađenja dolazi od proizvođača hrane. Seke je podsetio da se u našoj zemlji troši 290 l vode po glavi stanovnika, što je trostruko više od evropskog standarda! Otpadnih voda, dodao je on, u Vojvidni ima kao da tu živi pet miliona stanovnika! Uz to, 66 odsto otpadnih voda u Vojvodini ispušta se u vodotokove direktno, bez ikakve prerade, 12 odsto ima primarnu preradu, a samo ŠEST odsto ima i primarnu i sekundarnu preradu. Seke je ukazao i na difuzne zagađivače, loš kvalitet goriva i naveo da godišnje u vode dospe čak 160 tona olova iz tih izvora. Takođe, podsetio je i na akcidentalna zagađenja, nastala kao posledica bombardovanja, kada su se ogromne količine nafte i naftnih jedinjenja našle u vodama, nakon razaranje novosadske i pančevačke rafinerije.

Ribe – indikatori kvaliteta voda

“Voda je najznačajniji, ali i najranjiviji eko-istem na planeti”, rekao je Bela Halaši –Kovač, istraživač HAKI instituta, uz opasku da je još uvek 80 odsto vode zadovoljavajućeg kvaliteta. On je naglasio da je prisustvo riba i njihova raznovrsnost, jedan od najjačih indikatora kvaliteta vode podsećajući da je “akvakultura” nova oblast koja se bavi  uzročno-posledičnim vezama prisustva riba i kvaliteta vode. Ribarstvo nije samo grana agroprivrede, naglasio je Halaši-Kovač, već nešto mnogo više, jer podrazumeva planski uzgoj u prirodnim uslovima, ali i sve one uslove za rekreativni i sportski ribolov, gde je cilj zadovoljstvo i boravak u prirodi, a ne komercijalni interes. On je naveo da Mađarska poseduje 140.000 hektara vodenih površina  u vlasništvu ribnih gazdinstava. Opada izlov smuđa, mrene i kečige, neke vrste riba imaju negativnu, neke pozitivnu tendenciju rasta, ali se struktura ribljeg fonda nije bitno izmenila, rekao je Halaši-Kovač. On je podsetio da je od 12 tačaka Dunavske strategije tačka 6. posvećena ribarstvu, ukazujući da su ribe u tekućim vodama sve osteljivije na zagađenja, sve više su prisutne invazivne vrste i apelovao da se uticaj čoveka mora usmeriti na očuvanje prirodne ravnoteže.

Eksploatacija termalnih voda – prednost ili problem?

Potpredsednik Geotermalnog udruženja Mađarske, dr Ferenc Peker, ukazao je na greške Mađarske u koracima prema EU, kod korišćenja geotermalnih voda, precizirajući da nije samo reč o “korišćenju, već i o reciklaži  geotermalnih voda”. Norme su, naglasio je on, bile jako stroge, nalažu podzemno lagerovanje termalnih voda, a to bi, u mađarskim uslovima, ugrozilo  povrtarstvo, kao i 20 gradova u Mađarskoj koji koriste termalne vode. Evropski propis koji nalažu reciklažu termalnih voda, nažalost, u Mađarskoj, nisu mogli da se primene, istakao je Peker i dodao da se krenulo u traženje alternativnog rešenja. Nadzemno lagerovanje termalne vode u  specijalnim jezerima, jedan je od izlaza za taj problem.Dr Laslo Varadi govorio je o saradnji u Dunavskoj regiji u oblasti agrokulture, kao i formiranju mreže centara agrokulture u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kroz posebnu mrežu – NACEE, čije osnivanje je podržao FAO.  Direktor Instituta za ribarstvo Ukrajine, dr Vasilij Ustič, govorio je o kvalitetu voda u dunavskom bazenu, podsetivši da Tisa, najveća pritoka Dunava, od svog ukupnog toka dužine 966 km.  na teritoriji Ukrajine ima 201km, njen sliv zauzima osam odsto teritorije ove zemlje, ali 25 odsto  ukupnih rezervi voda Ukrajine, pripada bazenu Tise. On je ukazao na značaj očuvanja kvaliteta vode i prekogranične saradnje u sprečavanju zagađenja svih vodotokova u dunavskom slivu. Laslo Perger, koordinator četvrte prioritetne oblasti, u okviru Strategije EU razvoja Dunavske regije, naglasio je da treba intenzivirati saradnju u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, zaštiti kvaliteta voda, ekonomskih potencijala, ali i kod vanrednih situacija (suša i poplave), očuvanje biodiverziteta, u oblasti bezbednosti, kako bi se do 2013. izradio Akcioni plan i vode Dunava po kvalitetu vratile na nivo iz 1960. godine. Predstavnici Rumunije predložili su da se saradnja ojača I u oblasti veterine I medicine, kao i kroz razvijanje mreže info centara.

Kosovo je sastavni deo Srbije!

Jedan od panelista na skupu u Sarvašu prikazao je mapu Dunavske regije, sa ucrtanim granicama 14 zemalja, na kojoj je Kosovo izdvojeno iz Srbije i prikazano kao posebna država i izvan Dunavske regije. Reagovao je gosp. Lajoš Seke, u svojstvu zvaničnog srpskog predstavnika  i zatražio da se to ispravi, podsećajući da Srbija ne priznaje nezavisnu državu Kosovo, da je Kosovo prema Ustavu Republike Srbije sastavni deo njene teritorije, kao i da je još uvek na snazi Rezolucija 1244 UN, prema kojoj je Kosovo deo Republike Srbije. Domaćinima nije bilo prijatno,  uz primedbu da skup nije politički, ali je Seke insistirao, obrazlažući svoj stav da ima mnogo razloga da Kosovo bude uključeno u ovaj projekat kao deo Srbije, između ostalog i zbog toga što najveći zagađivači reke Ibar i njenog sliva potiču upravo sa Kosova.

Z.Marković