MIT: Vino je zdravo za razliku od ostalih alkoholnih pića
Otrovno dejstvo alkoholnih pića potiče od koncentracije etilnog alkohola u njima. Alkohol ili etanol je hemijsko jedinjenje koje se nalazi u svim alkoholnim pićima i koje je glavni krivac za njihovo toksično dejstvo.
Žestoka pića sadrže 20-50% (neke vrste votke čak i preko 70% alkohola!), pivo ima nizak sadržaj alkohola – od 3 do 7%, dok vina obično imaju 6-20% etanola. Ali, nije toliko važno u kojem ga obliku unosite, već kolika je sveukupna količina unesenog alkohola.
Njegovi učinci u organizmu i negativne posledice su gotovo uvek isti. Za razliku od hrane, alkohol se ne vari i ne razgrađuje. On može ući direktno u krvotok.
Već desetak minuta nakon popijenoga pića alkohol dospeva do mozga, na koji deluje psihoaktivno.
Slede brojne kratkoročne i dugoročne štetne posledice njegove upotrebe. Istina je jedino da u minimalnim količinama vino može delovati na krvne sudove i proširiti ih, što se kod određenih osoba može odraziti na dobar način i dovesti do bolje cirkulacije krvi.
MIT: Crno vino je zdravije od belog
Crno vino zaista sadrži neke antioksidativne supstance kojih nema u belom (radi se o antocijanima, pigmentima koji crnom vinu daju rubin boju), ali je takođe istina da su i u belom vinu pronađena mnoga druga aktivna jedinjenja, kao što su kafeinska kiselina, tirosol, hidroksitirosol i šikiminska kiselina.
U odnosu na crno vino, duplo veća koncentracija pre svega kafeinske kiseline je prisutna u belom vinu i predstavlja važnu komponentu budući da je dokazano da deluje kao inhibitor oksidacije LDL-a (lošeg holesterola).
Čak su i određena istraživanja sprovedena u Severnoj Karolini (USA) dovela do zaključka da ne postoje razlike između crnog i belog vina koje se tiču umanjenja rizika od srčanog udara i modulacije između dobrog i lošeg holesterola.
MIT: Belo vino udara u glavu
Razna naučna istraživanja pojavu glavobolje dovode u vezu sa prevelikim prisustvom sulfata iz vina ili čak, jednostavno sa individualnom hipersenzitivnošću na ove supstance.
Sulfati se, međutim, dodaju kako u bela tako i u crna vina, a što se tiče velikog broja osoba koje belom vinu pripisuju karakteristiku da uzrokuje pojavu glavobolje, treba dodati da isto toliko osoba to tvrdi i za crno vino.
Štaviše, jedna nedavna studija sprovedena u Čikagu upućuje na to da bi glavobolju češće moglo izazvati crno vino zbog nekih komponenti ljuske zrna grožđa.
Međutim, zajednička im je jedna stvar, bez obzira na to o kojoj vrsti vina se radi – količina je ta koja igra važnu ulogu. Kada se pretera, alkohol, pored efekta širenja krvnih sudova, može da dovede i do klasične glavobolje.
MIT: Pijem da zaboravim…
Ljudi obično misle da alkohol negativno utiče na pamćenje. Ali da li bolne i neprijatne situacije zaista mogu da se zaborave uz alkohol? U istraživanju koje je nedavno sproveo Univerzitet u Londonu učestvovalo je 50 ljudi. Jedna grupa ispitanika pila je alkohol, a druga sokove. Tokom sedmodnevnog ispitivanja, prikazivane su im potresne scene iz svakodnevnog života.
Na kraju istraživanja, stručnjaci su zaključili da su sećanja stečena tokom dana bitno smanjena kod onih ispitanika koji su se opijali, a reakcija na stres preterana kod osoba koje su pile po nekoliko čaša vina dnevno.
Istraživači su zaključili da se kod osoba koje konzumiraju alkohol javljaju takozvani nevoljni stresni flešbekovi, odnosno slike doživljaja koji su na njih negativno uticali. Samim tim ispijanje alkohola sa ciljem da se nešto neprijatno ili bolno zaboravi, nije baš najbolja opcija.
Istina je da kada se čovek napije, zaista može da zaboravi neprijatna ili bolna sećanja, ali konzumiranje alkohola samo produbljuje bol i čini osobu nesigurnom i paničnom.
Razlog tome je što osoba gubi kontrolu nad sobom i sećanjima, a najdublji strahovi i najbolnija osećanja upravo tada izlaze na površinu.
Kako alkohol utiče na naš organizam
MOZAK – Alkohol, čak i u malim koliinama nepopravljivo oštećuje moždane ćelije i dovodi to toga da neke od njih odumiru.
SRCE – Alkohol povećava rizik od oštećenja srčanog mišića i moždanog udara, jer podiže nivo krvnog pritisaka.
PLUĆA – Alkohol slabi disajne funkcije.
REPRODUKTIVNI SISTEM – Kod muškaraca alkohol može oštetiti ćelije testisa i izazvati impotenciju, sterilitet i povećanje grudi. Kod žena može prouzrokovati neredovni mesečni ciklus i poremećaj rada jajnika. Alkohol je takođe povezan s urođenim manama novorođenčadi i fetalnim alkoholnim sindromom.
JETRA – Budući da se u jetri razgrađuje do 98% unesenog alkohola, on tom organu šteti više nego ijednom drugom:
*Višak kalorija iz alkohola skladišti se u jetri u obliku masti.
*Zdrave ćelije jetre odumiru zbog trovanja alkoholom.
*Razvija se ciroza koja može dovesti do raka jetre.
IMUNOLOŠKI SISTEM – Alkohol slabi odbrambenu moć organizma, koji postaje podložan infekcijama.
