Anksioznost je kumulacija nezadovoljstva

Bezrazložna napetost, strah i iščekivanje neugodnosti praćeni telesnim simptomima najčešći su simptomi ovog ozbiljnog poremećaja.

Šta je anksioznost i zašto nastaje?

”Napetost, osećaj ukočenosti mišića, drhtanje, preplavljenost utiscima da će se desiti nešto strašno, preznojavanje, ubrzano disanje i lupanje srca najčešći su simptomi anksioznosti.

To iščekivanje da će se nešto neugodno dogoditi završava se napadom panike uz mnogo telesnih manifestacija vezanih za disfunkciju vitalno važnih organa”, kaže prof. dr Slavica Đukić Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti ”Laza Lazarević” u Beogradu i dodaje da samo od stepena inzentiteta ovih poremećaja zavisi da li se osoba može bez lekova izlečiti od anksioznosti.

Kako se ispoljavaju anksiozni poremećaji i u čemu se oni razlikuje od depresije?

„Grupa anksioznih poremećaja pripada takozvanim neurotskim, stresogenim poremećajima s telesnim manifestacijama.

U njih se ubrajaju i fobije, generalizovane anksioznosti, opsesivno prisilni poremećaji, reakcije na stres, konverzivni (histrionični) poremećaji, telesni psihogeni poremećaji, hipohondrijski, kao i stalni somatoforni bol kao poremećaj.

Sve ove entitete karakteriše osećanje bezrazložnog straha, a te različite kliničke slike razvijaju se zbog različitih mehanizama EGO zaštite (zaštite ličnosti).

Osnovna karakeristika anksioznosti je bezrazložna napetost, strah, iščekivanje neugodnosti i sve je to obično praćeno telesnim simptomima. Depresija je, s druge strane, bezrazložna tuga.“

Koji su telesni simptomi anksioznosti?

„Mogu se javiti vrtoglavica, osećaj lebdenja, nesvestica koja vodi ka panici, pritisak u grlu i grudima, kratko i ubrzano disanje, ubrzani rad srca sa senzacijama aritmije, talasi vrućine praćeni osećajem straha, opsesivna briga i neželjene misli, preznojavanje, osećaj nepovezanosti s onim što se oko vas dešava, kao i druge slične neprijatne manifestacije.“

Kako strah i strepnja uz nervozu mogu prerasti u ozbiljan poremećaj?

„Strah i strepnja bez realnog osnova bitne su karakteristike paničnih poremećaja. To iščekivanje da će se nešto neugodno dogoditi završava se napadom panike uz mnogo telesnih manifestacija vezanih za disfunkciju vitalno važnih organa.

U suštini, najčešći je zapravo strah za sopstveni život ili strah od ludila, što je bitna karakteristika paničnih poremećaja.“

Zašto smo anksiozni?

„Sadržaji iz našeg nesvesnog, koji su proizvod snažnih trauma ili kumuliranih nezadovoljstava, transformišu se u različite simptome od kojih je iracionalni strah (anksioznost) jedan od najčešćih.“

Kako anksiozni poremećaji utiču na svakodnevni život?

„Osobe s anksioznim poremećajem su napete, osećaju ukočenost mišića, podrhtavaju, preplavljene su utiscima da će im se desiti nešto strašno, nekad su zbog svega toga tužne, pa se taj tip poremećaja, ako su ravnomerno zastupljeni anksioznost i depresivnost, naziva anksiozno-depresivnim poremećajima.

Ovakve osobe otežano funkcionišu i kompromitovane su im svakodnevne aktivnosti i životne radosti.“